Швица и оружје
HOBAK Cp6uja
Поруке из историје и поука за нашу земљу. Како организовати становништво и неговати културу оружја. Било некад, комунисти укинули, ваља обновити.
You are reading an article written by a citizen of eRepublik, an immersive multiplayer strategy game based on real life countries. Create your own character and help your country achieve its glory while establishing yourself as a war hero, renowned publisher or finance guru.
HOBAK Cp6uja
Comments
Срећна нова свима ...
slava ukraini
svjetlosne godine Novace !!!
Наоружани народ је укинут још у Краљевини Србији 1882. године, и прешло се потпуно на сталну војску.
Треба ли да се враћамо век и по уназад?
Наоружан народ не можеш укинути. Народ Србије је близу иза Амера по броју оружја само је све илегално. И Швајцарска има сталну војску. Сви ти са оружјем у кући су управо то, војници са одслуженим роком. Ми смо редовно служење прво обесмислили скраћењем па после укинули.
Нема ми шта да се враћамо назад. Нешто ако је било у прошлости не значи да је лоше. Тад је народ као и данас у Швајцарској имао оружје у кући и ако удари непријатељ, увек спреман да брани за почетак своју породицу. Комуњаре су квази варијанту тога имале са закључани оружјем које није код куће него по предузећима, али под кључем и контролом.
Поента разоружавања народа је репресија власти. Кад разоружаш народ можеш да му радиш шта хоћеш. Не могу се организовати у Народну војску против диктатуре. Зато у Америци постоји други амандман. Као право на оружје, не зарад личне заштите (мада и то) него да може да се одупре репресији државе. Држава има војску а народ има оружје. Код комуњара одузето све оружје и онда може да ти удбаш, терориста, ... долази у кућу, да те убија, пребија а ти само да ћутиш и умиреш.
У Србистану увели годишњи порез на оружје, па ти забранили да поседујеш дедину стару пушку, може само једна за лов. Народ само трепће, не буни се, ћути и плаћа. А како би да се буни кад су запослени код те исте државе која им окове ставља. Боје се да не сиђу са државне дојке у свет мушкараца. Не разумеш суштину. Старо није увек лоше, него напротив, често боље.
А што се тиче злоупотребе оружја то је друштвени социјолошки проблем а не проблем оружја. Кад млади прате кокакола културу, препуштени сви могућим утицајима преко нета, медија, без усмеравања, вођства, структуре, ... имаш то. Обесне клинце са пиштољем у школи.
У краљевини пре комуниста свака девојка је учила прву помоћ како се пружа, санирање којекавих рана (страшно корисно у цивилству), гађање лаким оружјем, бацање бомбе. Не зато што су жене требале у рат него да знају да себе одбране и своју децу ако све друго падне. И да помогну око рањеника.
А била су та соколска друштва где се неговала фискултура, спорт, спортско гађање, братство ... и није никад било масовног убијања по школама јер је био здрав систем, здрав дух.
Било је и нешто слично у свим земљама као и у Америци до неких 1970 кад почиње ретардација омладине и нације, блејање до понора. Јер су неки политчки оци рекли то је застарело, сав тај спорт, атлетика, дружење, нека седе и уче за ћату у фирми. Резултат је свима добро познат.
Само кажем да садашњем народу не треба дати ни праћку.
Није ненаоружаност узрок оваквог стања, нешто друго је у питању.
То што кажеш за државну плату... То је могуће сада када смо већина у градовима. Сељака не можеш да завитлаваш, а грађанина можеш лако. Али тешко ћеш народ вратити у претходно стање.
Треба радити на култури, на вештини решавања проблема, на вештини разговора (јер се данас скоро свако дере а ретко ко слуша)...
Треба укинути плитку забаву (замајавање), а увести беспрекидан програм образовања, науке, уметности и слично.
Потпуно сам против наоружаног народа по америчком моделу - тамо се пуцњаве догађају сваки дан. Овде би било исто.
Истина, власт би се више плашила, али би превише њих узимало правду у своје руке.
Од Швајцарске смо ми веома далеко. Они знају да морају да буду одговорни, да ће им стићи казна за све, од погрешног паркирања па на даље. Код њих закони важе, за разлику од нас.
Ма каква Америка. Овде је дивљи запад. До скора нека банка у Тексасу давала карабин на поклон у сред банке ако отвориш рачун код њих. Лудило. Овде нула контроле. До скора је сваки психопата могао у продавницу оружја и да накупује за рат без икакве провере. Сад више не може али катастрофа. Никако Амерички модел мада мени одговара.
Ствар пушке у кући је ствар односа, одговорности и поверења према грађанину. Али није само ствар у томе. Комуњаре су се с разлогом уплашиле да ће народ да окрене цев према њима па до данас не дају дозволу ни за пиштољ. Хиљаду и једна провера. Чак и код оног говнета Слобе нису били закони као данас. Не дају ти да имаш типа две двоцевке. Једна од деде, орозара, више за успомену и нормално имаш једну новију за данашњи лов. А држава каже аааа неее, ту дедину да продаш или даш полицији а задржи само једну и на ту ћеш да плаћаш порез као на некртентнину. Па кад смо кретени онда плаћајте. Ја сигурно нећу. Зато и читав арсенал има нелегалан и треба крити од олоша комунистичког за не дај боже.
Најгоре од свега је слепило и недостатак свести код народа. Који год намет да донесу сви ћутке гледају и трпе. Просто невероватно. Ја сам се десет пута више изнервирао и протествовао против тог закона о оружју него ли ико из Србије а ни не живим више тамо. Катастрофа.
Најбољу дефиницију Америке сам чуо у неком инсерту новог филма Брета Пите. Каже: Ово није земља ово је Бизнис, сад ми плати, м...