Žirafa

Day 1,907, 03:55 • Published in Serbia Serbia • by momars

Ovaj tekst je posvećen prvemnstveno poboljšanju načina komunikacije među igračima eRepublika kroz neka pojašnjenja, objašnjenja i otkrivanja jedne od tehnika komunikacije među ljudima u domenu nenasilne komunikacije. Probaću najpre u sažetoj verziji da vam približim tu tehniku, potom kroz primere da vam dočaram efekte, a na samom kraju ću vam pokazati benefite koje možete iz toga izvući. Činjenica je da nam civilizovan način komunikacije nije jača strana i to se lako može potvrditi raznim tekstovima koji se objavljuju, komentarima koji se ostavljaju i na kraju imamo čet, gde je rečnik koji se upražnjava daleko od korektnog.



U osnovi postoje dve vrrste komunikacije, pozitivan i negativan, koji su u nenasilnoj komunikaciji podeljeni na žirafeći i zmijski jezik. Pozitivni, žirafeći, je dobio naziv zbog činjenice da ta životinja ima veliko srce u odnosu na telo, a zmijski jezik je dobio zbog onog poznatog palacanja koju zmije upražnjavaju. Ovakav način uči da je moguće kod sagovornika koji ima zmijeći jezik u toku samog razgovora proizvesti efekat samokontrole i sa velikom dozom strpljenja proizvesti to da sam nastavak razgovora protekne u tolerantnom tonu, dakle žirafećem. Ako se po nekom pitanju vaš stav razlikuje od sagovornika, kakvu reakciju možete očekivati konstatacijom tipa: “ Konju jedan, pojma ti nemaš”. Pošto se u eRepubliku radi o uglavnom malađoj populaciji, čiji fitilj trpljenja je izuzetno kratak, ili ga uopšte nema, eto osnove za spiralu uvreda, pretnji i svega onoga što ne služi na čast. Žirafeći jezik uči da na ovu ovredu reagujete smireno, odbrojite do 10 i odgovorite u stilu: “ Nije ti to bilo najkorektnije , ali hajde da čujem čime ti to potkrepljuješ” i tako u nedogled u fazonu, ne možeš ti biti dovoljno prost koliko ja mogu biti kulturan. A znam da je veoma teško istrpeti kojekakve budalaštine, pa i sam sam prošao nekada davno tu školu kada mi je u odbrojavanju do 10 redovno posle 3 išlo deset. Za brojanje svih deset brojeva potrebno je iskustvo, vreme i ponajpre VEŽBA. Što pre počnete da upražnjavate ovu tehniku siguran sam da ćete brže stići do željenog cilja pri tome ne zaboravite da psovke i uvrede mogu biti samo odraz intelektualne inferiornosti sagovornika i nedostatak argumenata. Naravno, postoje i ekstremni slučajevi kada i sva pamet ovog sveta ostaje nema pred lavinom nesuvislih komentara i argumenata. Tada je najbolje napraviti taktičko odstupanje u stilu: “ Cenim tvoje stavove, ali i svoje, ne možemo se usaglasiti i najbolje je da se ovde komunikacija prekine”.



Imam jedan primer koji na lep način pokazuje kako se na lep način može poniziti sagovornik. Po završetku finala u Bariju vraćali smo se autobusom i posle nekih pedesetak kilometara stadosmo da majstor natoči gorivo na pumpi. Izađosmo svi napolje da kupimo neku klopu ( Ja lepši sendvič na oko, a gadniji ukus, u životu nisam probao od onog na pumpi ) i da se osvežimo. Ne lezi vraže, odmah za nama stiže i bus pun Olimpikovih navijača. Pod budnim okom karabinjera mimoilazili smo se tu na pumpa, ali srećom Francuzi su brže otišli nego što su došli. Dok sam lenjo preživao onu gumu od sendviča sabijajući ga pivom bus sa navijačima Olimpika se lenjo vukao pred mojim očima. U jednom trenutku snimim tamnoputog lika koji mi, ničim izazvan, pokaza srednji prst. Polako mi je prolazio na svega dva koraka, a onda je usledila moja munjevita reakcija. Raširio sam kez od uveta do uveta i u širokom luku mu mahnuo desnom rukom. Lik je u sekundi spustio srednji prst i pokunjenog izraza lica brže bolje se sakrio u tamu što mu i nije teško bilo jer je uveliko pao mrak. Možeš ti majstore da pokazuješ šta hoćeš, zna se ko je Šampion sa veliko Š. A šta bi bilo da sam na provokaciju odgovorio istim ili jačim intenzitetom? Da sam bacio konzervu na njega recimo? Eto belaja, a karabinjeri okolo. Privođenja, zezanja, maltretiranja i sl, kako mene tako i svih iz autobusa. Pa gde da svojom glupošću pokvarim tako divno veče.
Drugi primer je Sumnivo lice. Šta god ko mislio o tom momku tvrdim i znam da se sa njim može na lep način komunicirati, a pri tom da se ima različito mišljenje. On i ja kada je nacionalno pitanje verovatno nikad nećemo imati ni približno iste stavove ali to nam ne smeta da imamo normalnu komunikaciju. Šta više, kod njega to cenim.
Probajte da svoje stavove branite na kulturan način, ne osvrćite se na zmijeći jezik sagovornika i siguran sam da ćete se kada prvi put na takav način “ pobedite “ sagovornika biti ponosni na sebe i uvideti koliko je ovaj metod ustvari moćan. Osećaj je neprocenjiv.



P.S. Tekst je posvećen unapređenju odnosa među igračima eRepublika ( ko se o mleko opeče i u jogurt duva )

Дружењем до победе