Најмлађи каплар на свету - Момчило Гаврић [EDIT]
shone90bgd
Читам ја тако текстове на сајту Дан ветерана и наиђем на текст који ме је потресаоа а и после ког још више волим Србију. Да не дужим много пошто нисам добар писац.
Само ћу прекопирати текст, кога занима за линк чланка, нека ми се јави путем поруке.
Са 10 година пешке је прешао Албанију, учествовао је у пробоју Солунског фронта где је рањен, а војвода Живојин Мишић га је у 12 година унапредио у чин поднаредника
Пре више од девет деценија завршен је И светски рат у коме је као војник учествовао и Момчило Гаврић. Већина Лозничана не зна ни ко је он, а камоли одакле је. А требало би јер је Момчило, најмлађи војник свих армија у Првом светском рату, њихов земљак рођен у Трбушници, код Лознице, испод планине Гучево. Нажалост лознички крај је сасвим заборавио овог несвакидашњег јунака.
У књигама је забележено да је Момчило Гаврић на почетку Првог светског рата имао непуних осам година. Он је из Трбушнице, села пет километара од Лознице, испод самог Гучева. Био је осмо дете својих родитеља оца Алимпија и мајке Јелене. Тада је био понос имати доста деце. Камо среће да је и сада тако у Србији.
У августу 1914, аустроугарски војници су чинили велике покоље цивилног становништва. У једну рану зору почетком августа 1914. године, пијане Швабе убили су Момчилове, оца и мајку, сестре и његова четири брата. Мали Момчило заждио је кроз шуму и избио на врх Гучева. Наишао је на положај Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије првог позива којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића. Малишан је пао, обгрлио му чизме и зајецао: "Чико, све су ми убили...". Мајор Туцовић га је питао: "Знаш ли да бацаш бомбе?" Мали Момчило је рекао да је бацао само камење. Мајор је узео једну бомбу и показао му како се то ради. Затим је мајор Туцовић постројио своје војнике и питао: "Ко хоће да ноћас освети Гаврићеве родитеље, његову браћу и сестре?"
Цела чета искорачила је напред. Туцовић је одабрао једног дугајлију, Златиборца Милоша Мишовића. Пред поноћ је кренуо Мишовић заједно с малим Момчилом и затекао пијане Швабе како пред качаром Гаврића пијани шенлуче. Хитнуо је Мишовић једну бомбу, затим другу, трећа није била потребна. Тог тренутка мали Момчило је постао борац српске војске, дете Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Туцовић је наредио војницима да сваког дана малом Гаврићу дају да опали три пута из топа и тако свети своју браћу и своје сестре.
Дошло је повлачење преко Албаније. Милош Мишовић узео је Момчила под своју бригу. У Подгорици купио му је за последње паре један венчић од двадесет укљева и рекао му: "Синко, ако хоћеш да останеш жив, сваког дана да једеш само једну рибицу. Запамти добро, само једну ако хоћеш да преживиш". Момчило га је послушао, а онда већ када су прошли Скадар рибица више није било. И Мишовићу, кршном Златиборцу, почело је да понестаје снаге. Једне ноћи док су чучали поред ватрице рекао је малом Момчилу: "Синко, бојим се да и ја нећу моћи више. Ухвати ме за мој шињел и ја ћу те вући докле будем имао снаге...
Ако паднем, немој ми прилазити, продужи даље". Вукао је Мишовић малог Момчила, посртао, тетурао... Глад и зима сломили су кршног Златиборца. Није могао даље, паде у снежну пучину... Момчило стаде и даде му руку... "Не, продужи даље, Момчило, не обазири се на мене..." Момчило се склупчао око њега у снегу, милујући му промрзле руке: "Чика Мишо, ја нећу даље... Чика Мишо, ја хоћу да умрем с тобом". Како да умре дете? Видевши да ће мали Момчило умрети, Милош Мишовић скупи снаге, усправи се... Посртали су Милош и Момчило, бауљајући тих задњих десетак километара испред Драчког пристаништа. Касније на Крфу малом Момчилу пришили су по једну звездицу на нараменицама... Тако је деветогодишњи Момчило Гаврић постао најмлађи каплар на свету.
- Мали Момчило је са својим пуком пешке прешао Албанију и стигао до Крфа, издржавши као десетогодишњак оно што многи одрасли нису. Био је најмлађи каплар на свету. Учествовао је у пробоју Солунског фронта где је рањен, а Војвода Живојин Мишић га је унапредио, па је као дванаестогодишњак имао чин поднаредника. Чекајући пробој фронта и повратак у Србију, описменио се, а после рата је отишао у Енглеску, где је завршио гимназију и 1921. се вратио у Београд. Упознао сам га 1987, када је присуствовао отварању Музеја Јадра у Лозници, где се у сталној поставци налазе и његове две војничке фотографије - каже за наш лист историчар у овом музеју Горан Вилић.
Вилић каже да кад посетицима музеја говори о Првом светском рату, посебну пажњу увек посвети причи о Момчилу Гаврићу. У Београду је живео све до смрти, 1993. године. Његова ратна судбина је „јединствена у свету” и „заслужио је да га се данашње генерације сећају”.
Нажалост, данас ниједна од око 250 лозничких улица не носи име Момчила Гаврића, ниједна школа или установа се не зове по њему, а нема ни споменик. Најмлађи каплар на свету је у његовом завичају и својој држави незаслужено заборављен.
