Церcка битка
Armadilo14
Церска битка, по начину вођења и исходу представља ремек-дело ратне вештине (као прелаз из стратегијске одбране у контранапад)
Како је све почело? На прелазу из 19. у 20. век друштвено-економски развој света прати монополистичка фаза капитализма, који поприма империјални облик. У то време већ је свет подељен територијално, не само на интересне сфере него и на колонијалне поседе. Велика Британија и Француска су раније него Немачка, Италија и Јапан ушле у виши развојни степен капиталистичких друштвених односа.
Ратовима отимају велика светска пространства из којих црпе огромна богатства. Остале капиталистичке земље незадовољне својим положајем, предвођене милитаристичком Немачком, боре се за нови „животни простор“ (Лебенсраум).
На бази политичко-економских интереса формира се трипартитни савез, познатији као Тројни савез. При борби за нове територије и интересне сфере своје аспирације на Балкану имају две суперсиле: Аустро–Угарска и Русија. Свеопшта испреплетеност циљева и интереса империјалистичких апетита формираће два блока држава и довести до Првог светског рата. Са једне стране су државе у чији блок улазе: Немачка, Аустро–Угарска и Италија, а са друге стране формира се Антанта, у чији савез, осим Велике Британије, улази Француска и Русија.
У каснијем развоју догађаја у рату ће учествовати укупно 36 држава ангажујући у ратним дејствима сав расположиви материјални и људски потенцијал са укупно 73.515.000 војника. Губици у живој сили износили су преко 10.000.000 људи и преко 20.000.000 рањених.
– Да би се увидео значај те победе, треба видети шта се дешавало на другим фронтовима. У то време, Немци су у Белгији газили све пред собом. Лијеж је заузет током Церске битке, а Брисел је пао два дана после српске победе. У исто време када и Церска битка, на Источном фронту је почела борба код Таненберга у којој су Немци тешко поразили Русе. Пораз је био такав да се руски командант Самсонов убио .
Самоуверени Оскар Поћорек, главнокомандујући Балканске војске Аустроугарске монархије, мислио је да ће брзо завршити посао у Србији, а аустроугарска команда у Бечу била је убеђена да ће њена армада од 200.000 војника с лакоћом савладати Србију. Поћерек се хвалио се да ће „шетњу кроз Србију“ завршити за две до три недеље, пре рођендана цара Фрање Јосифа 18. августа 1914. Истина је да су се тих дана војници Монархије масовно давили у Дрини, псујући своје официре и бежећи пред српском војском.
Почетком августа армада Оскара Поћорека креће у офанзиву са наредбом да побије све живо пред собом без милости. („Према том народу свака хуманост је излишна и штетна!“)
– Са војничке тачке гледишта, било је нелогично што је Поћорек покренуо офанзиву из Босне, а не са севера. Међутим, самоуверени Поћорек мислио је да ће прошетати кроз Србију.
Врховни командант српске војске био је регент Александар Карађорђевић, начелник Штаба Врховне команде војвода Радомир Путник, а његов помоћник ђенерал Живојин Мишић.
– У њој су српски војници и официри испољили велику храброст и пожртвовање, а команда умешност и одлучност да се по сваку цену одбрани земља.
Пратећи пажљиво развој оперативне ситуације (12. 0
😎, српска Врховна команда је постепено и опрезно померала главнину снага према северозападу чим је дошла до сазнања да главни правац удара неће бити са севера, него преко Дрине. У том смислу војвода Радомир Путник наређује 3. армији да ангажовањем свих расположивих снага упорном одбраном што дуже задржи непријатеља, развуче његове снаге по цијелој дужини фронта, да се 2. армија ротира на правац Обреновац – Шабац, а 1. армија на простор Аранђеловац – Лазаревац, с тим што се делови 1. армије стављају у стратегијску резерву Врховне команде.
У исто време задатак Ужичке војске је прелазак на офанзивна дејства према Вишеграду ради везивања што јачих непријатељских снага на том правцу. Налазећи се у функцији одсудне одбране са 3. армијом, Врховна команда српске војске је са снагама 2. армије извршила марш – маневар преко села Коцељева према Текеришу, где је дошло до одсудне битке између српске војске – „Церске ударне групе“ (1, 2. и 6. прекобројног пука) и 8. аустроугарског корпуса.
