Историја која се циклично понавља
Day 3,560, 15:04
•
Published in Serbia 
•
by
•
by Sasa Kostic
ГОДИНЕ ДИНАСТИЧКИХ ПРОМЕНА
До 1371. године српском државом су владали Немањићи.
1371.– Почетак владавина Лазаревића.
1427.– Почетак владавина Бранковића.
1503.– Почетак владавине Бериславића.
1527. – Почетак владавина нединастичких деспота.
Године промена државног ранга или статуса
До 1345/46 године, српска држава је била краљевина.
1345/46 – Царевина.
1371.– Кнежевина.
1402.– Деспотовина.
1445. – Обновљена Смедеревска деспотовина.
1471.– Утемељена Сремска деспотовина.
Династичко-статусне промене у историји српске државе
по ритму од 56 година
1345/46 – Крај краљевине Немањића.
Почетак царевине Немањића.
1402. – Крај кнежевине Лазаревића.
Почетак деспотовине Лазаревића.
Међувреме: 56 година.
1371. – Крај царевине Немањића.
Почетак кнежевине Лазаревића.
1427.– Крај деспотовине Лазаревића.
Почетак деспотовине Бранковића.
Међувреме: 56 године.
1444/45 – Крај прве турске окупације.
Почетак обновљене деспотовине Бранковића.
1502/03 – Крај Сремске деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бериславића.
Међувреме: 56 (+2) године.
1471. – Крај титуларне деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бранковића (угарских деспота).
1527. – Крај деспотовине Бериславића.
Почетак деспотовине нединастичких деспота.
Међувреме: 56 година.
Династичко-статусне промене у историји српске државе
по ритму од 100 година
1345/46 – Крај краљевине Немањића.
Почетак царевине Немањића.
1444/45 – Крај прве турске окупације.
Почетак обновљене деспотовине Бранковића.
Међувреме: 100 (-1) година.
1371. – Крај царевине Немањића.
Почетак кнежевине Лазаревића.
1471. – Крај титуларне деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бранковића.
Међувреме: 100 година.
1402. – Крај кнежевине Лазаревића.
Почетак деспотовине Лазаревића.
1502/03 – Крај Сремске деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бериславића.
Међувреме: 100 година.
1427. – Крај деспотовине Лазаревића.
Почетак деспотовине Бранковића.
1527.– Крај Сремске деспотовине Бериславића.
Почетак Сремске деспотстовине нединастичких деспота.
Међувреме: 100 година.
Око 100 година после слома Смедеревске деспотовине 1459. године, обнављена је 1557. Пећка патријаршија, али овога пута не само као црквена већ и као парадржавна организација. Патријарси су у овом периоду били начелници цркве, али и политичке вође народа (етнарси) и чувари српске средњовековне државне традиције. Првих неколико патријараха су из породице Соколовића. Смене првих патријарха на челу обновљене цркве и њихове смрти, по стогодишњој ритмици, одблесак су титуларних владавина деспота Бранковића. И ови Бранковићи су по паду Смедеревске деспотовине више били народне вође него владари у правом смислу те речи.
1458. – Стефан Бранковић, деспот.
1557. – Макарије Соколовић, патријарх.
Међувреме: 100 (-1) година.
1476. – Смрт деспота Стефана Бранковића Слепог.
1574. – Смрт патријарха Макарија Соколовића
Међувреме: 100 (-2) година
1471. – Вук Гргуревић-Бранковић, постао деспот за живота
свога стрица деспота Стефана Слепог.
1571. – Антоније Соколовић, постао патријарх за живота
свога стрица патријарха Макарија.
Међувреме: 100 година.
1485. – Смрт деспота Вука Бранковића.
1586. – Смрт патријарха Герасима Соколовића.
Међувреме: 100 (+2) година.
1486. – Ђорђе Бранковић, деспот.
1586. – Саватије Соколовић, патријарх.
Међувреме: 100 година.
1494. – Јован Бранковић, деспот.
1592. – Јован Кантул, патријарх.
Међувреме: 100 (-2) година.
1516. – Смрт деспота Ђорђа Бранковића.
1614. – Смрт патријарха Јована Кантула.
Међувреме: 100 (-2) година.
Даље, по истом ритму, патријарси реплицирају претходне патријархе.
1557. – Макарије Соколовић, патријарх.
1655. – Максим Скопљанац, патријарх.
Међувреме: 100 (-2) године.
1574. – Смрт патријарха Макарија.
1674. – Крај начелства патријарха Максима.
Међувреме: 100 година.
1575. – Герасим Соколовић, патријарх.
1674. – Арсеније ИИИ Чарнојевић, патријарх.
Међувреме: 100 (-1) година.
1591. – Крај начелства последњег патријарха Соколовића, Јеротеја.
1690. – Крај начелства патријарха Арсенија ИИИ Чарнојевића.
Међувреме: 100 (-1) година...
Нови век – Карађорђевићи и Обреновићи
Милан Обреновић је био први краљ у нововековној историји Срба, а Петар II Карађорђевић је био последњи краљ у досадашњој нововековној историји Срба. Биографске саобразности ових краљева су бројне и необичне.
Миланова мајка звала се Марија и Петрова мајка звала се Марија. Миланова мајка је била Румунка и Петрова мајка је била Румунка. Временски распон између година рођења две Марије је 69 година и временски распон између година рођења њихових синова је 69 година. Милан је проглашен за кнеза после убиства кнеза Михаила Обреновића: у моменту убиства, кнез Михаило је имао око 46 година. Петар је проглашен за краља после убиства краља Александра Карађорђевића: у тренутку убиства, и краљ Александар је имао око 46 година. При проглашењу за кнеза Милан је био малолетан. При проглашењу за краља и Петар је био малолетан. Током малолетства, у Миланово име владало је трочлано Намесништво. Током малолетства и у Петрово име је владало трочлано Намесништво. Први намесник Милановог Намесништва био је његов (могући) стриц, генерал Миливоје Петровић Блазнавац.[1] Први намесник Петровог Намесништва био је његов стриц кнез Павле Карађорђевић. Милан је живео 47 година и Петар је живео 47 година. Као бивши владари су обојица умрла у иностранству.
1831. – РођенаМарија Катарџи, мајка краља Милана.
1900. – Рођена Марија Хоенцолерн – Сигмаринген, мајка краља Петра.
Међувреме: 69 година.
1854. – Рођен краљ Милан.
1923. – Рођен краљ Петар.
Међувреме: 69 година.
1872. – Проглашено Миланово пунолетство.
Милан преузима владарска овлашћења од Намесништва.
