СУЛТАНИЗАМ У еСРБИЈИ!

Day 619, 14:36 • Published in Serbia Serbia • by Hyperborean

Један од мојих снажијих утисака поводом еРепа у последње време, је ограниченост механизма игре када су у питању политички системи држава. Наиме, иоле упућеном играчу ће на први поглед бити очигледно да је великим делом држава у еСвету прављена по угледу на РЛ САД. Има бар два разлога због којих је ово велики проблем када је еСрбија у питању. Први је ненавикнутост наших људи на такав начин функционисања државе, дакле неусклађеност са демократским навикама у Срба. Други је постојање велике могућности за злоупотребе властодржаца.

Председнички политички систем не функционише (постоје примери у Латинској Америци нпр. али ти системи не постижу ни минимуме демократских капацитета) нигде у стварном Свету, до у САДу. Дакле, могли би назвати тај систем прилично егзотичним за европску институционалну традицију.
РЛ САД функционишу по начелу строге поделе власти, а то значи да су гране власти (законодавна, извршна и судска) јасно одвојене међусобно. Извршна власт је моноцефална са инокосним представником (једноглава са председником) који се бира на слободним изборима, а тај председник прави председнички кабинет (у нашој политичкој традицији – Владу). Законодавна је оличена у бикамералном (доводомом парламенту) који има минималног удела у креирању политике извршне власти (позив на председничку правну одговорност – импичмент) и који се бави готово искључиво доношењем закона. Судска власт се бира комбинованим процесом у којем учествују Конгрес и Председник САДа, а она пак има потпуну аутономност у функционисању.
Дакле, скоро потпуна сличност у функционисању еДржаве у еРепу, осим што судске гране (из разумљивих техничких разлога) у игри нема, а ту грану врше админи.
Са друге стране, врло добро знамо како функционишу различите варијанте европских политичких система као што је француски полупредседнички, британски парламентарни или пак српски полупредседнички са јаком улогом Народне Скупштине при креирању извршне власти.

Из ових предуслова произилази први, горе поменути, разлог проблема, а то је неусклађеност уређења државе у еРепу са оним на шта су наши људи навикли, те у разним чланцима многи говоре о ''формирању нове владе'' јер је СеС изгубио апсолутну већину у Конгресу. Чињеница да многи играчи (чак и они искуснији) не могу да схвате да Конгрес нема никакве ингеренције у процесу састављања владе говори колико је овакав политички систем неадекватан за наш колективни менталитет.

Други разлог зашто је овакав политички систем проблем у еСрбији, је огроман простор за злоупотребу оних који су на власти, тј. оног – председника. Није ми намера да сада нападам тренутног председника, већ да укажем на опасност од институције председника по демократско и правно друштво у еСрбији.
У РЛ САДу, председник је правно одговоран и може да одговара пред судским властима, док овде, у еРепу, админи немају воље да се баве злоупотребама ВеСа, јавног државног чет канала, насилним променама, итд...
Недавно смо били сведоци бескрупулозног и насилног избацивања СКСа из Владе (председничког кабинета) са њихових министарских и заменичких места (Министарство за КиМ, Министарство Емиграције, Министарство одбране). Ту је председник Липец направио нешто што се може назвати, по РЛ терминологији, државним ударом! Прекршио је право (усмени уговор) и искористио насилне методе (избацивање са канала Владе свих из СКСа), само зато што му се тако прохтело...

Председник Липец је несумњиво популаран међу народом у еСрбији, али и многи диктатори у РЛу су били популарни и на изборима добијали по 101% гласова (имали смо прилке да и у оквирима својих државних граница то искусимо). Ако се настави са оваквом самовољом – еСрбија свој председнички политички систем врло лако може да замени за плебисцитарну диктатуру или какав султанистички поредак.

Свему овоме има лека, уколико се направи базични друштвени консензус на републичком нивоу у еСрбији! Ако остале странке и појединци препознају значај иницијативе Српске Конзервативне Странке за доношењем Устава еСрбије. Преко тог писаног документа би могли да уредимо функционисање многих елемената који чине потуни доживљај играња еРепа, а примери су: јавни чет канал еСрбије, канали Владе и Конгреса и контрола над њима, доношење писаних закона (оних који нису предвиђени механизмима игре) а који би омогућили демократску и процедурално утврђену контролу над ВеСом и осталим институцијама еСрбије (као што су НБС и министарства)..., итд итд.
На концу, тим путем би могла да се ублажи неадекватност председничког система у нашој земљи. Врло лако би могло да се утврди да Конгрес на председников предлог одобрава његов кабинет (тј. Владу), а да се уз то установи неколико ''провера и кочница'', законских ограничења када је у питању политичка одговорност председника и чланова владе Конгресу. А како би се постигла процедурална међузависност и тиме простор за самовољу и арбитрарне одлуке значајно умањио.

Ово је позив појединца народу да се уједини око основних постулата нашег еДруштва како би избегли непотребне унутрашње политичке потресе. Морамо да консолидујемо правну државу унутар наших граница, уколико сутра желимо да их ширимо.