Comments
http://www.erepublik.com/en/article/srecno-meni-bilo-1-1775378/1/20 dao sam vote i sub mozes li i ti meni ... hvala
Najezio sam ne znam koliko puta...
Boze dragi gde propadosmo totalno kao nacija.. To je bila Srbija, to su bili Srbi.. Sad? Sad smo gola go.na ! ! !
zalosno je sto ima jos ko zna koliko zaboravljenih heroja...
Добијаш шоут, суб и глас. Браво !
Uf... Bio bi red da nešto nazovu po njemu
на своју веру на своју земљу
поносан сам ја
Ovo je orginalna prica.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Zaboravljen-najmladji-kaplar-Momchilo-Gavric.lt.html
Ja sam procitao odavde http://dan-veterana.blogspot.com/2011/03/blog-post_11.html
Svaka cast : D
Najezio sam ne znam koliko puta...х2
v+s
Najezio sam ne znam koliko puta...х3
Odlican tekst, jos jedno lepo podsecanje o nekim davnim junackim vremenima. inace, nista novo da se u Srbiji pravi heroji zaborave. Vecina nema pojma ko su 1300 kaplara, neki su ubedjenji da su to sam zgrade u Beogradu, a kad ukucas to u google i potrazis slike, dobijes slike neke dzukele koju je pametni gazda tako nazvao. U svakom slucaju, bravo za tekst.
vote + sub! Opak klinac!
Jezivo... o>
Понос моје Лознице, нажалост заборављени херој. И ако сам из Лознице, и ја сам тек пре неколико година чуо за Момчила Гаврића.
Небјак земљаче видиш шта је Лозница изнедрила
SVAKA CAST!
dobar 🙂
.bem ti život, kakvi su Srbi bili, a našta smo spali danas.
Ima nas Vuce, i ja sam mislio kao i ti do 99, al kad je zagustilo, smejaces se al ima nas 70% takvih kad dogori do nokata, geni su ostali isti, Boze zdravlja kad zagusti, a ni jednu generaciju to ne mas videces da je tako, ne sekiraj se
Au brate, svaka čast za tekst, svaka čast, ostao sam bez reči...
ostao sam bez teksta
najezio sam se x5
bezi tamo VM, daleko bilo...ako samo u ratu treba da pokazemo ko smo i sta smo, onda je bolje da i ne pokazujemo...
ovo zasluzuje vote i danas i sutra i preksutra steta sto moze samo 1 da se da...
Pa tad se brati vidi sve @Afo Srbin sa anglosaksonskim imenom xD
gledao sam i slusao ovu pricu sa ribicama..tokom albanske golgote jedan mali decak dobija malo ribe sto je tada izgledalo kao spas..samo pojma nisam imao da je u pitanju vojnik, podnarednik kasnije cak sta vise
svaka njemu cast! stvarno greota sto nema bar ni spomenik!
na žalost...mi srbi imamo jako kratko pamćenje
zato nam i ratuje svaka generacija
Sunce ti jebem koji clanak!!! Svaka cast!!!
ovo si trebao napisati na blogu...
АУ, ЕМОЦИЈЕ !!!
Bravo!!!!!!
mnogo dobro... sve mogutje si dobio dao bi i gold da ima 🙂
ajmo akcija
http://www.facebook.com/home.php?sk=group_146893438715961
Ne samo što sam se najezio N puta nego sam došao i na ivicu suza.
Šta je sve dete moralo da proživi sa svojih 10 godina, tuga
Pozdrav od krsnog Zlatiborca i potomka Misovica.
Ne zaboraviti nikad kakvu su zrtvu nasi pretci dali da bismo mi ziveli u slobodnoj zemlji.
Svaka cast Momcilu..Sramota je sta smo postali..
AZ BRATE !!!
Nisam pojma imao ...
Skoro sam objasnjavao nekom na irc-u, da sam svoj nadimak u igri izabrao kao omaz Karadjordjevom vojvodi Petru Moleru, i ljudi nisu imali pojma ko je to! Mislim da je to posljedica komunistickog ispiranja mozga tokom cetrdeset godina gde je srpska istorija potiskivana na racun stvaranja jugoslovenstva.
и онда после свега што су наши преци урадили за нас, да би ми данас уопште и постојали, појави се неки либерални доконаш који ми каже ма брате боли мене уво да ратујем, не бих узео пушку да погинем, другачије је било пре, сад је све модернизовано, не треба бити будала... Преци вам се преврћу у гробу!
Veliki i teski trenuci stvaraju velike ljude, ma kako oni mali bili. Srbija je imala sjajnu vojsku i sjajan narod, dobili smo taj Veliki Rat, a izgubili smo Mir. Liferanti, politicari, birokrate, izjelice i sicirdzije su upropastili drzavu.
Kada sam prvi put citao knjigu Cujte Srbi najveceg srpskog posinka Arcibalda Rajsa mislio sam da pise o modernoj Srbiji, a u stvari toliko smo bili srozani i u ranija vremena.
Cujte Srbi, Arcibalda Rajsa, gnevna poslanica coveka koji nas je mnogo voleo. Istina o nama Srbima,našim političarima i "inteligenciji" ... bez Nacionalne katarze,nema nam boljitka...
http://www.scribd.com/doc/179098/Aribald-Rajs-UJTE-SRBI
Vote and Sub
Svaka mu cast...o7
Turisti napustaju eSrbiju!!!
http://www.erepublik.com/en/article/kraj-turisticke-sezone-u-esrbiji-1775334/1/20
o/
cuo sam pricu ranije i uvek se najezim
Slava mu!
o/