1941. – Проглашено Петрово пунолетство.
Петар преузима владарска овлашћења од Намесништва.
Међувреме: 69 година.
1875. – Милан се венчава са Наталијом Кешко.
1944. – Петар се венчава са Александром Гликсбург.
Међувреме : 69 година.
1876. – Милану и Наталији се рађа син, Александар.
1945. – Петру и Александри се рађа син, Алесандар
(садашњи престолонаследник).
Међувреме: 69 година.
1876.– Милан се одриче краљевске титуле након Делиградске манифестације.
1945. – Петар лишен краљевске власти након проглашења републике.
Међувреме: 69 година .
1901. – Смрт краља Милана.
1970. – Смрт краља Петара.
Међувреме: 69 година .
У неким важним детаљимаиз живота првих намесника, Блазнавца и Павла, такође се испољава ритам од око 69 година:
1824. – Рођен Миливоје Блазнавац.
1893.– Рођен кнез Павле.
Међувреме: 69 година.
1865. – Блазнавац постаје министар војни, затим и намесник, а тиме и врло значајан чинилац власти.
1934. – Павле постаје први намесник, а тиме и врло значајан чинилац власти.
Међувреме: 69 година.
1872. – Блазнавац, у својству првог намесника предаје власт кнезу Милану.
1941. – Павле, у својству првог намесника предаје власт краљу Петру.
Међувреме: 69 година.
Рођења и венчања Карађорђевића и Обреновића
По истом ритму од 69 (±3) године, понављала су се рођења и венчања и других чланова владарских родова Карађођевића и Обреновића.
1762. – Рођен вожд Карађорђе Петровић.
1829. – Рођен Милош Јевремов Обреновић (отац краља Милана).
Међувреме: 69 (-2) године.
1764. – Рођена Јелена Јовановић.
1831. – Рођена Марија Катарџи.
Међувреме: 69 (-2) године.
1785. – Венчање Карађорђа Петровића и Јелене Јовановић.
1851. – Венчање Милоша Јевремовог и Марије Катарџи.
Међувреме: 69 (- 3) година.
1783. – Рођен кнез Милош Обреновић.
1854. – Рођен краљ Милан Обреновић.
Међувреме: 69 (+2) година.
1788. – Рођена Љубица Вукомановић.
1859. – Рођена Наталија Кешко.
Међувреме: 69 (+2) година.
1806. – Венчање кнеза Милоша Обреновића и Љубице Вукомановић.
1875. – Венчање краља Милана Обреновића и Наталије Кешко.
Међувреме: 69 година.
1790. – Рођен намесник Јеврем Обреновић (брат кнеза Милоша и деда краља Милана).
1859. – Рођен кнез Арсен Карађорђевић (брат краља Петра I и отац кнеза Павла).
Међувреме: 69 година.
1796. – Рођена Томанија Богићевић.
1864. – Рођена Љубица (Зорка) Петровић.
Међувреме: 69 (-1) година.
1816.– Венчање намесника Јеврема Обреновића и Томаније Богићевић.
1883.– Венчање краља Петра I Карађорђевића и Љубице (Зорке) Петровић.
Међувреме: 69 (-2) година.
1806. – Рођен кнез Александар Карађорђевић.
1876. – Рођен краљ Александар Обреновић.
Међувреме: 69 (+1) година.
1830. – Венчање кнеза Александра Карађорђевића и Персиде Ненадовић.
1900. – Венчање краља Александра Обреновића и Драгиње Машин.
Међувреме: 69 (+1) година.
1819. – Рођен кнез Милан Обреновић.
1888. – Рођен краљ Александар Карађорђевић.
Међувреме: 69 година.
1831. – Рођена Јулија Хуњади.
1900. – Рођена Марија Хоенцолерн.
Међувреме: 69 година.
1853. – Венчање кнеза Михаила Обреновића и Јулије Хуњади.
1922. – Венчање краља Александара Карађорђевића и Марије Хоенцолерн-Сигмаринген.
Међувреме: 69 година.
(Кнез Милан Обреновић, брат кнеза Михаила, умро је у двадесетој години неожењен).
1923. – Рођен кнез Михаило Обреновић.
1893. – Рођен регент-намесник Павле Карађорђевић.
Међувреме: 69 (+1) година.
1831. – Рођена Јулија Хуњади.
1903. – Рођена Олга Гликсбург.
Међувреме: 69 (+3) година.
1853. – Венчање кнеза Михаила Обреновића и Јулије Хуњади.
1923. – Венчање кнеза Павла Карађорђевића и Олге Гликсбург.
Међувреме: 69 (+1) година.
1854. – Рођен краљ Милан Обреновић.
1923. – Рођен краљ Петар II Карађорђевић.
Међувреме: 69 година.
1875. – Венчање краља Милана Обреновића и Наталије Кешко.
1944. – Венчање краља Петра II Карађорђевића и Александре Гликсбург.
Међувреме: 69 година.
1876. – Рођен краљ Александар Обреновић.
1945. – Рођен Александар Карађорђевић (краљевић, престолонаследник).
Међувреме: 69 година.
1900. – Венчање краља Александра Обреновића и Драге Машин.
1972. – Венчање престолонаследника Александра Карађорђевића и Марије да Глорије.
Међувреме: 69 (+3) година...
1372. – Кнез Лазар, родоначелник Лазаревића, утемељује Моравску Србију.
Почетак кнежевских владавина Лазаревића.
1872. – Стекавши пунолетство, кнез Милан преузима власт у Кнежевини Србији.
Почетак владавина Обреновића Јевремове гране.
Међувреме: 500 година.
1377. – Кнез Лазар проглашен за „самодршца свих Срба“.
1876. – Кнез Милан проглашен за краља (Делиградска манифестација).
Међувреме: 500(-1) година.
1377. – Рођен Лазарев син и будући деспот, Стефан Лазаревић.
1876. – Рођен Миланов син и будући краљ, Александар Обреновић.
Међувреме: 500 (-1) година.
1379. – Држава кнеза Лазара територијално проширена на област Растислалића.
1878. – Држава кнеза Милана територијално проширена на јужне округе.
Међувреме: 500 (-1) година.
1379. – Устоличен патријарх Спиридон.
1879. – Митрополит Михаило почиње да начелствује аутокефалном митрополијом.
Међувреме: 500 година.
1382. – Кнез Лазар се и стварно осамостаљује (постаје самодржац),
ослободивши се вазалне зависности од угарског краља.
Формално проглашење за самодршца из 1377. остварује се 1382. године.
