[Раденко] Завршно обраћање

Day 3,446, 02:05 • Published in Serbia Serbia • by PREDSEDNIK eSRBIJE

Уважена господо,
и драге даме

Истина је да сам се кандидовао за председника само да бих имао то задовољство да напишем одјавни чланак.
То је право место за патетику, горке сузе и остало, а ја сам у тој области доминатор.

Шалу на страну, желим прво да кажем да ми је била изузетна част да будем ваш председник.
Знам да ће многима бити тешко да поверују, али кад сам видео "Country President" испод свог имена, осећао сам се као да ме је Сале позвао у репрезентацију.
Иако сам неозбиљан, глупирам се, распадам и остало, ово озбиљно мислим.

Глупо је радити анализу сопственог мандата, али је неки обичај, па ћу урадити једну кратку анализу и пробати да се уздржим од било каквих позитивних оцена.

Истина је да је демократија у Србији у јако лошем стању, али то не значи да је диктатура било шта унапредила. Комплетна заједница је у лошем стању.

Оно што сам највише замерао диктаторима јесте нетранспарентност и располагање народним новцем као да је лични новац, тако да је мој главни фокус био на овим стварима.

Да чланци буду редовни колико је то могуће, да народ има представу шта се дешава и да се спречи злоупотреба народног новца.

Да ли сам у том смислу нешто унапредио, на вама је да судите.


- Битке

Ја јесам апсолутни "нуб" када су у питање ове ствари, мада некад јесам био у команди ССФ (али давно то беше), но, имам ту "ману", тај изузетак од генералног расположења, да не волим да губим.
Барем не овде.
Такође није тајна ни да се дуго неки (демократски) председник није прославио у овом сегменту, па сам се потрудио да не дођемо у ситуацију да "ресетујем Косово" или како већ то називају прљете и диктатори.

Правио сам велике грешке, почев од стављања ЦО, пропуштања да организујем бар још једну МУ са које би био стављан, до недостатка било каквог размишљања на тему "а шта ће бити за 3 сата, шта за 10 сати, шта сутра?"

Не знам да ли је у питању срећа или ипак нека моја рационалност па последице нису биле озбиљније, али желим да кажем овде да сам консултовао Алекса првих неколико дана, који ми је урадио и гдок за финансије, а у наставку сам свакодневно имао комуникацију са никол000м из прљета и Рефунда, из једноставног разлога што он дуго већ прати ситуацију и свакако да се у то разуме много боље од мене.
Тако да нисам био у фазону "Ја знам најбоље, ајде ћути ту" и мислим да би било много горе да сам радио другачије, али понављам, и о томе треба ви да судите, не ја.
На мени је само да кажем да дугујем велику захвалност Николу и уопште момцима из Рефунда који нису игнорисали битке док сам био председник, то је нешто чему се нисам надао.


- Савез

Пре него што пређем на Астерију, заборавих да кажем да мислим да није било толико досадно (а мандати обично јесу досадни), у мом случају је то некад било добро, а некад ужасно 🙂 али добро сад.

Моја идеја никада није била да растурам Астерију, шта год неки причали.
Ко је пратио од почетка, могао је да види да нисам испунио ништа од онога што сам обећавао (Синд, Мађари, Финска), а паре које су потрошене, потрошене су у биткама које су ипак биле савезни приоритети.

Један од најзанимљивијих тренутака за мене лично јесте координација са савезом у великим биткама. То је незаборавно искуство за мене.

Не желим да неко мисли да ово причам због битке са Чилеом коју смо извукли "из буле" што се каже, првенствено то кажем због координације око ваздушног напада Грчке на Словенију, када је сарадња заиста била одлична и када су се сви максимално цимали, а Брус спавао.

Али зашто да не поменем и Чиле, ону одлучујућу ваздушну рунду је извукао савез у потпуности јер смо ми банкротирали 😃 губили смо 53:5, ил тако нешто, требало је то вратити некако.

Везано за претходни одељак око битака и консултација, питао сам наравно и људе са савеза око свега тога, рекао сам им одмах да сам дебил што се механизама тиче, и сви су били предусретљиви, највише ми је помогла Румунка туртурица, а влад, СГ савеза, је малтене нон-стоп био на пвт, сви су били стрпљиви.

Што се мог мајмунисања тиче, ја их јесам упозорио да ћу то вече бити у поседу марихуане, али они наравно нису могли да знају шта мени све пролази кроз главу кад сам у таквом стању.

Да изађем мало из оквира теме о савезу, то мајмунисање у оваквим стањима јесте највећи минус, најнегативнија ствар за мене лично, али, након тога сам успео да, посматрајући реакције људи, добијем неке веома битне информације које ћу свакако знати да искористим.

Мало људи је заправо схватало да ја нисам ушао озбиљно у читаву ову причу, да нисам имао план, организацију, идеју, да сам много морао да импровизујем.

Многи су очекивали да з%с%рем све што може да се зас., а ја сам веома детињаст, ни то многи не капирају, мени је ово као да сам у луна парку, са милион неких дугмића за кликтање и милион прилика да неког зајашем, испровоцирам, да видим шта ће да се деси.
Не тражим изговоре, само вам мало приближавам неке дубље разлоге свог понашања.

За оне који су забринути око савеза, могу да кажем да сам испеглао тамо ситуацију колико сам могао у овом тренутку, Кајзер мађар им ради ново лого, био сам шармантан где је требало да будем шармантан, савио се где је требало да се савијем да не би Србија сутра имала неке проблеме због моје незрелости.

Оно што јесте истина, то је да су Румуни били максимално толерантни и стрпљиви са мном и ево да искористим прилику да се захвалим и њима.


- Конгрес

Свима вам је већ познато да је било много трзавица на релацији Председник - Конгрес. Почев од америчког МПП, поздравне поруке, Мађарског МПП закона и разних неких напушавања по форуму док га нисам напустио.

Желим да кажем да сам свестан чињенице да је постојала добра воља код свих конгресних партија да сарађују и да сам ја тај који је први који је кренуо "ђоном".

Мислим да је Конгрес показао одговорност када су у питању "редовни закони", донације, оно што сматрам лошим (ако смем да приметим) јесте апсолутни недостатак заинтересованости да реше ствари око којих су се партије саме договориле (избор председника Конгреса, ревизија финансијских извештаја, протоколи неки и остало), као и да одговоре на моју понуду да им се додели орг са новинама који би био искоришћен за информисање јавности о конгресним активностима.

Да би демократија функционисала, потребно је да Конгресмени покажу заинтересованост за стање у држави, у заједници, а не само да шаутују 25ог, покупе медаље и запале у двоклик.

- Лова

Страјдер је вратио 1 000 000 ( http://prnt.sc/f0ynuw ), идефикс није ништа, али поменућу да сам видео јуче у последњој рунди против чилеа да је стављен ЦО са Вукова ( http://prntscr.com/f198l0 )

Књига финансија https://docs.google.com/spreadsheets/d/1MCEToyg2JKcLcjRYddxzXQ33GFoWJ8cS0jyVMDrOofY/edit?ts=58ed4af2#gid=0

( Биће сређена кад се заврше актуелне битке, да се унесе потрошња ЦО )





Толико од мене на ту тему.


- Следећи председник

Мислим да је по "механизмима игре" Имморталче следећи председник, већ смо разговарали кад је био претходни импич и обећао сам му да ћу да помогнем колико могу да та транзиција буде ок, убачен је већ на савез и остало, пребацићу му МУ са кинтом сутра, дати лозинке и мејлове, шта год ти треба, ја сам ту, ником није у интересу да држава буде у проблему.


- Сарадници

Николу и Алексу прљети сам се већ захвалио, али највећу захвалност дугујем једној дами, Никс Линкс, она ме је најпозитивније изненадила, убедљиво најбоље од свих искористила своје време, организовала људе и послала их по белом свету.

You did a great work, I'm very proud of you, I won't forget this and I will owe it to you as long as I breathe.

Хвала и Кајзеру мађару, дечко дуго није играо, али је један од најлојалнијих људи које познајем, одрадио је сличице, едитовао новине МоДа кад ја нисам ту или у гужви, и помогао у овој кампањи против Чилеа стављањем ЦО са своје (привремене) МУ.

Моју захвалност има и екипа из СПЛ, Антић који је водио Министарство Образовања, шојгу и остали, што су одрадили коректан посао и првенствено због тога што су ми пружили прилику да будем председник и били стрпљиви у тренуцима када сам одлазио у екстреме.

Желим да захвалим још једној дами, Аурорис, тренутно Борки, прво за мп3 плејер који ми је поклонила за рођендан, а онда зато што је помогла у биткама и финансијски, иако није била члан владе нити учествовала на било који начин у власти.

Желим да захвалим и



цинцарину Димитрију иако није дуп%том мрднуо, али променио је име и спржио све чоксе за Србију док сам био председник.
Нећу се задржавати на чињеници да није то својевољно урадио, битно је да је урадио.

На крају бих желео да захвалим свим оним људима из шаутова који су пратили, решаутовали, ударали колико могу, учествовали у том неком малом дизању активности у заједници, ви сте ми били једина смерница, као што сам и рекао, не Конгрес, не Савез, не политичари, него ви.

У овој кампањи против Чилеа смо губили 53:5 и верујте да сам горко зажалио што нисам само написао "Пуштамо битку" и отишао да спавам, али ако вам је за неку утеху, због свих вас који сте ударали тамо, пржили штекове, шаутовали, то се није десило, јер нисте заслужили да испаднете будале након читавог тог цимања.

Да вас не набрајам сад, пропустио бих неког, знате и сами о коме говорим.



За крај да поновим да ми је била изузетна част да будем председник Србије и да имам жељу да покушам још једном, када време то дозволи и будем могао да се посветим томе свих 30 дана, али овога пута да пробам да то буде озбиљно, са унапред спремљеним тимом, планом и организацијом, и без мајмунисања која су обележила овај мандат.

Али о томе неком другом приликом и на неком другом месту.





До следећег виђења

Ваш одлазећи председник


Раденко