[Алтернатива] Први рођендан, удар у недељу и Сретење!

Day 2,643, 11:33 Published in Serbia Serbia by steppenwolf.


Дошао је и тај дан дан и тај дан и тај дан, Алтернатива слави рођендан, рођендан, рођендан. Живела, живела, и срећна нам била! \о/

Петнаести фебруар је за сваког члана еАлтернативе значајан датум, јер је на тај дан пре годину дана основана наша странка. Током свог политичког деловања у протеклих годину дана, искључиво смо се фокусирали на стварање унутрашње инфраструктуре и организације која ће у једном тренутку моћи да поднесе терет вођења државе. Сада, тачно годину дана рада је иза нас, и слободно можемо рећи да смо се у том периоду позиционирали као једна од најјактивнијих странака у еСрбији.

До сада смо имали неколико изузетно занимљивих наградних акција, као што су: Точак среће, Алтеровизија, кладионица и квиз на зиду странке, па су наши чланови у прилици да дневно зараде изузетно вредне награде. У току је и спремање за велико такмичење чланова странке у ДМГ-у, а упутство можете пронаћи овде.

У наредном периоду покушаћемо да унапредимо свој рад, као и да наставимо раст све до тренутка док не постанемо стабилна странка у Конгресу еСрбије.

Наравно, какав би то био рођендан када не бисмо направили велику журку? У недељу, 15. фебруара, сви играчи еРепублика позвани су на канал #еалтернатива на ком ће се организовати целовечерњи удар у трајању од 20.00до 00.00. Нема ограничења у погледу нивоа, страначке или војне припадности. Дођите да Алтернативну недељу прославимо у великом стилу.



Сада је време да објавимо и добитнике награда на нашем Точку среће, па да кренемо од оних најважнијих, а као што се сећате делили смо 5 пута по 10 голда. Срећни добитници су: ЖилеЦЗВ, СексМаратонац, Наркомен Дрогић, Американци спичим вам га мајци и Неодређени интеграл.

Имали смо и неколико утешних награда, а њихови добитници су: Ватргас 100ку7 тенкова, Пајрус оф Епајрус 100ку7 тенкова, Алекса9933 50ку7, Друговац 50ку7, Д.М. Јуниор 50ку7, Неодољив Неумољив 50ку7, Психо Фројдовић 50ку7.

Делили смо и хлеб а добитници су: Фантом138, МС Јовановић, Блентави Пингвин, Гр8плејер и Спид94. Сви су добили по 2000 енергије.



Подсетимо се мало Сретењског устава. Усвојен 1835. године, трећи је по реду српски устав у историји, али и први устав модерне српске државе. Као и многи други српски устави име је добио по празнику на који је усвојен. Сретење Господње је празник којим се прославља увођење малог Исуса Христа у Јерусалимски храм, 40 дана по рођењу, што представља сусрет Бога са својим народом, односно Црквом, коју представља Симеон Богопримац. По том свом карактеру сусретања овај празник је добио своје име.

Циљ доношења сретењског устава био је сузбијање апсолутизма кнеза Милоша. Од 1817. до 1835. године против њега је дизано шест буна. Непосредни повод за доношење Сретењског устава била је Кнез Милетина буна. Побуњеници под вођством Карађорђевог барјактара, кнеза Милете Радојевића, у јануару 1835. заузели су Јагодину и Крагујевац. Буну су подржали и кнегиња Љубица и Милошев најмлађи брат, господар Јеврем. Тома Вучић‐Перишић, командант Кнежеве гарде, успео је да од побуњеника одбрани кнежев двор, али је Милош био принуђен да преговара. Била је то буна без проливене крви, али и снажна демонстрација супротстављања Милошевом апсолутизму и суровости. Кнез је потом обећао сазивање Велике Народне скупштине и доношење устава у року од месец дана.

Димитрије Давидовић, кнежев секретар, за двадесетак дана написао је текст „Устава Књажевства сербије“. Текст је био писан по узору на слободоумне уставе тог времена: Белгије (1831) и Француске (1791, 1814 и 1830). Велика Народна скупштина заседала је у Крагујевцу од 14. до 16. фебруара 1835. године (по грегоријанском календару). Према неким подацима, Скупштину је чинило око 2.400 посланика, док извесни извори спомињу број од 3.000‐4.000 посланика. У Крагујевцу се тада окупило и десетак хиљада „заинтересованих грађана“. Скупштина се одржала у порти Старе Крагујевачке (Придворне) цркве, тј. на тзв. Кнежевој ливади (данас простор Милошевог венца у Крагујевцу).

Другог дана заседања, 15. (2.) фебруара, Велика народна скупштина изгласала је текст Устава, а доношење Устава је потом прослављено великим ватрометом. Сутрадан, у част срећног окончања читавог уставотворног посла, Кнез Милош је приредио свечани ручак за све посланике.

Сретењским уставом Србија је из уређења апсолутистичке монархије закорачила унапред, у систем владавине олигархије: кнез је сада власт делио са Државним совјетом ‐ владом, (тј. министрима), као својеврсним олигархијским органом. Са друге стране, Устав је одражавао широк спектар за то време веома слободоумних идеја: независност судства, грађанске слободе и права, неприкосновеност личности, слободу кретања и настањивања, право на слободан избор занимања, право на законито суђење, неповредивост стана, равноправност грађана вез обзира на веру и националност, укидање ропства и феудалних односа…

У Аустрији и Русији се српски Сретењски устав сматрао револуционарним актом ‐ изнуђеним од стране револуционарних елемената, актом који угрожава монархијски принцип. Подсмевали су му се и сматрали га непримереним одјеком француског либерализма у једној малој, заосталој балканској вазалној провинцији Отоманске империје. На захтев Русије и Аустрије, и уз подршку Турске, Милош је после 55 дана повукао Сретењски устав. Он је невољно и под принудом прихватио тај устав, а сада је опет под принудом, али овај пут са радошћу и на своје велико задовољство исти устав укинуо. Пред лицем народа Кнез је био чист: допустио је доношење либералног устава какав је народ желео, али је у општем интересу народа и државе, под претњом неумољивих великих сила, морао да устукне.