1882. – Кнез Милан постаје први нововековни краљ Србије.
Формално проглашење за краља из 1876, остварује се 1882. године.
Међувреме: 500 година.
1389. – Кнез Лазар гине. Уиме малолетног Стефана Лазаревића, власт у
Кнежевини преузима његова мајка кнегиња Милица као намесница.
1889. – Краљ Милан се повлачи са власти. У име његовог малолетног сина
Александра, власт у Краљевини преузима Намесништво.
Међувреме: 500 година.
1389. – Патријарх Спиридон умире. Патријарх Јефрем, по други пут,
стаје на чело Српске цркве.
1889. – Митрополит Теодосије се повлачи. Митрополит Михаило, по други
пут стаје на чело Цркве у Србији.
Међувреме: 500 година.
1393. – Стекавши пунолетсво, Лазарев син Стефан преузима од мајке
намеснице власт у Кнежевини.
1893. – Прогласивши пунолетство, Миланов син Александар преузима од
Намесништва власт у Краљевини.
Међувреме: 500година.
1398. – Патријарх Данило III умире. Устоличен патријарх Сава В.
1898. – Митрополит Михаило умире. Устоличем митрополит Инокентије.
Међувреме: 500 година.
1402. – Кнез Стефан Лазаревић крунисан за деспота.
Крај кнежевских владавина Лазаревића.
1903. – Убијен краљ Александар Обреновић.
Крај владавина Обреновића Јевремове гране.
Међувреме: 500 (+1) година...
Архиепископи и патријарси Српске цркве
Према систематизацији др Душана Кашића објављеној у књизи Српско православље,персоналне смене на челу Српске цркве у средњем веку дешавале су се у следећим годинама:
1219. – Устоличен архиепископ Сава Први (Свети Сава).
1234. – Устоличен архиепископ Арсеније Први.
1263. – Устоличен архиепископ Сава Други.
1271. – Устоличен архиепископ Данило Први.
1272. – Устоличен архиепископ Јоаникије Први.
1279. – Устоличен архиепископ Јевстатије Први.
1286. – Устоличен архиепископ Јаков.
1292. – Устоличен архиепископ Јевстатије Други.
1309. – Устоличен архиепископ Сава Трећи.
1317. – Устоличен архиепископ Никодим Први.
1324. – Устоличен архиепископ Данило Други.
1338. – Устоличен архиепископ Јоаникије Други.
1346. – Устоличен патријарх Јоаникије Други.
1354. – Устоличен патријарх Сава Четврти.
1375. – Устоличен патријарх Јефрем.
1379. – Устоличен патријарх Спиридон.
1389. – Поновно устоличењепатријарха Јефрема.
1392. – Устоличен патријарх Данило Трећи.
1398. – Устоличен патријарх Сава Пети...[1]
Аутокефалност или независност од Васељенске патријаршије, Црква у Србији (по трећи пут у својој историји) стекла је 1879. године. После стицања аутокефалности, сви митрополити и патријарси Српске цркве су устоличавани око 612 година после неког средњовековног претходника.
Поновљена или близаначка начелства средњевековних
и нововековних архијереја
Данило I – Михаило
1271. – Због неслагања са краљем Урошем I, архиепископ
Данило Исе повлачи са места начелника Српске цркве.
1881. – Због неслагања са краљем Миланом, митрополит
Михаило се повлачи са места начелника Цркве у Србији.
Међувреме: 612 (-2) година.
Јоаникије I– Теодосије
1272. – Устоличен архиепископ Јоаникије I.
1883. – Устоличен митрополит Теодосије.
Међувреме: 612 (-1) година.
1279. – Смрт архиепископа Јоаникије I.
1889. – Крај начелства митрополита Теодосија.
Међувреме: 612 (-2) година.
Јевстатије I– Михаило
1279. – Устоличен архиепископ Јевстатије I.
1889. – Устоличен митрополит Михаило.
Међувреме: 612 (-2) година.
1286. – Смрт архиепископа Јевстатија I.
1898. – Смрт митрополита Михаила.
Међувреме: 612 година.
Јаков – Инокентије
1286. – Устоличен архиепископ Јаков.
1898. – Устоличем митрополит Инокентије.
Међувреме: 612 година.
1292. – Смрт архиепископа Јакова.
1905. – Смрт митрополита Инокентија.
Међувреме: 612 (+1) година.
Јевстатије II– Димитрије (као митрополит)
1292. –Устоличен архиепископ Јевстатије II.
1905. – Устоличен митрополит Димитрије.
Међувреме: 612 (+1) година.
1309. – Смрт архиепископа Јевстатија II.
1920. – Крај митрополитског начелства Димитрија.
Међувреме: 612 (-1) година.
По ослобођењу и уједињењу јужнословенских покрајина са Србијом, 1918. године, уследило је уједињење Српске цркве и њено подизање на патријаршијски степен. Први патријарх, по други пут обновљене Пећке патријаршије (1920) постаје митрополит Цркве у Србији, Димитрије. Васељенски патријарх овај чин признаје две године касније, 1922.
Сава III– Димитрије (као патријарх)
1309. – Устоличен архиепископ Сава III.
1920. – Устоличен патријарх Димитрије.
Међувреме: 612 (-1) година.
1316. – Смрт архиепископа Саве III.
1930. – Смрт патријарха Димитрија.
Међувреме: 612 (+2) година.
Никодим I – Варнава
1317. – Устоличен архиепископ Никодим I.
1930. – Устоличен патријарх Варнава.
Међувреме: 612 (+1) година.
1324. – Смрт архиепископа Никодима I.
1937.– Смрт патријарха Варнаве.
Међувреме: 612 (+1) година.
Данило II– Гаврило
1324. – Устоличен архиепископ Данило II.
1938. – Устоличен патријарх Гаврило.
Међувреме: 612 (+2) година.
1237. – Смрт архиепископа Данила II.
1950. – Смрт патријарха Гаврила.
Међувреме: 612 (+1) година.
Јоаникије II(као архиепископ) – Викентије
1338. – Устоличен архиепископ Јоаникије II.
1951. – Устоличен патријарх Викентије.
Међувреме: 612 (+1) година.
1346. – Крај архиепископског начелства Јоаникија II.
1958. – Смрт патријарха Викентија.
Међувреме: 612 година.
Начелства патријараха Германа и Павла, разликују се од претходних. Она нису реплике једног средњевековног начелства, већ више њих. Понављање више краћих средњевековних начелстава у једном дужем нововековном, које траје колико и та краћа заједно, присутно је и у ритмикама смена поглавара других цркава (васељенских патријараха или римских папа), али и у ритмици смена световних владара. Свако краће начелство, саобразно је одговарајућем квалитетно различитом потпериоду дужег начелства.