Церска битка траје од 12. 08. до 24. 08. 1914 на линији: Шабац – Текериш – Крупањ са ширином фронта од 50 километара. Аустроугарска војска у свом саставу има преко 200.000 људи, добро увежбаних, опремљених, уз садејство модерне артиљерије и одличне логистике, а српска војска, која све то нема, ангажује 180.000 војника, али има невиђен морал.
Однос између зараћених војски најбоље описује капетан српске војске Милутин Николић следећим речима: „Требало је одмах прећи у напад, или побећи из пакла. У овој пакленој ватри војници 2. батаљона вођени својим официрима полетеше према непријатељу… Разви се ужасна пушчана и митраљеска ватра. Није се знала ни непријатељска снага ни распоред. Он (непријатељ) је био у још већој забуни, јер је нападнут с бока и леђа и још изненађен на спавању. . . Наши војници буквално улетеше у његове ровове. Врило је као у паклу. Викало се на сав глас, пуцало на све стране, а војници падали као покошено снопље. Непријатељ није попуштао, а наши су налетали као помамни.“
Двадесет четвртог августа 1914. године, на подручју Краљевине Србије нема више ниједног непријатељског војника.
Егон Ервин Киш, аустроугарски новинар, говорћи о поразу аустроугарске војске у бици на Церу, известиће своју редакцију следећим текстом: „Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бекству. Једна потучена војска, не једна разбијена руља, јурила је у безумном страху према граници. Возари су шибали своје коње, артиљерци су боли своје мамузама, официри и војници гурали су се и пробијали између читавих колона коморе или газили кроз ровове поред пута у групама у којима су били заступљени сви родови војске… Општа депресија изражавала се јавним негодовањем против вођа: потпуно неспособни стари магарци су наши генерали. Ко има протекцију, поверава му се судбина стотину хиљада људи. Сјајни су момци ови Срби, они знају да бране своју земљу… „
У бици на Церу избачено је из строја 25.000 припадника аустроугарске војске, а заробљено је око 5.000 непријатељских војника, 50 топова и велике количине осталог ратног материјала. Из војничког строја српске војске избачено је 259 официра и 16.045 војника и подофицира. Битка на Церу, познатија у уџбеницима војне историје, стратегије и тактике као Церска битка, по начину вођења и исходу представља ремек-дело ратне вештине (као прелаз из стратегијске одбране у контранапад). Она се и дан-данас проучава на најпознатијим војним академијама (Вест Поинту). Церска битка је прва победа савезника у 1. светском рату и почетак краја Хабсбуршке монархије.
Врховна команда српске војске мајсторски је руководила ову сложену операцијом, њене одлуке су биле смеле, ризичне, али добро прорачунате и у сваком погледу надмашиле су војничко знање генералштабних официра аустроугарске војске. Посебну улогу у бици на Церу одиграла је 2. армија, као најснажнија оперативна група, и њен командант, ђенерал (унапређен у чин војводе) Степа Степановић. Упућивање, у одсудном тренутку битке, једног пука да овлада самим гребеном Цера, има пресудну улогу за сам исход битке. Масовни хероизам и саможртвовање које је у Церској бици испољила српска војска бранећи своју отаџбину и свој народ од агресије, служило је и служиће на част и понос покољењима.
Уместо посвете палим српским јунацима у 1. светском рату, библијском страдању једног народа који кроз четири године пролази голготу, терор, геноцид, робовање и избеглиштво, подсетићемо се (не без разлога) на телеграм немачког кајзера Виљема II врховном команданту бугарске армије краљу Фердинанду Кобургу после њене капитулације, 28. септембра 1918. године: „Шездесет две хиљаде српских војника одлучило је рат. Срамота!“ Боље признање ни сами не бисмо могли написати.
Comments
! ! !
Ova bitka je verovatno prva u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a Đeneral Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je SAMOINICIJATIVNO zauzeo kote Trojan i Kosanin grad. Malo se o tome nazire i u filmu. Nekad je za herojsko delo (pored nedvosmislene hrabrosti i znanja) potrebno imati i bezobrazluk i sreću.
ne bezobrazluk nego pamat i genijalnost 😉
007
V
Veliku pobedu u Prvom svetskom ratu Srbija je nesrazmerno skupo platila: tokom rata izgubila je, procenjuje se, između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva ili čak oko 60% muške populacije.
