Нисам Пјер, нисам Баћко - еПарови

Day 3,039, 10:54 • Published in Serbia Serbia • by BastovanSurcinski
Поштовани. А и остали.

Нисам активан у том смислу да се појављујем на каналима, да се цимам око рада јединице, да прикупљам чланове за странку. За канале немам времена, осим када сам код куће са ракијом немам шта паметније да радим, па терам Раденка да ме избаци са канала. Политика ме ич не занимље да се њоме бакћем, али ћу се касније захвалити свим учесницима еПарова на приуштеној забави. У јединици радим за минималац и морао сам да се свађам са Заебаним да ми не шаље никакве тенкове. Избацим покоји неозбиљан урлик на зид ту и тамо, читам новине. Не ударам. Недавно сам потписао први уговор, а будући да овај чланак из Јапана издајем у Србији, фалиће ми та два дуката за следећи уговор. Читам новине када стигнем, ето.

Елем, зашто пишем.

Дозволићу себи да се ставим испред свих оних који имају сличан профил играња мом, дакле једва активним играчима који су ипак мало изнад пуког двоклика. Не бих умео, а и било би неумесно да именујем јер нисам у могућности то да урадим тачно. А у мом случају није ни битно. Никакве ја паре нисам украо па да будем именован.

Имали смо прилике да прочитамо (узимајући само последња догађања на политичкој, а уједно и јединој активној сцени) Баћкову верзију свега што се догодило, Пјерово становиште, па онда пар чланака Сорабијиног кабинета, затим и пар независних (или бар мислим да јесу) личности. Мислим конкретно на Раденка и Дио Максимуса. Читао сам све што је одатле издато. Уживао сам и хвала вам свима на чланцима. Нисам никоме давао паре за чланак, не волим да се петљам у политику, а нико не би то схватио као накнаду за допринос новинарству већ као припадност некој групи. А новинарство је онај део ове игре који ме највише занима. Ако не и једини део који ме занима... Елем.

Нисам ни на чијој страни. Опрости, Баћко, што те узимам у уста, опрости Пјере, опростите сви. Ништа лоше ни о коме од вас.

Драго ми је да се све одиграло како јесте. Искрено. Не зато што смо свињац који за боље ни није, нити зато што је коначно овај долијао ономе, овај доживео својих пет минута, овај прејебао онога овако или онако. Не. Драго ми је, јер се нешто догодило.

За мене, који не намеравам да бацам паре на игрицу која ће ми за те паре омогућити да више пута мишем активирам зелено поље на екрану у току дана, ово је право уживање. Могу да коначно и ја нешто радим у овој игри, а не да само кликћем на ради, тренирај, преузми награду - да читам. Јер, да се не лажемо, и да желим да правим штету, морао бих да сачекам још две године од овог тренутка. Додуше, како сам кренуо и дочекаћу га.... Ово је, дакле, права еФарма за моје двокликерске очи. И ја некако учествујем у игри, и то све захваљујући вама, Горе Наведени. И зато вам искрено хвала.

У животу имам брига, као и свако други. Овде немам. Овде сам да се разонодим. Негде сам у некоме од претходних мојих непримећених чланака написао нешто у стилу "Жао ми је оних људи који имају право да се љуте око ове игрице". Дакле свих оних који су се цимали, одвајали време, трошили се зарад ове игре, вас ми је жао јер сте протраћили своје време ни у шта. Осим ако нисте стекли неке другове и ван пиксела, онда није било све узалуд. Али вама истима хвала, јер да није било вас, мени не би било занимљиво међу овим страницама.

Не гледам телевизију малтене никада, можда пола сата у месец дана, али чак и ја, на жалост, знам шта су Парови. И колико год да ми се та и тој сличне појаве суштински гаде, али стварно гаде, овде ми, ето, пријају. И ја сам, изгледа, из оне паорске скупине...

Јадно је то, стварно, уживати у туђој беди, наслађивати се туђом несрећом. Ја сам овде. Не ваљам цц, не купујем пакете, немам нити једне фирме, не ударам... технички не радим ништа. И мени је то забава. Ти Парови. Ти еПарови. И јадно је све то, када се погледа. До јуче другови, а данас се пљују. Не мораш се, брате, слагати. Ама иди својим путем, ја ћу својим, ко те тера да се прозиваш и пљујеш, па још јавно. Имаш проблем - реши га у четири ока, макар и преко чета то било, а не да се ја наслађујем тиме. Јер је јадно. И победиће неко, 'оће ђавола... А мени лепо. Ја их гледам како севају, варниче, овај наркоман, овај дилеја, онај препродаје, овај намешта... И мени лепо. Јбг, Парови су то. А све за моје очи. Све да ми се мало забаве приушти. Само што овде нико рекламе не наплаћује у паузама...

Пишем ово, дакле, као неми посматрач (што сам управо престао да будем, додуше), а као још једна страна приче. И не, неће ме та политика отерати из игре. Наравно да неће, иако се водим под ону групу еБебе. И не зато што сам у Јапану где политике ни нема, него зато што нисам овде због те политике, већ због разбибриге. Због одмарања мозга. А ови Парови погодују мом мозгу. Увек имам чему да се насмејем, о чијем мишљењу да поразмислим, који начин гледишта да уважим. Па макар и у себи.

Али када се све то сабере, баш је то јадно, зар не?

Баштован 21. Века
Сиромах из масе

Уздравље