Јоаникије II,Сава IV и Јефрем (прво начелство) – Герман
1346. – Јоаникије II устоличен за првог патријарха.
1958. – Устоличен патријарх Герман.
Међувреме: 612 година.
1379. – Крај првог начелства патријарха Јефрема.
1990. – Крај начелства патријарха Германа.
Међувреме: 612 (-1) година.
Спиридон,Јефрем(друго начелство) и Данило III – Павле
1379. – Устоличен патријарх Спиридон.
1990. – Устоличен патријарх Павле.
Међувреме: 612 (-1) година.
1398. – Смрт патријарха Данила III.
2009. – Смрт патријарха Павла.
Међувреме: 612 (-1) година.
Сава V– Иринеј
1398. – Устоличен патријарх Сава V.
2010.– Устоличен патријарх Иринеј.
Међувреме: 612 година.
1406. – Крај начелства патријарха Саве V.
2018. – ( ? )
Међувреме: 612 година.
Персонална смена на челу Цркве, сама по себи, представља промену квалитета и почетак новог и другачијег периода у њеној историји. У највећем броју случајева, крај старог и почетак новог начелства реплицирао се поново као персонална смена, али понекад, као у начелставима патријараха Германа и Павла, и као промена квалитета друге врсте. Та промена друге врсте је обавезно неки драматичан догађај који је Цркву уводио у сасвим ново стање од дотадашњег.
По стогодишњој ритмици, почеци начелстава свих патријараха Васељенске патријаршије у двадесетом веку (изведени низ), реплике су почетака начелстава неког патријараха из деветнаестог века (матрични низ).
До 1371. године српском државом су владали Немањићи.
1371.– Почетак владавина Лазаревића.
1427.– Почетак владавина Бранковића.
1503.– Почетак владавине Бериславића.
1527. – Почетак владавина нединастичких деспота.
Године промена државног ранга или статуса
До 1345/46 године, српска држава је била краљевина.
1345/46 – Царевина.
1371.– Кнежевина.
1402.– Деспотовина.
1445. – Обновљена Смедеревска деспотовина.
1471.– Утемељена Сремска деспотовина.
Династичко-статусне промене у историји српске државе
по ритму од 56 година
1345/46 – Крај краљевине Немањића.
Почетак царевине Немањића.
1402. – Крај кнежевине Лазаревића.
Почетак деспотовине Лазаревића.
Међувреме: 56 година.
1371. – Крај царевине Немањића.
Почетак кнежевине Лазаревића.
1427.– Крај деспотовине Лазаревића.
Почетак деспотовине Бранковића.
Међувреме: 56 године.
1444/45 – Крај прве турске окупације.
Почетак обновљене деспотовине Бранковића.
1502/03 – Крај Сремске деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бериславића.
Међувреме: 56 (+2) године.
1471. – Крај титуларне деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бранковића (угарских деспота).
1527. – Крај деспотовине Бериславића.
Почетак деспотовине нединастичких деспота.
Међувреме: 56 година.
Династичко-статусне промене у историји српске државе
по ритму од 100 година
1345/46 – Крај краљевине Немањића.
Почетак царевине Немањића.
1444/45 – Крај прве турске окупације.
Почетак обновљене деспотовине Бранковића.
Међувреме: 100 (-1) година.
1371. – Крај царевине Немањића.
Почетак кнежевине Лазаревића.
1471. – Крај титуларне деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бранковића.
Међувреме: 100 година.
1402. – Крај кнежевине Лазаревића.
Почетак деспотовине Лазаревића.
1502/03 – Крај Сремске деспотовине Бранковића.
Почетак Сремске деспотовине Бериславића.
Међувреме: 100 година.
1427. – Крај деспотовине Лазаревића.
Почетак деспотовине Бранковића.
1527.– Крај Сремске деспотовине Бериславића.
Почетак Сремске деспотстовине нединастичких деспота.
Међувреме: 100 година.
Око 100 година после слома Смедеревске деспотовине 1459. године, обнављена је 1557. Пећка патријаршија, али овога пута не само као црквена већ и као парадржавна организација. Патријарси су у овом периоду били начелници цркве, али и политичке вође народа (етнарси) и чувари српске средњовековне државне традиције. Првих неколико патријараха су из породице Соколовића. Смене првих патријарха на челу обновљене цркве и њихове смрти, по стогодишњој ритмици, одблесак су титуларних владавина деспота Бранковића. И ови Бранковићи су по паду Смедеревске деспотовине више били народне вође него владари у правом смислу те речи.
1458. – Стефан Бранковић, деспот.
1557. – Макарије Соколовић, патријарх.
Међувреме: 100 (-1) година.
1476. – Смрт деспота Стефана Бранковића Слепог.
1574. – Смрт патријарха Макарија Соколовића
Међувреме: 100 (-2) година
1471. – Вук Гргуревић-Бранковић, постао деспот за живота
свога стрица деспота Стефана Слепог.
1571. – Антоније Соколовић, постао патријарх за живота
свога стрица патријарха Макарија.
Међувреме: 100 година.
1485. – Смрт деспота Вука Бранковића.
1586. – Смрт патријарха Герасима Соколовића.
Међувреме: 100 (+2) година.
1486. – Ђорђе Бранковић, деспот.
1586. – Саватије Соколовић, патријарх.
Међувреме: 100 година.
1494. – Јован Бранковић, деспот.
1592. – Јован Кантул, патријарх.
Међувреме: 100 (-2) година.
1516. – Смрт деспота Ђорђа Бранковића.
1614. – Смрт патријарха Јована Кантула.
Међувреме: 100 (-2) година.
Даље, по истом ритму, патријарси реплицирају претходне патријархе.
1557. – Макарије Соколовић, патријарх.
1655. – Максим Скопљанац, патријарх.
Међувреме: 100 (-2) године.
1574. – Смрт патријарха Макарија.
1674. – Крај начелства патријарха Максима.
Међувреме: 100 година.
1575. – Герасим Соколовић, патријарх.
1674. – Арсеније ИИИ Чарнојевић, патријарх.
Међувреме: 100 (-1) година.
1591. – Крај начелства последњег патријарха Соколовића, Јеротеја.
1690. – Крај начелства патријарха Арсенија ИИИ Чарнојевића.
Међувреме: 100 (-1) година...
