Join the new world

МОКОША ЈЕСЕЊА

Последњег петка у месецу шумопаду (октобру) је празник богиње Мокошe или Мокошa Јесења, ове 7530.(2022.) године то је 28.10. Осим јесењег, постоји и пролећни празник посвећен богињи, то је Мокоша Пролећна.

Мокош или Мокоша је богиња плодности, заштитница жена и женских послова. Мокоша је богиња која уз суђаје може одређивати судбину људи.
У „Несторовој хроници“ спомиње се кип богиње Мокоше који је подигао кнез Владимир на брду изнад Кијева. Мокоша је била једино женско божанство кијевског пантеона. Уз кип Мокоше на истом брду налазили су се кипови: Перуна, Хорса, Дажбога (Дајбога), Стрибога и Симаргла.
Богиња Мокоша представљана је на више начина: као висока жена бујних груди и расплетене косе, као жена велике главе и дугих руку или једноставно као старија жена. Слично Живи, Мокоша помаже породиљама, штити децу али и помаже женама да одрже добар брак. Предење је област која је нераскидиво везана за ову богињу. Многи обичаји везани су за Мокошу као заштитницу преља.
Некада су жене у воду бацале кудељу (влакна конопље), називале су је „мокрица“ и то је представљало жртву Мокоши. Овај обичај углавном је био везан за празник Мокоше Јесење јер је то период бербе конопље.
Новија истраживања указују да је назив богиње изведен из речи „мокро“. Мокоша се повезује и са земљом, поготово са мокром влажном земљом. Постоји пролећни празник посвећен овој богињи и сматра се да је на тај дан лоше копати или убадати земљу оруђем или било каквим предметом. Лоше је и чупати траву, јер се веровало да се тако Мокоши чупа коса. Знамо да Мокоша има функцију сличну суђајама. Будући да је везана за вретено и преслицу, ова Мокошина делатност протеже се и на неком вишем, космичком, плану. Она тада постаје делатност богиње која може да одређује људску судбину и сече кратке или дуге нити човековог живота.

Пре стотинак година веровало се да Мокоша обилази куће и надгледа преље, добре и вредне награђује, док лење кажњава.
Поштована је и код западнословенских племена, а судећи по сачуваним топонимима и народним веровањима, позната је и у нашим пределима. Топоними повезани са Мокошом веома су чести: Мокошица (насеље код Дубровника), Мокошица, Макоше (код Требиња), Макоше (место у области Рибница, Словенија), Средња Макошка, Даљна Макошка (кратовска област, Македонија) итд. Код Словенаца постоји прича о чаробници Мокошки што је директно повезано са богињом Мокошом и вероватно неком много старијом причом. Веровање у Мокошу је било толико јако да се одржало и после примања после примања хришћансва. Много векова после слома наше старе вере, забележено је да су хришћански свештеници питали девојке које исповедају да ли су се молиле Мокоши. Сматра се такође да Мокош има функцију сличну суђеницама (суђаје, рођенице, рожанице). Будући да је везана за вретено и преслицу, претпоставља се да се Мокошина делатност протеже и на неком вишем, космичком, плану као делатност богиње која одређује људску судбину и сече кратке или дуге нити човековог живота. Уз Сварога, Мокош је заслужна за стварање првих људи и на тај начин повезана је са „белом пчелом“ женским митским претком свих Словена. Осим пчеле, са богињом Мокош повезује се овца, а сматра се и да су липа, лан и конопља Мокошине биљке.

Аутор текста УРС "Старославци"