Join the new world

СРП/ENG

Пасији живот

Ноћ је одвећ пала на плочнике. Један пас, луталица, попут пијанца тетура се. Види се да је болестан. Чак ни за мачком не залаје. Провлачи се кроз жбуње непоткресане ограде, с тешкоћом, нема снаге. Има већ петнаест година, време му је... И он то зна... Налази неко место, погодно, за сан. Вероватно последњи. Ко човек са још оно мало људскости у себи, слабим замасима репа, покаже покорност и послушност према случајном пролазнику... Овај га ни не погледа... Боли то, па и једног пса.
Долази полако до краја парка, оног дела где је запуштен, немаром, човека. Ту је пас показао своју величину... Док је човек бацао остатке хране, он их је скупљао. Тешко би се могло рећи да их је јео. То се на њему није приметило...
Памтим још, био сам довољно одрастао да се тога сећам. Било је то некад куче са залепљеним чичком на левом увету, прашњавим, а попут чигре, које је јурило за комадима разбацаних папира, шарених, мислећи да су лептири.
Још јуче је то било.
Сад већ умире.


Dog’s life

Night fell on the sidewalks. One dog, a stroller, tent like a drunken man. You can see - he's sick. He does not even bark before a cat. He move through the shrubs of the untouched fence, with difficulty, he has no power. He's been fifteen years old now, his time passes... And he knows that... He is searching for a place, perfect, just for a dream. Probably the last. Like a man with that little bit of humanity in himself, with the slightest blotch of the tail, shows subservience and obedience to the accidental passerby... Passerby does not even look at him... It hurts, even and one dog.
He comes slowly to the end of the park, the part where it is deserted, with negligence of people. There's the place where's the dog showed its size... While the man threw the rest of the food, he gathered them. It could hardly be said that he was eating them. That was not seen on him...
I still remember, I was grown up enough to remember it. Once, It was puppy with a burdock on the left ear, dusty, and like a tern, which rushed for pieces of scattered papers, colorful, thinking they were butterflies.
It just was yesterday.
Now, it dying.

________________
Није класичан чланак, али је ту да нас мало "раздрма" и охрабри да пишемо, невезано за тему. 😉