Join the new world

Slika nema nikakve veze sa tekstom ispod. Samo želim da podsetim neke koji su aktivni u ovoj priči u kakvoj državi živimo.




- Tu je zaista bilo toliko ludaka da bi trebalo knjigu o tom gostovanju napisati. Opisaću vam jedno ludilo za sada, a vrh je bilo za to vreme. Sa nama u busu je bio i neki čika koji je poveo sina, a nemam pojma odakle mu ideja da uopste udje sa nama u isti. Inace je bus bio Lastin, i dobro ocuvan, a zadnja vrata su se otvarala manuelno, što će biti značajno za jednu od serije dogadjaja. Obicno će vam neko iz tog perioda reći, da ste mogli da vidite kakav je bus bio, tj. okićen itd. kada smo krenuli, a kakav je bio dan posle puta, u beogradskoj hronici kod Baneta Vukasinovica sa oba izbezumljena vozača i pretvoren u kabrio, i naravno sav ispisan porukama da se naježiš. Taj čica je sedeo iza vozača kojeg smo sve vreme maltretirali ovako ili onako, nije njima ni malo lako, i mislim da je zažalio što je išao našim busem, jer bi daleko bolje prošao u busu koji je isao preko Verone. Od ludila vise nismo znali šta da radimo, pa smo smislili da igramo vaterpolo, unapred pogadjate da je vozač bio gol, i to samo ako je direktan pogodak u glavu. Čegi je sedeo napred i bio je krilo, a matori čica je, naravno, postao sidraš. Akcija bi krenula od nas pozadi, gde bi Moši dodao loptu (ono belo sranje što je bilo nekada na vrhu sedista a to su nam ujedno bile i kapice) pa bi se mi dodavali dok Cegi nebi uposlio sidrasa, a onda bi svi u busu isčekivali pogodak, tako da je čica skapirao da bi bolje bilo da postigne pogodak, obzirom da je bio u ekipi kanibala.. vozac mučenik je plakao i vozio, a kada je još čica zabio pogodak, samo se skupio kao petoparac. Tog čiku vise nikada nisam video, a šta je bilo u njegovoj glavi posle toga.. ko zna. Tada je Zvezda igrala sa Milanom, a ja sam poneo dve žabarske zastave koje sam jos dobio od Veroneza, pa su Hrvati po pumpama tripovali da smo mi Milanovi, dok nebi prišli i kasno shvatili da su se zajebali, glupani nisu izvalili da mi idemo iz Beograda ka Italiji, a ne ka Beogradu. Bilo mi je jako i kada je Žare preneo nekog matorca sa sve bajsom, da bi mi prosli. Neki kamiondzija sa zg tablama nam je pokazivao penis, a Oki otvorio zadnja vrata koja su se otvarala rucno i motkom poceo da mu udara po krovu - neprocenjivo! Taj nas je magarac i prijavio, ali ionako smo sve vreme pravili sranja, a sve je masovno krenulo još od famoznog freeshopa izvan Rima, pa sve do Beograda. Prva smo navijacka grupa van ostrva koja je imala konstantnu pratnju policije od autoputa malo dalje od Rima pa sve do Beograda. U Rimu smo orobili sve kioske koji su imali salove, bukvalno par stotina komada, freeshop je opustošen a Čegi sa dečijim šlemom na glavi baza po istom i na izlazu se čudi zašto zunzara pišti, tako da smo izleteli napolje, i po prvi put od vozaca trazili da što pre nastavimo dalje, čudili se ljudi pošto bi na bilo kojoj stajanci ostajali maksimalno, ali su krenuli odmah. Nije proslo ni par minuta eto rotacije iza nas, a mi pocinjemo da skandiramo "oj šoferu dodaj gas, milicija iza nas". U tom trenutku jos pandurskih kola nas obilaze, i jedan vozi ispred, a po jedan sa strane i onaj iza nas. Tada počinjemo "oj šoferu oduzmi gas, milicija ispred nas". Stekocali smo sve na brzinu, šalove smo gurali izmedju sedišta, a kako je tapacirung na krovu bio skinut i tu smo sve poštekovali, pa uspeli da to prikrijemo, da se ne vidi.. a kako su nas zaustavili na sred nedodjije, prilikom pretresa su i imali samo male baterije, a cak ni onaj plasticni šlem, niti ista drugo nisu nasli. Izvukli su nas iz busa i uperili oruzje u nas, kao u filmu. Pokojni Smederevac je stalno nosio foto aparat, pa je još 'zamolio' pandure da se bolje postave, da bi slike bile bolje.. tada nam je Žare rekao "na tri cetiri okrecemo se, i palimo u livadu". Čica i vozači se oduzeli, a mi umirali od smeha kada su nam tražili lovu da platimo šta smo pokrali, ali smo se pravili ludi, a nista nisu nasli (i dan danas se čudim da nisu bas nista nasli, a bilo je i onih ogromnih boca viskija??). Skapirali su da je najbolje da nas što pre furnu do grane, tako da su nas konstantno pratile patrole koje su se menjale po regijama, sve do granice. Kod nas su nas već čekali Janezi, a brzo se čulo svuda za naš put i ludila koja smo pravili...

Kraj



Ukoliko želite još ovakvih priča napišite u komentaru. Svaki vote je dobrodošao!