Нови век – Карађорђевићи и Обреновићи
Милан Обреновић је био први краљ у нововековној историји Срба, а Петар II Карађорђевић је био последњи краљ у досадашњој нововековној историји Срба. Биографске саобразности ових краљева су бројне и необичне.
Миланова мајка звала се Марија и Петрова мајка звала се Марија. Миланова мајка је била Румунка и Петрова мајка је била Румунка. Временски распон између година рођења две Марије је 69 година и временски распон између година рођења њихових синова је 69 година. Милан је проглашен за кнеза после убиства кнеза Михаила Обреновића: у моменту убиства, кнез Михаило је имао око 46 година. Петар је проглашен за краља после убиства краља Александра Карађорђевића: у тренутку убиства, и краљ Александар је имао око 46 година. При проглашењу за кнеза Милан је био малолетан. При проглашењу за краља и Петар је био малолетан. Током малолетства, у Миланово име владало је трочлано Намесништво. Током малолетства и у Петрово име је владало трочлано Намесништво. Први намесник Милановог Намесништва био је његов (могући) стриц, генерал Миливоје Петровић Блазнавац.[1] Први намесник Петровог Намесништва био је његов стриц кнез Павле Карађорђевић. Милан је живео 47 година и Петар је живео 47 година. Као бивши владари су обојица умрла у иностранству.
1831. – РођенаМарија Катарџи, мајка краља Милана.
1900. – Рођена Марија Хоенцолерн – Сигмаринген, мајка краља Петра.
Међувреме: 69 година.
1854. – Рођен краљ Милан.
1923. – Рођен краљ Петар.
Међувреме: 69 година.
1872. – Проглашено Миланово пунолетство.
Милан преузима владарска овлашћења од Намесништва.
1941. – Проглашено Петрово пунолетство.
Петар преузима владарска овлашћења од Намесништва.
Међувреме: 69 година.
1875. – Милан се венчава са Наталијом Кешко.
1944. – Петар се венчава са Александром Гликсбург.
Међувреме : 69 година.
1876. – Милану и Наталији се рађа син, Александар.
1945. – Петру и Александри се рађа син, Алесандар
(садашњи престолонаследник).
Међувреме: 69 година.
1876.– Милан се одриче краљевске титуле након Делиградске манифестације.
1945. – Петар лишен краљевске власти након проглашења републике.
Међувреме: 69 година .
1901. – Смрт краља Милана.
1970. – Смрт краља Петара.
Међувреме: 69 година .
У неким важним детаљимаиз живота првих намесника, Блазнавца и Павла, такође се испољава ритам од око 69 година:
1824. – Рођен Миливоје Блазнавац.
1893.– Рођен кнез Павле.
Међувреме: 69 година.
1865. – Блазнавац постаје министар војни, затим и намесник, а тиме и врло значајан чинилац власти.
1934. – Павле постаје први намесник, а тиме и врло значајан чинилац власти.
Међувреме: 69 година.
1872. – Блазнавац, у својству првог намесника предаје власт кнезу Милану.
1941. – Павле, у својству првог намесника предаје власт краљу Петру.
Међувреме: 69 година.
Рођења и венчања Карађорђевића и Обреновића
По истом ритму од 69 (±3) године, понављала су се рођења и венчања и других чланова владарских родова Карађођевића и Обреновића.
1762. – Рођен вожд Карађорђе Петровић.
1829. – Рођен Милош Јевремов Обреновић (отац краља Милана).
Међувреме: 69 (-2) године.
1764. – Рођена Јелена Јовановић.
1831. – Рођена Марија Катарџи.
Међувреме: 69 (-2) године.
1785. – Венчање Карађорђа Петровића и Јелене Јовановић.
1851. – Венчање Милоша Јевремовог и Марије Катарџи.
Међувреме: 69 (- 3) година.
1783. – Рођен кнез Милош Обреновић.
1854. – Рођен краљ Милан Обреновић.
Међувреме: 69 (+2) година.
1788. – Рођена Љубица Вукомановић.
1859. – Рођена Наталија Кешко.
Међувреме: 69 (+2) година.
1806. – Венчање кнеза Милоша Обреновића и Љубице Вукомановић.
1875. – Венчање краља Милана Обреновића и Наталије Кешко.
Међувреме: 69 година.
1790. – Рођен намесник Јеврем Обреновић (брат кнеза Милоша и деда краља Милана).
1859. – Рођен кнез Арсен Карађорђевић (брат краља Петра I и отац кнеза Павла).
Међувреме: 69 година.
1796. – Рођена Томанија Богићевић.
1864. – Рођена Љубица (Зорка) Петровић.
Међувреме: 69 (-1) година.
1816.– Венчање намесника Јеврема Обреновића и Томаније Богићевић.
1883.– Венчање краља Петра I Карађорђевића и Љубице (Зорке) Петровић.
Међувреме: 69 (-2) година.
1806. – Рођен кнез Александар Карађорђевић.
1876. – Рођен краљ Александар Обреновић.
Међувреме: 69 (+1) година.
1830. – Венчање кнеза Александра Карађорђевића и Персиде Ненадовић.
1900. – Венчање краља Александра Обреновића и Драгиње Машин.
Међувреме: 69 (+1) година.
1819. – Рођен кнез Милан Обреновић.
1888. – Рођен краљ Александар Карађорђевић.
Међувреме: 69 година.
1831. – Рођена Јулија Хуњади.
1900. – Рођена Марија Хоенцолерн.
Међувреме: 69 година.
1853. – Венчање кнеза Михаила Обреновића и Јулије Хуњади.
1922. – Венчање краља Александара Карађорђевића и Марије Хоенцолерн-Сигмаринген.
Међувреме: 69 година.
(Кнез Милан Обреновић, брат кнеза Михаила, умро је у двадесетој години неожењен).
1923. – Рођен кнез Михаило Обреновић.
1893. – Рођен регент-намесник Павле Карађорђевић.
Међувреме: 69 (+1) година.
1831. – Рођена Јулија Хуњади.
1903. – Рођена Олга Гликсбург.
Међувреме: 69 (+3) година.
1853. – Венчање кнеза Михаила Обреновића и Јулије Хуњади.
1923. – Венчање кнеза Павла Карађорђевића и Олге Гликсбург.
Међувреме: 69 (+1) година.
1854. – Рођен краљ Милан Обреновић.
1923. – Рођен краљ Петар II Карађорђевић.
Међувреме: 69 година.
1875. – Венчање краља Милана Обреновића и Наталије Кешко.
1944. – Венчање краља Петра II Карађорђевића и Александре Гликсбург.
Међувреме: 69 година.
