Join the new world

Шта би било да сам рођен као здравко чолић.
Гледао сам неке снимке, изгледа свеже као јабука.
Као херој нације.
Мени овако делује као неко са ким не бих могао да попијем кафу.
Или ... да сам рецимо са овим умом заглављен у здравковој тјелесини.
Мислим да бих се осјећао као говно.
Неко ће рећи - и сад је тако.
Није баш, није увек.
Бити здравко је обавеза.
Твоје присуство постаје јавна ствар.
То мрзим, то да будем присутан.
Здравкове жене, какве ли су биле.
Да ли су имале дубину.
Шта је здравко тражио код жена.
Не знам како бих поднео да сам неки шлагер занесењак, да се неким теткама поглед губи у даљини док им славујим на ухо презрело.

Види, познавао сам углавном несрећне, или на путу ка томе.
Често размишљам и о Болцмановој стријелици вријемена.
Знаш шта је то.
Тај смер, увек исти смер.
Тече од прошлости ка будућности.
О томе сад размишљам, ових година.
О тој неумитности.
Како је нешто далеко, у мени живо а у осталима избрисано.
Рецимо у основној школи, музичко, требало је као да спремимо неки текст, нешто да отпевамо.
И ова мала, тад сам био дебео, што је седела са мном, написала нешто о пријатељству, бла бла.
Нисам тад имао литерарног самопоуздања као данас, те сам донео нешто од шантић алексе.
Неко смеће.
Имао сам дебео џемпер неки, почесто је знала спавати на мојој руци.
Била је лепа, трофеј-женка, отишла је те године у усрани београд.
Звао сам сваке године за 20и септембар, да јој честитам рођендан.
Кад јој је био двадесети, јавила се кева њена, рекла да се одселила.
Нисам могао да је нађем,јер јој је ћале био неки мафијаш, убио ту неког лика због дуга, па су се све нешто инкогнито јебавали, не знам више шта је било.
Углавном, био јој је неки рођендан још док је ту била, седео сам на поду.
На радиу је цепао здравко.
Да, писао сам о томе на неком курчевом сајту пре више година.





И кад су делили књижице у петом, она је тад одлазила.
На радију је цепао здравко.
Продужи даље, отиди од мене ...
И ја плачем.
Био сам навико на њу.
Седели смо две године у клупи.
И прилази разредна пита: Што плачеш јоване?
Реко закључила ми четворку из ликовног.

Сад кад сам био болестан
Од короне, све ми се то вратило.
Милион тих детаља.
Превише сам радио, нисам се препуштао меланхолији.
Тад нисам радио.
А меланхолија је као чај, навучеш се лако.
Курчеви здравко.