[СРС] 100 ГОДИНА ОД СРПСКИХ ТЕРМОПИЛА

Day 2,969, 05:25 • Published in Serbia Serbia • by Srbin Podgorica

Прошао је пун вијек од Мојковачке битке,битке када је брат гинуо за брата, кад је Црна Гора доказала на крви доказала своје Српство. Данас након 100 година готово да нико не памти, или не жели да памти ово јунаштво вјероватно највеће после Косова. Јасно је зашто се у ткз. држави Montenegro ово не обиљежава, јер им циљ затријети Српство. Али нејасно је зашто у Србија као држава ово не обиљежава? Да није ових јунака данас ни Србије неби било.
Срби не заборавите ријечи владике Николаја: "Да није било смрти на Мојковцу, не би било ни васкрса на Кајмакчалану."


(обраћање сердара Јанка Вукотића црногорским војницима, у пјесми “Битка на Мојковцу” Радована Бећировића)

“…Па тако ви Бога и Божића
И двоглавог орла Немањића,
И тако ви гроба Његошева,
И љутога мача Милошева,
И Граховца и Царева Лаза,
И јуначке части и образа,
И мраморја с Кома до Благаја,
И јунаштва Пивљанина Баја,
И тако ви Никчевије рана,
И Косова и Видова дана,
И тако ви српскије гусала,
И тако вас прошлост не губала,
Не пустите Нијемце и Швабе
Да Руговску клисуру уграбе.
Немојте се плашити, јунаци,
Ако буду крвави бадњаци,
Из ваше ће крви кроз времена,
Синут зора Јужније Словена,
А вјекови славне ваше жртве,
Никад неће бројити у мртве,
Јер ми ћемо због једнога дана
Опет постат’ врата од Балкана,
А с Мојковца једна чаурица,
Биће скупља него хаубица;
Нека ви се покољења диве,
Вашој слави ђе покојни живе.
Па сад ето, како ви је драго,
Српска надо и велика снаго,
Ваша воља - то је ваша влада.
Ваша борба — то је српска нада.
Ко год неће нагона му нема,
Кога мушко срце не опрема,
Коме опште добро није мило
Нека бјежи и просто му било,
Нека каже кад код дома дође
За нас што смо останули овђе,
Нека нам се не надају кући,
Ми смо пали прошлост крунишући
И бранећи Душаново царство
И витешко људско достојанство“.
Кад је војска добила поруку,
Видјеше се јунаци на муку,
Није шала хоће да се гине
И да кости узиђују њине
У темеље нове домовине.
Црногорци шпартанске нарави
Сваки на свој живот заборави,
Укрстише пушке и барјаке
А ставише руке на бадњаке,
Па на томе ухватише вјеру
Као некад Милош на вечеру,
Да се неће издат код Мојковца
Док једнога траје Црногорца.
Па сердара поздрављају Јанка
Да немају у војсци јунака
Да га може препанути ишта
Да утече сјутра са бојишта.
Сад ми причај нагоркињо вило
Шта је даље на Мојковцу било.
„Причаћу ти мој Србине брате,
Гледала сам војске како рате,
Али било у свијету није
Загријане такве војске двије.
Кад су швапске угледале трупе,
Гдје се мрки Црногорци купе,
Да су пуне горе и потоци,
Гдје је Јанко, гдје су Црногорци.
Виде швабе копају се шанци
Да се пјева и беру бадњаци,
Мирбожа се и разговор води
Ми гинемо: - Христос да се роди
Јер ће ове витлејемске ноћи
Црногорци на Голготу поћи.
Ноћас славе Божић и распеће,
Славе Васкрс који чамат неће…”


ХРИСТОС СЕ РОДИ! ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ,СЛЕДЕЋЕ У КНИНУ!

Учлани се СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА

За разглас: [СРС] 100 ГОДИНА ОД СРПСКИХ ТЕРМОПИЛА
http://www.erepublik.com/en/article/-100-1-2575571/1/20