1876. – Рођен краљ Александар Обреновић.
1945. – Рођен Александар Карађорђевић (краљевић, престолонаследник).
Међувреме: 69 година.
1900. – Венчање краља Александра Обреновића и Драге Машин.
1972. – Венчање престолонаследника Александра Карађорђевића и Марије да Глорије.
Међувреме: 69 (+3) година...
Лазаревићи као кнежеви (1372 – 1402) → Обреновићи Јевремове гране (1872 – 1903)
1372. – Кнез Лазар, родоначелник Лазаревића, утемељује Моравску Србију.
Почетак кнежевских владавина Лазаревића.
1872. – Стекавши пунолетство, кнез Милан преузима власт у Кнежевини Србији.
Почетак владавина Обреновића Јевремове гране.
Међувреме: 500 година.
1377. – Кнез Лазар проглашен за „самодршца свих Срба“.
1876. – Кнез Милан проглашен за краља (Делиградска манифестација).
Међувреме: 500(-1) година.
1377. – Рођен Лазарев син и будући деспот, Стефан Лазаревић.
1876. – Рођен Миланов син и будући краљ, Александар Обреновић.
Међувреме: 500 (-1) година.
1379. – Држава кнеза Лазара територијално проширена на област Растислалића.
1878. – Држава кнеза Милана територијално проширена на јужне округе.
Међувреме: 500 (-1) година.
1379. – Устоличен патријарх Спиридон.
1879. – Митрополит Михаило почиње да начелствује аутокефалном митрополијом.
Међувреме: 500 година.
1382. – Кнез Лазар се и стварно осамостаљује (постаје самодржац),
ослободивши се вазалне зависности од угарског краља.
Формално проглашење за самодршца из 1377. остварује се 1382. године.
1882. – Кнез Милан постаје први нововековни краљ Србије.
Формално проглашење за краља из 1876, остварује се 1882. године.
Међувреме: 500 година.
1389. – Кнез Лазар гине. Уиме малолетног Стефана Лазаревића, власт у
Кнежевини преузима његова мајка кнегиња Милица као намесница.
1889. – Краљ Милан се повлачи са власти. У име његовог малолетног сина
Александра, власт у Краљевини преузима Намесништво.
Међувреме: 500 година.
1389. – Патријарх Спиридон умире. Патријарх Јефрем, по други пут,
стаје на чело Српске цркве.
1889. – Митрополит Теодосије се повлачи. Митрополит Михаило, по други
пут стаје на чело Цркве у Србији.
Међувреме: 500 година.
1393. – Стекавши пунолетсво, Лазарев син Стефан преузима од мајке
намеснице власт у Кнежевини.
1893. – Прогласивши пунолетство, Миланов син Александар преузима од
Намесништва власт у Краљевини.
Међувреме: 500година.
1398. – Патријарх Данило III умире. Устоличен патријарх Сава В.
1898. – Митрополит Михаило умире. Устоличем митрополит Инокентије.
Међувреме: 500 година.
1402. – Кнез Стефан Лазаревић крунисан за деспота.
Крај кнежевских владавина Лазаревића.
1903. – Убијен краљ Александар Обреновић.
Крај владавина Обреновића Јевремове гране.
Међувреме: 500 (+1) година...
Архиепископи и патријарси Српске цркве
Према систематизацији др Душана Кашића објављеној у књизи Српско православље,персоналне смене на челу Српске цркве у средњем веку дешавале су се у следећим годинама:
1219. – Устоличен архиепископ Сава Први (Свети Сава).
1234. – Устоличен архиепископ Арсеније Први.
1263. – Устоличен архиепископ Сава Други.
1271. – Устоличен архиепископ Данило Први.
1272. – Устоличен архиепископ Јоаникије Први.
1279. – Устоличен архиепископ Јевстатије Први.
1286. – Устоличен архиепископ Јаков.
1292. – Устоличен архиепископ Јевстатије Други.
1309. – Устоличен архиепископ Сава Трећи.
1317. – Устоличен архиепископ Никодим Први.
1324. – Устоличен архиепископ Данило Други.
1338. – Устоличен архиепископ Јоаникије Други.
1346. – Устоличен патријарх Јоаникије Други.
1354. – Устоличен патријарх Сава Четврти.
1375. – Устоличен патријарх Јефрем.
1379. – Устоличен патријарх Спиридон.
1389. – Поновно устоличењепатријарха Јефрема.
1392. – Устоличен патријарх Данило Трећи.
1398. – Устоличен патријарх Сава Пети...[1]
Аутокефалност или независност од Васељенске патријаршије, Црква у Србији (по трећи пут у својој историји) стекла је 1879. године. После стицања аутокефалности, сви митрополити и патријарси Српске цркве су устоличавани око 612 година после неког средњовековног претходника.
Поновљена или близаначка начелства средњевековних
и нововековних архијереја
Данило I – Михаило
1271. – Због неслагања са краљем Урошем I, архиепископ
Данило Исе повлачи са места начелника Српске цркве.
1881. – Због неслагања са краљем Миланом, митрополит
Михаило се повлачи са места начелника Цркве у Србији.
Међувреме: 612 (-2) година.
Јоаникије I– Теодосије
1272. – Устоличен архиепископ Јоаникије I.
1883. – Устоличен митрополит Теодосије.
Међувреме: 612 (-1) година.
1279. – Смрт архиепископа Јоаникије I.
1889. – Крај начелства митрополита Теодосија.
Међувреме: 612 (-2) година.
Јевстатије I– Михаило
1279. – Устоличен архиепископ Јевстатије I.
1889. – Устоличен митрополит Михаило.
Међувреме: 612 (-2) година.
1286. – Смрт архиепископа Јевстатија I.
1898. – Смрт митрополита Михаила.
Међувреме: 612 година.
Јаков – Инокентије
1286. – Устоличен архиепископ Јаков.
1898. – Устоличем митрополит Инокентије.
Међувреме: 612 година.
1292. – Смрт архиепископа Јакова.
1905. – Смрт митрополита Инокентија.
Међувреме: 612 (+1) година.
Јевстатије II– Димитрије (као митрополит)
1292. –Устоличен архиепископ Јевстатије II.
1905. – Устоличен митрополит Димитрије.
Међувреме: 612 (+1) година.
1309. – Смрт архиепископа Јевстатија II.
1920. – Крај митрополитског начелства Димитрија.
Међувреме: 612 (-1) година.