Срвија је имала велику позитивну улогу у свим ратовима на Балкану.
Свет не би био овакакв какав је, да није било нас Срба и Руса...
Свет би био у ропству, под окупацијом ГЕРИЛАЦА и других фашистичких држава и народа а зн а се који су, АЛБАНИЈА, АУСТОУГАРСКА, ИТАЛИЈА, ХРВАТСКА, МУСЛИМАНИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ, СЛОВЕНИЈА, ДАНАС ЈЕ И МЕКЕДОНИЈА итд , наравно под вођством фашистичке НЕМАЧКЕ и САТАНИСТИЧКЕ ИТАЛИЈЕ са САТАНИСТОМ ПАПОМ на челу!!!
Kako god da okreneš ode narod u nemačku da radi a posle svakog rata nas je sve manje i manje...
https://youtu.be/dQTl8rykqaU
Osim Italije ni jedna koju si nabrojao nije bila fasisticka. Nacional socijalizam Nemacke i srbofobija tih kvazi drzava -satelita 3rajha nemaju veze sa fasistickom ideologijom. Na stranu to sto Bosna nije ni postojala tada jer je bila u sastavu NDH. Slovenija takodje nije postojala kao drzava - nije bila priznata od Nemacke i Italije. Ausyrougarska tek veze nema sa fasizmom. Pobrkao si loncice. Usput cisto da znas u 2 ratu Italijani su sacuvali srpske manastire po Kosmetu. To su radili i u zadnjem ratu, cak ih je SPC odlikovala tj njihovu padobransku brigadu. Da ne pocinjem NDH gde su stitii Srbe od ustasa. Mogao bi da nadjes pisma Pavelica gde se zali Nemcima na ponasanje talijana.
Ta etiketa "fasista" se lepila posle 2 rata cak i Nemcima jer je drugovima komuncima bilo neprijatno da objasnjavaju narodu ono "socijalizam" sto ih spaja sa Hitlerom. Danas ti isti social demokrati socijalisti Evrope opet naci desnicu nazivaju "fasisti" da se Vlasi ne dosete ako me razumes.
Islo se u nemackoj i za vreme tita kad nam je bilo "najbolje" znaci to sa ratom nema nista to gospodin oli lupa kao obicno.
Oli razmislja kao ovi nasi muslimani skidaj gace samo da prezivimo a vidimo kako su prosli tkz "bosnjaci" vazda ih ima 50 miliona jelde.
o7
" Аустроугарска војска у свом саставу има преко 200.000 људи, добро увежбаних, опремљених, уз садејство модерне артиљерије и одличне логистике, а српска војска, која све то нема, ангажује 180.000 војника, али има невиђен морал. "
Ne bih se bas slozio sa ovom izjavom, svakako da nismo bili opremljeni kao austroguari, al smo bili bolje uvezbani od njih, i imali smo moderne artiljerije jer je od 1908 do 1912 vrsena modernizacija srpske vojske doduse samo prvog poziva, imali smo i mi moderne topove doduse dosta manje nego austrijanci nasi su vojnici koristili bombe sto npr austrougari nisu imali, al ono najvaznije mi smo imali iskustvo iz dva rata pre prvog svetskog, a oficirski kadar i generlstab nam je ponikao u srpsko turskim ratovima 1876-1878 kao i ratu sa bugarima, 1885, dok za razliku od nase vojske austrougari pre prvog svetskog rata nisu ratovali vec 70 godina tako da nisu imali nikakvog iskustva i to je znacajno doprinelo nasoj pobedi
al' da zoka radmiloovic ne pronadje onu granatu sto nije pukla, bilo bi povuci-potegni
o7
🙂
!
Право је задовољство видети да ниво образовања није на ниском нивоу ни међу нама, који се играмо.
http://loznickenovosti.com/wp-content/uploads/2013/11/drinska.jpg
ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ: Дринска дивизија
"Дивизија је учествовала у шест ратова, почев од Првог и Другог српско-турског рата, потом у Рату против Бугарске, Првом и Другом балканском рату, и на крају у Првом светском рату, где су кроз бројне борбе и битке пронели славу српске војске..."
So sad that this guy is a filthy thief. 🙁