Join the new world

Треба бити амбициозан, тежити да будеш први, па макар и у количини олоши коју кријеш у дубини свог бића.

Ова игрица је баш добар експеримент, као што је већ изложио играч ивке пивке. Свако покаже оно што је, и морам рећи да ми је драго што сам избегао метак и далеко сте од моје стварности.

Ево, баш сад испуцах након... пиииих дуго времена, у борби за лијепу нашу. Видим, губимо битку у мојој (трећој) дивизији. Лик на месту "херојчине" на нашој страни око 18 милиона а на њиховој 23 или тако нешто. Зид у њихову корист.

Пљас пљас пљас, испуцам ја једно 30ак милиона и пребацим зид у нашу корист. Добијамо. У то, ето ти га херојчина, инспирисан мојим славним јуришом на непријатеља, испуца још не 2 него четри пута више него што је имао док је висио као џигерица на позицији херојчине док је отаџбина губила битку. Е сад, мени ту буде криво, да једна таква херојчина не покаже свој прави потенцијал. Да покаже непријатељу од каквог је материјала еСрбенда створена. Јер ипак, овај лик је био у буквалном смислу украшен титулом "Српске Легенде", те сам био одлучан да га поново инспиришем у јуриш. Знао сам исход јер, ипак је ово херојчина која се пребацила у нижу дивизију, а слика у личној карти му је преплављена разним одликама ненадхебивог чојства и херојства. Али, ја сам само еСрин смртник, подлежан оним правим еСрпским комплексима терања ината, главом кроз зид. Ја кажем ЈУРИШ! Он за мном, прати ме у стопу. У једном тренутку застаде и помислих, паде тако славан херој, и ударих последну трунку снаге у виду последњег чоко-протеина који сам у свом двоклику скупљао... па рецимо једно 6+ месеци сигурно.
Уплаших се, зар ја смртник да засеним својим делом сјај такве херојчине, легенде? Али, кад мало боље погледах, пао је и прави се да је мртав, а жмирка му зелено "на линији", контам, зове своје преко радио фреквенција да их подрави пред последњи јуриш.



Само сам се насмешио и напустио битку, јер дошао је тренутак да препустим престо ономе које то заслужио, муком.



Честитам јуначино, показао си непријатељу шта је права еСрбенда и била ми је част да те предводим у том силном јуришу!

Једна ме само ствар копкала, а то је енглеска порука у његовој личној карти.

Јуначино, доказасмо да можеш много више од 18 милиЈончића, нијесам енглез, али мислим да нијеси гурао зид пуном снагом. Не мере се извињавати, ако се тако и не мисли. Живијо јаране!