По ослобођењу и уједињењу јужнословенских покрајина са Србијом, 1918. године, уследило је уједињење Српске цркве и њено подизање на патријаршијски степен. Први патријарх, по други пут обновљене Пећке патријаршије (1920) постаје митрополит Цркве у Србији, Димитрије. Васељенски патријарх овај чин признаје две године касније, 1922.
Сава III– Димитрије (као патријарх)
1309. – Устоличен архиепископ Сава III.
1920. – Устоличен патријарх Димитрије.
Међувреме: 612 (-1) година.
1316. – Смрт архиепископа Саве III.
1930. – Смрт патријарха Димитрија.
Међувреме: 612 (+2) година.
Никодим I – Варнава
1317. – Устоличен архиепископ Никодим I.
1930. – Устоличен патријарх Варнава.
Међувреме: 612 (+1) година.
1324. – Смрт архиепископа Никодима I.
1937.– Смрт патријарха Варнаве.
Међувреме: 612 (+1) година.
Данило II– Гаврило
1324. – Устоличен архиепископ Данило II.
1938. – Устоличен патријарх Гаврило.
Међувреме: 612 (+2) година.
1237. – Смрт архиепископа Данила II.
1950. – Смрт патријарха Гаврила.
Међувреме: 612 (+1) година.
Јоаникије II(као архиепископ) – Викентије
1338. – Устоличен архиепископ Јоаникије II.
1951. – Устоличен патријарх Викентије.
Међувреме: 612 (+1) година.
1346. – Крај архиепископског начелства Јоаникија II.
1958. – Смрт патријарха Викентија.
Међувреме: 612 година.
Начелства патријараха Германа и Павла, разликују се од претходних. Она нису реплике једног средњевековног начелства, већ више њих. Понављање више краћих средњевековних начелстава у једном дужем нововековном, које траје колико и та краћа заједно, присутно је и у ритмикама смена поглавара других цркава (васељенских патријараха или римских папа), али и у ритмици смена световних владара. Свако краће начелство, саобразно је одговарајућем квалитетно различитом потпериоду дужег начелства.
Јоаникије II,Сава IV и Јефрем (прво начелство) – Герман
1346. – Јоаникије II устоличен за првог патријарха.
1958. – Устоличен патријарх Герман.
Међувреме: 612 година.
1379. – Крај првог начелства патријарха Јефрема.
1990. – Крај начелства патријарха Германа.
Међувреме: 612 (-1) година.
Спиридон,Јефрем(друго начелство) и Данило III – Павле
1379. – Устоличен патријарх Спиридон.
1990. – Устоличен патријарх Павле.
Међувреме: 612 (-1) година.
1398. – Смрт патријарха Данила III.
2009. – Смрт патријарха Павла.
Међувреме: 612 (-1) година.
Сава V– Иринеј
1398. – Устоличен патријарх Сава V.
2010.– Устоличен патријарх Иринеј.
Међувреме: 612 година.
1406. – Крај начелства патријарха Саве V.
2018. – ( ? )
Међувреме: 612 година.
Персонална смена на челу Цркве, сама по себи, представља промену квалитета и почетак новог и другачијег периода у њеној историји. У највећем броју случајева, крај старог и почетак новог начелства реплицирао се поново као персонална смена, али понекад, као у начелставима патријараха Германа и Павла, и као промена квалитета друге врсте. Та промена друге врсте је обавезно неки драматичан догађај који је Цркву уводио у сасвим ново стање од дотадашњег.
По стогодишњој ритмици, почеци начелстава свих патријараха Васељенске патријаршије у двадесетом веку (изведени низ), реплике су почетака начелстава неког патријараха из деветнаестог века (матрични низ).
Facebook
Twitter
Discord
Comments
100 Куна по сату клања
erepublik.com/sr/article/2648618
*
Циклус од 69. година везан за Обреновиће и Карађорђевиће има још једну карику у нашем времену:
Краљ Александар је убијен у Француској, у аутомобилу, 1934 године.
Зоран Ђинђић је убијен у Београду, када је излазио из аутомобила, 2003 године.
међувреме 69 година....
Обојица били послушници светских моћника. И обојица рокнути кад су одлучили да воде самосталну политику.
v
Bravo za trud 🙂
🙂
Браво за труд!
Ево нешто интересантно:
-Први српски устанак 1804.
-Мајски преврат 1903.
Међувреме: 100 год. (-1)
Slučajno? ne bih rekao...
Odlican clanak.
Sve pohvale za trud. o7
Tole namestio!!!
Uzeo si rendom broj, rendom događaje i onda napravio paralele koje nemaju nikakve veze s vezom.
Kao ciklus od 56/69/100/500/612 godina, ali plus/minus jedna-dve-tri godine... Pa to onda nije ciklus od 56, 69, 100, 500 i 612 godina, već je u pitanju proizvoljno tumačenje, razumevanje i povezivanje događaja koji ne mogu biti nikako povezani jer je svaki imao svoju dinamiku, svoje razloge, svoju specifičnost; a ti brojevi služe kao nekakav kalup u koji ti događaji moraju da se smeste.
Тумачење на LSD 🙂
У математици и физици постоји апроксимација и дозвољена грешка ±. На 600 година 1 година разлике је минимална. Знам да су у истрорији дозвољене и много веће грешке (по једним изворима... , по другим изворима и неким ауторима...).
Сигурно да је после 600 година неко друго историјско време, међутим показује да се нека дешавања циклично понављају и то из приложеног није спорно.
Очигледно је да се време када је убијен краљ Александар разликује од времена када је убијен Зоран Ђинђић, први је био краљ, други премијер. За то није потребно читање књига. Индикативно је да је убијен после 69 година и та цифра је занимљива.
Догађаји нису узети насумично већ и те како постоји одређена повезаност.
Нисам ни сумњао да званична историја као наука овако нешто не признаје. Не признаје ништа што се разликује од онога што су наши учени професори написали у својим књигама. А како и да признају? Оно што су толико година предавали и држали се "к'о пијан плота" пада у воду. Линијом мањег отпора је много лакше држати се оног "старог" него се бавити испитивањем којекаквих новотарија.
*
Ко хоће да види - он види.
Ко неће - њему је добар и ТВ Пинк.
@CrniOrao100
Slažem se, vama pseudoistoričarima Pink najbolje "leži", plitkost, nerazumevanje i prodaja magle uvijena u kvazirodoljublje i lažni patriotizam.
@Sasa Kostic
Šta povezuje Germana i Joanikija II? U kakav kontekst smeštaš njihovu "povezanost"? Šta povezuje Nikodima I i Varnavu?
Naravno da su godine i događaji uzeti nasumično, zato i imaju odstupanja.
