Join the new world

A little reminder...

************************
Током мог боравка у Лионкингу, који сам описао у неком од претходних чланака, десила се и борба за исти. Тек што сам купио цигарете код оне сироте девојке и кренуо даље кроз варошицу сирене су почеле испуштати дуге и језиве звуке узбуне. Лионкинг је нападнут...
************************

************************
Седох на ону на крају шанка, дебели шанкер, ознојен, замазан и задригао ме је одмерио погледом.

-Изволи, који отров да ти послужим?
-Нешто хладно а да личи на пиво...

Презриво се насмејао и окренуо ка замазаној точилици на зиду. Пиво се лагано уливало у криглу која је била налик шанкеру, од дебелог стакла, умазана и мусава споља.
************************

************************
-еБог и Аутоботи, рече шанкер са очима пуним наде.
-Знаш за њих? Упитао сам га изненађено, нисам знао да се за нас зна чак и овде.
-Како не бих знао, ако нам они не помогну ова битка је изгубљена, еСрбија је испалила Феникс више пута, не верујем да ће им ико помагати. А Аутоботи су заклети на верност еСрбији тако да сам сигуран да ће ускочити, али опет. Сваки од њих је луд на свој начин, зато се плашим. Само да не дођу прекасно.
-Неће каснити, сигуран сам у то.
************************

************************
Трансформација је била комплетна. Окренуо сам се иза себе, шанкер је гледао у мене исколачених очију. Салутирао сам му.

-Пријем! Ворпетх је пио твоје пиво, и намигнувши му потрчао сам ка битци.

Моји саборци су већ били распоређени.

-Активирај Ратни модул!

Ласери су се раштркали по мом телу, ракетни бацачи су излазили из мојих рамена, а на рукама су се формирали кружни митраљези.
***********************

***********************
Зид се уздизао изнад нас попут небодера којем се крај не види. Први плотуни су избијали по неку циглу са врха који се једва назирао. Кренули смо напред кроз зид, заједно као и увек, дошао је тренутак да се брани еСрбија.

-Ворпетх, напред одмах! Активирај стимпакове, блокирај колико год можеш, повика Оптимус.

Полетео сам напред пред армију која проширила испред мене толико, да се ни хоризонт није видео од њихове бројности. Аутоботи су формирали непробојни зид иза мене, док сам ја ЕДЕНу одвлачио пажњу. Запуцали су по мени из свега, стимпакови су чекали да ми попадају енергетски штитови. трећи, други, први... Топили су се као лед на јулском сунцу. Активирао сам стимпакове и кренуо напред, главницу пешадије испред мене сам разнео својим омиљеним бумбум гранатама, летели су попут малених врабаца. Повлачили су се убрзано, испед њих иступише ЕДЕН тенкови. Нишанили су у тренутку када их је Старскрим засула из ваздуха, летеле су цеви, оклопи, гусенице... Било ми је у неку руку жао, али ко им је крив кад не знају ко је ЕР ИКС КВИН! ЕДЕН се повлачио, наша артиљерија је кидала остатке њихове авијације. Тежак пораз за њих, велика победа за еСрбију.

Ово изнад сам написао са муком, јер нисам могао писати о томе, а имам жељу да напишем чланак. Чек да се прешалтам. E ovako je već bolje.



Tanke linije koje nas povezuju u ovu celinu koju zovu eRepublik su veoma drugačije viđene od strane svih učesnika ove Balkanske ludnice u kojoj smo. Kažem Balkanske jer realno gledano, aktivni smo mi i komšije. Slabo ko ostavlja na ovom groblju frustracije toliko nerava i vremena kao mi. Mi, Balkanci, oni koji ne zaboravljaju rane iz prošlosti, ali su uvek spremni da se svađaju u nekim sadašnjim konfliktima i da potežu tu istu prošlost kao argument. Čudan narod, i Srbi, i Hrvati, Bosanci, svi mi sa Balkana. Mediji su čudo, zato mi je valjda i bilo zanimljivo da pišem ovde, da ubiram FP i pohvale od Admina, da me pljuju i hvale, da me čitaju. Rat koji je rasturio Balkan je medijski. Hvala RTS-u, HRT-u, i ostalima čija imena ne znam. Nek im je na čast sve što su učinili za nas, neka osete svaku suzu nečije majke, i svako uništeno detinjstvo nekog deteta, svaki izgubljeni nerv i deformaciju onih koji su tu ludnicu preživeli. Dobiću još jednu pohvalu verovatno, ali biće mi drago jer sam napisao šta sam mislio, napisao sam ono što me je pritiskalo danas. Imam drugove iz svih zemalja bivše Juge, ali opet ovom narodu koji živi ovde nije dovoljno, oni bi još. Omladina koja pokreće Nacističke pokrete zadojena mržnjom prenetom na njih od deformisanih očeva koji su bili dovoljno slepi da ne vide dalje od TV ekrana. Sve je to jadno i tužno, ali što kaže Jovan, šta'š , tako je i to ne možeš menjati. Suviše je uzelo maha, suviše patologije na malom prostoru, suviše iskrivljenih umova željnih osvete za neke svoje ciljeve. Članak je povezan sa eRepublikom, eRepublik živi od ovoga, prihvatali mi to ili ne. Svi vi koji kažete da nemate ništa protiv Hrvata ili Srba, ajde lepo, pogledajte u sebe i vidite da li je to baš onako istina ili samo odricanje. Ima mali broj ljudi kod kojih je to zaista tako, ali ima i kameleona, koji biju neke svoje bitke iz mladosti, onih koji glume dobrotu i opštu ljubav prema svima a zatim prvom prilikom zagovaraju napad na Slavoniju ili ubacivanje Kosova i Metohije. Takvi mi se gade, dvolični majstori svog zanata, manipulatori, dvoličnjaci.

Neću više da prljam ovu internet stranicu ovim đubretom, ne zaslužuju publicitet, mali su.



Veliki pozdrav za sve koje znam i koji me znaju, ostaću da pišem u V2 čisto da se ne zabrinete, živ sam i nikad srećniji nisam bio, samo sam AFK kako sam rekao već nekim drugovima danas na chat-u. Budite mi dobri i jaki kao i do sada i održite zdrav duh bar ovde jer je RL zaprljan do tačke crnila.


Ne želim da te mrzim
Nisi ti kriva što plačem
Moje suze su jasne i bole
Ti si se zatekla tu
Baš na raskršću svetskih titana

Ne plači mila, biće ok
Mladi će shvatiti jednom
Zašto kažu da spajaš
Samo teci jače i brže
Ne daj da se mahovina zadrži

Budi ruka pomirenja napaćenom narodu
Uljuljkaj u san ribara koji živi od tebe
Pomozi skeli da pređe, da se rođaci vide
Proizvedi struje da nam budu noći svetle
I teci, samo teci, Drino moja...