Највећи српски митови II

Day 3,712, 06:15 • Published in Serbia Serbia • by Kheshig


Важна напомена: чланак играча Ун Бан Ме је до темеља потресао моје схватање античке историје. Његови јасни докази са преводом текста из древне династије Фонг и цитати античког мислиоца Демастотена су оставили снажан утисак на мене. Овим путем се захваљујем аутору чланка Ун Бан Ме са обећањем да се нећу више бавити античком историјом Срба, већ ћу је оставити професионалцима који знају о чему говоре.

Као што је први чланак настао као реакција на алтернативну историју, овај чланак је настао као реакција на шитсторм у коментарима на први чланак, као и на бројне увреде које сам добио путем коментара, али пре свега приватних порука. Хвала вам, ви ме мотивишете да ширим истину међу Србљима као Ћирило и Методије у Моравској. Мада, како је кренуло, можда се и пребацим на тактику Тевтонаца.



„500 година ропства“

Дуго се у нашој историографији говорило о „500 година ропства под Турцима“, и у старту је нетачна тврдња. Српска држава је нестала падом Смедерева 1459. године, а де факто обновљена у Првом српском устанку 1804. године. То је период од 345. година мање-више непрекидне турске власти на овим просторима, не 500. Без обзира што је и 345. година пуно, повећати ту бројку за 30% је превише, без обзира што је „500 година“ више имало симболички значај.




"Срби вечити побуњеници против Турака"

Истина је да је од 1459. па све до 1804. године била само једна озбиљна побуна против Османског царства, и то у Банату 1594. године коју су Турци сурово казнили спаљивањем моштију Светог Саве на Врачару. Поред тог, очигледно неуспешног устанка, Срби су се често укључивали у ратове између Аустрије и Османског царства, пре свега у Бечком рату (1683-1699) и Првом (1716-171😎 и Другом (1737-1739) аустријско-турском рату. Турци су сурово кажњавали учешће Срба, што је резултовало са двема великим сеобама Срба, које је за директну последицу имало нестајање српског живља са Косова и Метохије. Милош Несторовић тврди да је након сеобе из 1690. око 360 села на Косову опустело, што је огроман број за то време. Последњи рат у ком су Срби узели учешће је такозвана „Кочина крајина“ 1788-1791. године. Из ових података се види да су се Срби током 17. и 18. века мало више ангажовали против Турака, али искључиво када је Аустрија ратовала са истима. Титула највећег непријатеља Турака припада Русији и Аустрији.



"Хајдуци - храбри ратници"

Што се хајдучије тиче, хајдуке памтимо као храбре ратнике који су нападали турске караване, што је делимично истина. Друга страна медаље је да хајдуци нису само нападали Турке, већ и Србе, тако да је и сам Карађорђе организовао хајке на хајдуке у току Првог српског устанка. Појаву хајдука имамо и дуго након што су Турци отерани са наших простора, и радили су исто што и увек - пљачкали. Није фер рећи да су сви хајдуци отишли у хајдучију због плена, али је свакако знатан број хајдука имао „нечасне намере“.



"Наметнути полумесец"

Исламизација у хришћанским крајевима је спровођена углавном на добровољној бази, и то обећавањем привилегија. Међутим, Турци су пазили да не преведу велики број хришћана у ислам из једног простог разлога: Муслимани су плаћали мање порезе, а раја (хришћани) су имали веће намете, који су укључивали и кулук (тежак рад без плате), и стога је Турцима одговарало да раје има више. Једноставно, Турци су исламизацијом губили „јефтину радну снагу“ и приходе од пореза, па су се трудили да исламизација не узме великог маха. Узрок масовније исламизације у Босни се може приписати пре свега слабом утицају цркве и општој беди становништва Босне, које је преласком у ислам олакшавало себи свакодневни живот.



"Турски зулум"

Да се под Турцима живело тешко – живело се, али не онолико колико се представља. Масовне селидбе у суседне земље су биле последица бежања испред турске освете због учешћа Срба у ратовима против Турака. Срби су временом добијали и одређене привилегије, посебно у време Хаџи Мустафа-паше, везира Београдског пашалука (1793-1801) кога су називали „српска мајка“. Тек убиством Хаџи Мустафа-паше и терором који су спроводили дахије, Срби су се дигли на устанак, убеђујући Порту да се „не дижу против султана, већ против дахија“. Србима је обновљена Пећка патријаршија 1577. а патријарси су имали и неке одлике световне власти. Пећка патријаршија је укинута 1766. као казна Србима за све чешћа учешћа у ратовима против Турака.



Срби у ратовима Турака

Срби све до 19. века нису имали добру статистику против Турака, чему у прилог говори 345. године под владавином Турака. Имали смо неких мањих успеха (Плочник и Билећа), али смо доживели један од најтежих пораза у војној историји по свим параметрима, почевши од историјског значаја, односу снага и жртвама. Српску војску која је бројала, према изворима, између 20,000-70,000 људи је поразио турски одред од око 1,000 коњаника који је током ноћи напао небрањен (?!) логор српске војске, изазвао хаос, панику и опште расуло које је резултовало катастрофалним поразом. Косовска битка је била „нерешена“, али са очигледним последицама за Моравску Србију која је постала вазал Турске.
Е сад постаје занимљивије. Један од наших највећих средњовековних владара, деспот Стефан Лазаревић, био је верни турски вазал. У бици код Ангоре (1402) против Тамерлана (на страни Турака, наравно), истакао се на крилу када је српска коњица потиснула татарску коњицу. Извори чак наводе да се српска коњица истакла храброшћу у борби против Тамерлана.
Још занимљивија је битка код Никопоља 1396. када је крсташка војска под вођством Жигмунда упала у Турску са намером заустављања њиховог напредовања у Европи. Извори се не слажу у односну снага; Турци тврде да је крсташа било вишеструко више,а европски да је Турака било много више од крсташа, али се извори у једном слажу: битку код Никопоља је одлучио страховит удар 1,500 тешких српских коњаника под заповедништвом деспота Стефана, који је разбио крсташко десно крило у парампарчад.

Вреди и поменути и битку на Ровинама (1395) у којој је погинуо Марко Мрњавчевић (Краљевић Марко). Наводно је Марко желео да погине у борби против хришћана, али без обзира – погинуо је у борби на страни Турака.



Што се саме игре тиче, лепо је видети да је наша власт коначно увидела да треба да вратимо старе српске земље Аргентину и Чиле под окриље матице. Надам се да ће ускоро кренути Четврти (ако се не варам) србски поход на Индију, како би смо и љубитеље крава вратили на прави пут. Тако да, ја сам за то да се србска власт поново успостави од Чилеа до Индије, како је и цар из династије Чонг предвидео. Могли би да некако наговоримо админа да стави попуст на компаније, да унапредим све по жељи и будем трули капиталиста. И за крај да се захвалим играчу Шљиво, који ме наградио за пропагирање бечке школе са 10 голда, а ја сам тај проклети новац проследио играчу Смајловски, који ми је недавно тражио финансијску помоћ. Ваљда се клетва скида са добрим делом?


До следећег читања,
С поштовањем,
Кешиг