[МОС] Зашто еСрбија треба да буде Велика

Day 4,160, 15:38 • Published in Serbia Serbia • by Ministarstvo Obrazovanja Srba


Тежња ка стварању националне државе и заокруживању националног корпуса није својствена само српском народу. Та тежња је природна и у својој суштини је европски феномен. Ми смо то видели и учили од других народа. Можда су нам за то најбољи пример били Немци и Италијани, који су своје национално уједињење извршили 1870-71. године. Французи још раније – под Наполеоном. Али и други народи који су хтели своје националне државе – заокружене националне територије. Као рецимо Грци са својом Мегали идејом (Велика идеја), председника владе Јониса Колетиса, далеке 1844. године. Дакле, ми нисмо измислили ништа ново, него смо ишли стопама већих и зрелијих народа угледајући се на њих.

По завршетку Првог светског рата добили смо прилику да формирамо националну државу која би објединила већину српског корпуса – али смо ту прилику пропустили. Наивно смо поверовали у идеју југословенства и претпоставку како ћемо Хрвате, Словенце, Муслимане и остале да уклопимо у нашу целину. С друге стране, наша „браћа“ су у заједничку државу ушла неискрено. Како исти нису могли да формирају своје независне државе, у Југославији су видели прилику да сачекају тај тренутак. Заједница створена на тај начин није могла да траје.

Ми Срби смо у Југославију унели све што смо имали (нажалост) – а имали смо много више него други: међународно признату државу, војску, културу, националну идеју, такође и победу у највећем рату до тада. Из те илузије смо изашли осакаћени и подељени. Последице тога живимо и данас.

За разлику од стварног живота, еРепублика нам пружа могућност да неке грешке исправимо. Овде нема Америке, НАТО-а, ЕУ и интернационалних религија – које би уместо нас могле да одлуче какву и колику државу можемо да изградимо. Овде је та одлука само наша.

У еРепублици српски народ је као и у стварном животу разбијен у неколико држава. У овом чланку ћемо да се позабавимо једном од њих:





Република Српска је настала као тежња српског народа да формира слободну државу на простору некадашње бивше југословенске Социјалистичке Републике БиХ (истовремено и територији где се некада налазила српска средњевековна босанска држава). Иако има оних који оспоравају њену државност – Република Српска поседује све елементе државности одређене међународним нормама: компактна територија, становништво и суверена власт (ко не верује нека проучи међународно право). У овом тренутку није међународно призната – али међународно признање није конститутивни елемент државности.

еРепублика Српска је у игри представљена по узору на Републику Српску из стварног живота. Њена територија је подељена на три дела: Западну РС, Источну РС и Дистрикт Брчко.

За западни део Републике Српске везана је и једна историјска занимљивост.
Људевит Посавски (лат. Liudewitus) је био кнез Доње Паноније (лат. dux Pannoniae Inferioris) од 810. до 823. Његова престоница је био Сисак. Франачки хроничар Ајнхард (Einhard) у својим аналима описује устанак Људевита Посавског и каже да је 822. године пребегао из своје престонице Сиска у западну Босну Србима, за које „народ говори да су контролисали велики део Далмације“ („Liudevitus Siscia civitate relicta, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatie partem obtinere dicitur“). Тадашња „Далмација“, у коју је Људевит побегао, је данашња Западна Република Српска.

Europe 814 - From The Public Schools Historical Atlas edited by C. Colbeck, published by Longmans, Green, and Co. 1905.

Дакле, са обе стране реке Дрине вековима имамо исти народ, али подељен у две српске државе. А није нам ни први пут, јер:

Летопис Попа Дукљанина, познат и као Барски Родослов, је један од најстаријих писаних извора и сачуван је у свом латинском преводу из 16.-тог века. Сматра се за дело барског попа од 1172. до 1196.

Овај летопис је Србију поделио на два дела, и то овако:

“Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit”.

„Србију, која се зове и Загорје, поделио је на две покрајине, од којих се једна од велике реке Дрине простире према западу до планине „Пина“; њу назва и Босном, а друга обухвата простор од речене реке Дрине према истоку до „Лупиа“-е и Скадарског језера; њу назва Рашком.“

Дакле, Србију чине Босна и Рашка – што јасно показује јединствен српски национални идентитет.

Биће да се историја баш понавља.

Е сад, ако у стварном животу имамо један народ који у две државе ментално живи исти живот, говори истим језиком, пише истим писмом, има исту културу – да ли тако мора да буде и у еРепублици ?

Да ли еСрбија може стварно да буде империја – без еРепублике Српске ?

С тим у вези да поновим – овде је та одлука само наша. Мислите о томе.

за МОС - ЦрниОрао100



За оне који још увек читају књиге – нова препорука. У питању је одлично историјско дело француског новинара и писца Шарла Иријарта – „Босна и Херцеговина путопис из времена устанка 1875-1876“. Књига је написана изузетно живим језиком, са пуно детаља (чини ми се да је аутор није био само путописац) и верно осликава места и догађаје. Осим простора БиХ, описани су и крајеви кроз које је аутор прошао на свом путу према истој. Ако желите да знате како је изгледала пропаст турске окупације – ова књига је права прилика за то.

И овде једна занимљивост. Када говори о домаћем становништву БиХ, писац каже да је српске расе – а када набраја народе помиње Србе, католике, Турке и босанске Турке. Као да неко недостаје само не могу да се сетим ко...


- Је л’ и јер

Је л’ је упитна речца, а јер је везник.

- Немогу или не могу

Речца НЕ пише се одвојено од глагола, осим код облика: нисам, нећу, немој, немам.

- Милицин или Миличин

Код оваквих присвојних придева врши се палатализација. Исправни облици су Миличин, Славичин, Радичин, никако Милицин, Славицин, Радицин.

- Уствари или у ствари

Пише се одвојено, једини исправан облик је у ствари.

- Чак штавише

Ово је неправилно, јер чак има исто значење као штавише.
Правилно је рећи једно или друго.



2. наградни задатак

Колико се троуглова може уочити на слици?


За првих пет тачних одговора награда по 1000 динара.



Позивамо вас да нам се придружите на каналима Телеграма:

eSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40-WU3GvYPZDfMye4A
AirSrbija: https://t.me/joinchat/FavW40jxaUzkfXp9bRYFNQ

Ту ћете из прве руке добити информације о устанцима, ратовима који се пуштају и сл. али и пуно ћаскања и забаве. За млађе играче ту су увек спремни старији и искусни играчи да притекну у помоћ.

МOС еСрбије
Sasa Kostic