Ako nisu uzeti nasumično kojom metodom su izabrani ti događaji i zašto baš te godine, tj. ciklusi od 56/69/100/500/612 godina?
Šta ima zvanična nauka u ovom slučaju da prizna, tj. ne prizna? Izvukao si rendom događaje i lupio godine i rekao "Evo vidite, ciklično ponavljanje istorije". Nije problem što si ti pristalica tzv. "modela kruga" (filozofi istorije koriste tri osnovne model-predstave opšteg istorijskog kretanja: model strele - pravolinijski razvoj čovečanstva ka konačnom cilju, kraju vremena; model spirale - nepravolinijsko uspinjanje ljudskih zajednica ka savršenijim formma; model kruga - istorija je "večno vraćanje istog"), nego što ti nemaš pojma da objasniš vezu gorenabrojanih događaja, a smatraš da si otkrio nešto novo, i kako tamo neki zli ljudi u SANU kriju ovo.
Broj 69 je zanimljiv iz drugih razloga, a ne zbog ubistva Đinđića i/ili kralja Aleksandra.
*
@MnogoFin - Псеудоисторичари, кажеш ?
У реду, ако је тако наведи ми која година и догађај из чланка нису правилно наведени.
Што се тумачења поменутог тиче, оно не спада у историју већ је филозофски концепт - и зове се узрочност или каузалитет. Концепт који покушава да објасни везу између узрока и последице. Ако је то за тебе "продаја магле" - у реду. Само онда све што је наведено мораш да припишеш случајности. А ту је баш много "случајности", зар не ?
Иначе, узрочност не важи само на повезаност историјских догађаја код нас. Толико што се тиче квазиродољубља и лажног патриотизма.
Имаш ли још неку примедбу ?
Gde sam ja u komentaru naveo da su godine pogrešne? Ja to nisam ni spominjao.
Samo sam upitao kakve veze imaju gorenavedeni događaji među sobom? Kako su povezani German i Joanikije II, Nikodim I i Varnava? Kakava je veza između rođenja Mihaila Obrenovića i Pavla Karađorđevića?
Tumačenje događaja u prošlosti ne spada u istoriju?? Svašta...
"Само онда све што је наведено мораш да припишеш случајности" - Šta pod ovih misliš? Svaki događaj u istoriji ima svoje razloge, koje nekad znamo nekad ne, zašto je izgledao, zašto se odigrao tako kako se odigrao, i svaki događaj je jedinstven na svoj način.
Ali i dalje ne razumem vezu između npr. rođenja Stefana Lazarevića i Aleksandra Obrenovića, a niko da objasni kako su rođenja ta dva čoveka povezana, tj. šta je to što ih povezuje, slične istorijeske okolnosti, slični očevi, slično detinjstvo?
*
Да би неко био "псеудоисторичар" он мора да се бави историјом на погрешан начин. Када неко само наведе датуме и догађаје - без тумачења истих - он не може да буде "псеудоисторичар". Мислим да је то јасно.
Цикличним понављањем историје, на начин како је то представљено у чланку - се не бави историја као наука. Узрочност (однос узрока и последице) у овом случају није историјски него филозофски и религијски концепт. Мешати историју и узрочност је исто као мешати бабе и жабе. Надам се да смо и то разјаснили.
Што се случајности тиче, ако се двојци владара, првом и последњем нововековном краљу, сви важнији догађаји дешавају са размаком од 69. година - за мене то није случајност. Наравно, не могу да објасним зашто је то тако, али то не значи да због тога треба да га припишем "случајности".
А ти сад види шта од овог писанија можеш да извучеш из контекста и употребиш као аргумент против мене.
*
Ево мало "рендом" бројева и догађаја - а ти ми историчар објасни зашто је све баш толико "случајно"
Марија Катарџи, мајка краља Милана рођена је 1831.
Марија Хоенцолерн, мајка краља Петра II рођена је 1900.
међувреме 69 година
Милан Обреновић је рођен 1854 године.
Петар II Карађорђевић 1923. године.
међувреме 69 година
Милан је проглашен за кнеза и преузима кнежевска овлашћења 1872.
Петар II Карађорђевић 1941. после војног пуча преузима краљевска овлашћења.
међувреме 69 година
Милан се жени са Наталијом Кешко 1875. године.
Петар се жени са Александром Гликсбург 1944. године.
међувреме 69 година
Милан и Наталија добијају 1876. сина Александра.
Петар и Александра добијају сина Александра 1945. године.
међувреме 69 година
Милан је 1876. године себе лишава краљевске титуле.
Петар II Карађорђевић је 1945. год. лишен краљевске титуле победом револуције.
међувреме 69 година
Милан умире 1901. год. у 47 години живота у иностранству, напуштен од свих у хотелској соби.
Петар II Карађорђевић, умире 1970.год. у 47 години у иностранству, сам напуштен од свих.
међувреме 69 година
Вековима, чак миленијумима уназад, владари се рађају, венчавају, крунишу, убијају, битке се воде, ратови губе и добијају. Немогуће је не уочити привидна правила у датумима баш зато што има много датума и по закону великих бројева код неких од њих видеће се циклуси који личе на правила, али су у ствари случајности.
Тек кад се узме у обзир да овде циклуси и нису прави. већ морају да се додају и одузимају године да би испало да сви догађају у групи имају исти период. На тај начин можемо сваки догађај да ставимо у циклус који желимо.
Што се доказа о цикличности историје тиче, овде су издвојени неки догађаји између којих може да се успостави веза. Шта је са онима где нема цикличности? На пример:
Сава Четврти: 1354 - 1375.
Герман: 1958 - 1990.
Између два устоличења протекле су 604 године, а између два краја протекло је 615 година. Ту је одступање од периода велико, а не у случају праве цикличности, одступања не би требало да буде.
Још су две статистичке замерке.
Прво, скоро сви ови догађаји условљени су трајањем људског живота. То је та скривена случајна величина која утиче и на то када се људи венчавају, када добијају децу, када сазревају за одређене положаје. Можда она ствара корелацију измеђутих догађаја?
Друго, доказује се цикличност у узорцима од по 7-8 догађаја, чак 2-3 догађаја. А где је нека мера статистичке неизвесности (на пример p-вредност)? На тако малим узорцима не може се открити статистички значајан ефекат.
Bravo
Веома добар чланак, свака част
zabagovo windows , gore, tamo neđe kod glavnog arhitekte kosmo.sa i štasmo.sa . a bag su ubačili oni što se svađe mješaju, kabalisti, e oni su hakeri ...