Поремећаји спавања и сна

Day 3,863, 10:16 • Published in Serbia Serbia • by Borael
Предговор:
Већина нас не обраћа пажњу на сан, али шта је са онима чији сан не представља сигуност нити било шта од онога што би сан требао да буде? Неки од поремећаја само утичу на миран сан, док други стављају сањара у опасност по живот нарушавајући здравље или чак изазивајући смрт.



Клајн-Левин синдром

Више познат као "Синдром успаване љепотице", је веома риједак поремећај сна који се јавља једном у 14.000.000 случајева и управо због тога је отежано праћење и дефинисање његовог механизма и уопште како се од њега оболи. Постоје претпоставке гдје неки нагађају да је узрок произишао из неких дијелова мозга, а други говоре да су одговорни хормони као што су Серотонин и Допамин.
У сваком случају, најчешће оболијевају мушкарци (око 15 год. старости), а сан је продужен на 15-24 сата, некада траје данима, а некада и читаву седмицу. Обољели се тешко буде, а када се пробуде пате од халуцинација, илузија, појачано изражене жеље за сексом, за храном, а код неких и стање депресије.



Мјесечарење

Стање познато као "Ноктамбулизам", је поремећај сна гдје се обољели буде ноћу и раде ствари које су сврсисходне радњама при потпуној свијести.
То може бити ходање, кување, трчање, чишћење, вожња моторним возилом и многи други.
Разлог настајања није у потпуности разјашњен али се сматра да је одговорно стање касног развоја централног нервног система.
Постоје многи подтипови Мјесечарења, неки од њих се карактеришу чак и храњењем у току сна гдје се ризикују опекотине приликом справљања хране, дављењем, док се други тип карактерише сексуалном активношћу у току сна. Након буђења слиједи амнезија.

Синдром експлозивне главе

Обољели осјећа невјероватно јак звук застрашујућег вриска приликом упадања у сан или буђења. Ради се о некој врсти халуцинације која није објашњена.
Занимљиво је то што у тој епизоди застрашујућег звука обољели не осјећа бол нити главобољу, што је помало и застрашујуће.



Сексомнија

Симптоми су мастурбација, сексуални напад или силовање.
Први пут се у клиници документовао 1986. гдје је мушкарац мастурбирао сваку ноћ, а на екрану се видјело да је мозак био "изгашен" односно у стању сна.
Забиљежени су и случајеви жена које су пријавиле напад силовања, након чега се установило да починитељ није био ни свјестан шта се дешавало те ноћи.
Сексомнија се карактерише отвореним очима и проширеним зјеницама, тако да се стиче утисак као да је особа при свјести.



Парализа сна

Појављује се када обољели упада у сан или се буди при чему је свјестан околине, али у немогућности да се помјери или проговори. При томе се често дешава да особа чује застрашујуће звукове или осјећа страх, а најгори облик је халуцинација гдје се обољелом привиђају ствари које нису видљиве голим оком као што су демони и разне приказе.
Сан има двије фазе РАМ и РЕМ, од којих у РЕМ фази ми сањамо. Приликом буђења обољели не изађу из РЕМ фазе која чини вољне мишиће (екстремитета, врата, језик, итд.), потпуно парализованим.
Један од највећих страхова је онај када се човјек осјећа потпуно беспомоћним, а најчешће обољели пријаве како их напада демон имена "Инкубус".



Фатална несаница

Можда и најрјеђе обољење које резултира смрћу након неколико мјесеци до неколико година (просјек годину и по дана).
Болест се карактерише поремећајем говора, координације у покрету као и деменције (пропадање коре мозга што доводи до Алцхајмерове болести).
Почиње тако што једну ноћ обољели не може да заспе, као ни другу, па ни мјесец дана након чега нема могућности да утоне у сан све до смрти.
Смрт не настаје због несанице, већ нарушеног здравља како васкуларног система тако и нервног и свих система који се нормално обнављају током сна.
Нема лијека и болест је веома агресивна што значи да нарушавање здравља рапидно напредује.

Закључак:
Није познат третман ни лијечење највећег броја поремећаја сна. Једним дијелом из разлога што су ријетки случајеви, па се не може урадити студија како епидемиолошка тако и биолошка, а другим дијелом из разлога што су те студије скупе и дуго времена трају. Научници се још увијек ослањају на претпоставке узрока обољења који се већим дијелом приписују генетици.

Извор знања: