Катера

Day 4,189, 07:44 • Published in Serbia Serbia • by Terza993

Поздрав грађани еСрбије.

"Давне" 2010 године сам прву пут сазнао за ерепублик и тада сам играо активно 2-3 године. Игрицу сам првенствено заволио због дружења на четовима који су тада ишли преко ИРЦ-а, док се данас, како видим користи Телграм. Након пар година неки "Шипац" ме хаковао те ми мало убио вољу за игрицом што се поклопило са РЛ обавезама па сам и престао да је играм све до претходних пар дана када ми је, ни сам не знам одакле искочио неки чланак са ерепублика. Мало ме опуцала носталгија па реко да опет пробамо мало, те сам направио нови налог и кренуо испочетка.

Први пут покрећем новине (немојте ми замјерити на неким почетничким грешкама) и у првом чланку ћу да објасним и сам назив новина (за новина сам узео име срдењовијековног града Катере, који се налази у мојој непосредној близини) те најавити да ћу већином да пишем о историји, пошто ми је то велика љубав у РЛ. Надам се да ће вам се свидјети.



Босна је једна од посљедњих словенских области гдје је дошло до формирања већих насеља и градова, а касније и државе. То је област у којој су се процес друштвеног раслојавања и стварање класног друштва најкасније развили, на шта је вјероватно утицао и сам географски положај. Првобитно се на Босну односи територија око изворишта истоимене ријеке и њеног горњег тока, окружена високим планинама око сарајевског поља. Брдско-планински рељеф је и утицао на Јужне Словене да приликом насељавања Балканског полуострва простор Босне слабо и населе. Трајним задржавањем Јужних Словена на Балканском полуострву повећава се заинтересованост византијских владара и историчара за њихове обичаје и начин живота.

Тако је и византијски цар и хроничар Константин Порфирогенит (905-959. год), познат по својој склоности ка писању и науци, почео да проучава јужнословенске народе, а међу њима и Србе, интересујући се за њихова насеља и начин живљења. Најпознатија дјела која се односе на Балкан и Босну су „Спис о народима“ и „О управљању империјом“ (De administrando imperio), а посебно поглавље о досељавању Срба. Порфирогенит је у овоме дјелу пружио податке о првим градовима у Србији, након насељавања Словена средином X вијека. Подаци у овом дјелу су сувише уопштени и без много детаља, па се отвара много питања, а нарочито о тачној локацији појединих градова.

Порфирогенит наводи имена првих градова покрштене Србије, у које спадају: Дестиник, Чернавуск, Међуречје, Дреснеик, Лесник, Салинес. Према овом спису, на простору Босне се налазе два града, Десник и Катера.



Назив Катера је грчког поријекла, а прихваћено је мишљење да је то доминантна узвишица на југоисточном рубу Сарајевског поља, са десне стране ријеке Жељезнице, у чијем је подножју смјештено насеље Которац.
 Ове наводе потврђује и најпознатији француски картограф Гијом де Лил (1675–1726. год), који је на основу Порфирогенитовог дјела израдио карту Источна империја и сусједни региони, гдје се види да је Босна била у саставу Српских земаља са градом Катером и Десником.

Према карти Де Лила, град Катера се налази у изворишту ријеке Босне, тј. у подручју данашњег Сарајева. Према остацима трагова, доста танког зида који је опасивао главицу тзв. Илијиног брда изнад Горњег Бутмира, може се уочити да се некадашњи град Катера састојао од рефугијума (збјега, склоништа), опкољеног зидом у који би се у случају неприлика склањало становништво насеља које се налазило под градом.

Насеље се састојало од дрвених кућа, а град је вјероватно био и сједиште жупана. Из Порфирогенитовог дјела би се могло закључити да је Босна (хорион – омеђени простор), а кастра оикоумена уствари градови који су припадали црквеној организацији, с обзиром да су Словени већ примили Хришћанство, онда град на челу сваког списка представља главно црквено средиште поменуте области.

Ако примијенимо ово на Босну, добићемо крајњи резултат, Катера је била на челу црквене организације, а Десник је био једина парохија те цркве.
Наведени извори представљају добар путоказ за лоцирање поменутих градова, али би ову хипотезу требало потврдити материјалним доказима заснованим на основу детаљних археолошких истраживања.

Катера, Котор – од старогрчког катарео, што значи врела, врело, сличног назива се појављује касније град у Западној Босни, на изворишту ријеке Врбање.



Надам се да сте научили нешто ново из овог чланка и да ће вам се свидјети. У будућности ћу највише писати о Србији из периода Првог свјетског рата, јер ми је то најзанимљивији и најпоноснији дио наше историје.

До следећег чланка.
Поздрав.
о7