Доживљаји Багре на дан 85ос... На дан после дана 857 :P

Day 860, 16:06 • Published in Serbia North Macedonia • by Aexil Kong PRC

Јутро, пола шест, устајем, одлазим у ВЦ, кад оно пуна башта воде! Сунце сија, август месец... МА НЕЕЕ!!! Опет имам флешбекове, пардонирам...
Буди ме жесток бол у глави... Јуче сам пио са вуковима а из само себи познатих разлога сам наставио код куће... Треба да идем на Фрушку гору, окупљају се моји вуци, мој чопор... Крећем, мрзовољно чекам бус... Долази први, пун као конзерва сардина... Стојим са истим смореним изразом лица, као да гледам кроз аутобус... Дижем руку, заустављам први такси који је личио на нешто... Таксиста смара о рупама на путу и екскурзији своје ћерке... Правим се да куцам поруку, оставља ме на миру... Лепо је време... На жезничкој видим Гојка и Дранконија како улећу у први воз који су видели грациозношћу рањеног носорога... Налазимо се са Хостилианом и улазимо у воз... Сувишно је говорити да је то опет био погрешан воз, али ајде, трећа срећа... Седамо у купе са једним чикицом... Кондуктери играју своје уигране улоге "лош муркан/добар муркан" и добијају хиљаду динџи за пиће... Тукао се вопс, и причало се о еРепу, алкохолу и рибама... Док сам причао о нападу на Хрвате и освајању славоније горепоменути чикица ме је гледао као да сам му општио са ћерком... Мислим није ни то искључено али поприлично сам сигуран да сам у ТОМ тренутку само причао о еРепу...
Воз се вукао и за 2 сата и 15 мин смо стигли у српску Спарту... Прелеп град... Преселио бих се тамо, мајке ми... Наивне провинцијалке, има ли штогођ боље?! Само наивне провинцијалке које носе пиво... Елем, у Новем Саду нас је чекао Шумор и Годфадр, и после одвратно љубазне услуге ( мсм сви у Новом Саду су некако одвратно љубазни, као оно особље у Меку, допинговано стероидима и конзервансима) стигосмо на станицу... Опет чекићај бус, пиј пиво, причај о еРепу, замало остани без ока зато што гледаш малолетне девојчице преко ограде, стандардне ствари... После сат времена галамљења на станици и једно 20 "ју, Београђани, нааапако" добачених од локалних бркатих госпођа кренули смо пут села Раковац које сам ја упорно звао Раковица... Лепо је време Стали смо да обновимо залихе и кренули узбрдо... Дранки се задржао толико дуго у продавници да се чинило као 2 дана... Продавницу сам сликао и планирао да урадим фотомонтажу у Паинту како је пао мрак и изашао месец и као опет је сунце ал ме мрзи да тражим кабл од мобилног... Младен Мркић нас је у пола пута покупио и кренусмо горе... Кад дођосмо горе наши напаћени желуци наливени алкохолом су се мало опоравили... Лепо је време... Упознах Дезерта, предводника багре... Он ме је својевремено поставио за роба Валлетте, а касније и за јастогара министарства одбране (била је и једна друга титула, али је звучала превише педерски)... Ок дечко, цепа водку као воду... Договарали смо неке пучеве и тајне операције, али о том по топ, БУАХАХАХХАХАХАХ... КХМ, КХМ... елем...

Цела багра на окупу... Чувајте ово, можда ће бити потребно за потернице...

Вукови су сви они који држе пиво 🙂

Малко се наоблачило... даље слике говоре саме, цела екипа је била одваљена, Пргица је направила одличан котлић... СеверЧетриЕвер је као и увек био на ивици пристојности према женској популацији... И за то има слике, ал у мом ' 'обилном... Десерт је противправно примио у вукове Сандру Бошковић, али о томе нећу причати пошто је у току спор пред судом неЧасти Багре зоб злоупотребе службеног положаја... Почиње пљусак, и повлачимо се на резервне положаје... Спуштамо се до Раковице и повлачимо се ка НСу... Нема малолетница, ја и Друнко смо сморени... Не упуштамо се у даље сексуалне авантуре са пивом, нападамо апарат са кафом... На перону се тактички распоређујемо и вичемо непристојне ствари, наводимо смртоносне болести које имамо и то тера постарије бркате госпође... Будим се пред Земуном брзо устајем, и поздрављам се са свима... То није био онај поздрав... Знате... Као кад се нећете видети више... То је био поздрав својим пријатељима, браћи... људима са којима си провео годину дана и са којима ћеш провести још много.... 🙂