Концепт мршављења!

Day 3,859, 08:20 • Published in Serbia Serbia • by Borael
Предговор:
У једном од претходних чланака сам говорио о томе шта се деси када се "НЕ ЈЕДЕ" 7 дана заредом, какав је то процес у организму, а због побуђене заинтересованости за ту тему, одлучих да напишем нешто о томе како на здрав начин смршавити.



Шта је то дијета?

Једна ствар је сигурна, а то је да без корекције у исхрани ни теоретски нисмо у могућности смршавити до жељене килаже. Дијета, у нашем народу, означава селективно пробрану храну која нам помаже да смршавимо доводећи се у дисциплину и придржавање плана и програма исхране.



Државе као што је Америка су на нивоу закона одредили да мршавимо тако што појачамо унос шећера(High Carb), а смањимо унос масти (јер масти наводно гоје), док државе попут Норвешке вјерују да треба појачати унос масти(Low Carb), смањити унос шећера и на тај начин мршавити.

Давних 60-их је у Америци настала експанзија гдје је број гојазних енормно порастао, што доводи до закључка да је теорија повећаног уноса шећера ипак погрешна.



За шта нам служе масти?

Осим што имају терморегулационо, заштитно дејство, примарна улога масног ткива је да складишти и обезбиједи резерву енергије за "не дај Боже".
У нашем друштву, богатство и моћ се огледају у томе ко колико новца зарађује и има, а у свијету животиња богат и моћан је онај који има више масти!

Када неко жели да смршави, сви ће му рећи (па и већина тренера) да пробуши кашику и трчи!
Тај концепт мршављења је у много чему погрешан. Природа није одредила и рекла:"Шта, нећеш да једеш? Добро, имаш залиха масти, то ћу ти уклонити и бићеш сретан".

Организам реагује тако што прво жели да смањи потрошњу, а не залихе.
Како се смањује потрошња? Смањи се потрошач. А ко је највећи потрошач? Па мишић. Организам ће рећи:"Имам срце, плућа, јетру, мозак, то ми треба, то нећу да смањим", а шта му не треба да би преживио? Мишић! Њега ће првог одлучити да смањи.

Смањењем мишића, снижава се енергетска потреба организма што даље значи да се успорава метаболизам.

Да би смршали, морамо повећати метаболизам, како? Повећањем мишићне масе!

Трчањем нећемо убрзати метаболизам, јер када човјек трчи, ниво шећера у крви опада. У једном тренутку, након 45 минута, ниво шећера у крви почиње да расте.
Питање гласи:"Како шећер може да расте, кад нисам ништа појео у тих 45 минута?"
Па топи се мишић, јер у салу нема шећера. Топљењем сала се ослобађају "кетони". Сагоријевањем мишића "протеолизом" (ензим који топи протеине у мишићима) се ослобађа глукоза (шећер), а то се може доказати код маратонаца. Немају издефинисану масу мишића трбушног зида као тркач на 100м, зато што му је проценат масти већи него код тркача на 100м иако изгледа мршаво.

Ко је задужен за дебљање?

Инсулин је хормон који се лучи у тренутку када унесемо шећер у организам, чак и при помисли на чоколаду. Шећер који унесемо се инсулином распоређује у организму.
Дио шећера инсулин уводи у мишиће, други дио у јетру. Шећер који доспије у јетру у 95% скучајева оде у маст. Када једемо, скочи шећер, скочи и инсулин. Инсулин распореди шећер и онда организам добије сигнал да је гладан, јер је у високој концентрацији још увијек присутан инсулин.
И тако често једемо, граница инсулина се повећава, ми незасити, константно се шећер одводи у маст, што значи да нема потрошње масти!
Све док је инсулин присутан у организму, нема потрошње масти!

Дакле, ензим који топи маст је "липаза", а док је инсулин присутан у високој концентрацији, липаза је у ниској.
Ми да би смршавили, морамо смањити унос шећера, да се инсулин не би лучио, те да липаза преузме ствар у своје руке и почне топити маст.
Потребно је вријеме (око 10-ак) дана од престанка уношења шећера, да организам схвати како више нема шећера, те мора пронаћи енергију. Оно што преостаје су масти.

Како то да ће прећи извор енергије са шећера на маст, а не на мишић који има у себи шећер?

Да се то не би десило, ми морамо сачувати мишићну масу, а то радимо тренинзима снаге! У том случају ће организам рећи:"Хеј, па он користи мишиће, требају му, не могу одатле узимати енергију, морам прећи на маст."

Када се организам навикне на то стање без шећера, уводи се у тзв."кетозу", гдје је примарни извор енергије маст, а не шећер.

Нико не може појести килу печења за доручак, па килу и за ручак. Слаткише, човјек може јести сваких пола сата у великој количини.

Дакле, ако мислимо смршавити, требало би да се уведемо у стање "кетозе", јести масно, трошити масно, а оно мало шећера што унесемо (мање од 40г дневно), остаје за потребе мозга и мишића.



Закључак:
Битно је доћи до резултата, на овај или онај начин. Много типова дијета постоји, још више има теорија, али брзо мршављење је склоно "јо-јо" ефекту. Мршављење је у почетку ствар рада, а касније навике.

Извор знања: