еСрбија и еПолитика

Day 607, 08:34 • Published in Serbia Serbia • by Divine Justice

Као и у свету око нас, и овде, у еРепублици, политика је, изгледа, лепа забава.
Полако, али сигурно формила се еСрпска политичка сцена, као вишестраначка, осим две странке које су старије од месец дана – владајуће СеС и опозиционе СКС, ту су данас и СДФ и СЗР, а очекује се и пета женска странка. Биће занимљиво 25. кад свих четири или пет странака изађу на изборе за конгрес. Имам утисак да је срећа што постоји механизам да на изборе може да изађе максимално 5 странака - првих 5 по броју чланова, а уз то оснивање кошта 40 златника, иначе било би их много више.
Требало је времена да порасте популација и да се држава доведе на неку нормалу, па да се испуне сви услови за страначки плурализам. Колико добар, јер ће конкуренција довести до квалитета власти, толико и опасан јер је могућност преузимања неке од странака од стране уљеза већа.
Оно што је општи проблем у такозваном РЛ-а, појављује се и овде, уместо да се ствара релативно општи став и око њега окупи већи број играча, како би лакше, брже и ефикасније дошли до реализације, плурализам и индивидуализам су толики да убијају ефикасност.
Толико распрострањени индивидуализам, бар оно на шта сам ја налетела, код есуграђана, јесте српски феномен пренет на еРепублику. И страшно је, бар мени, то колико непостојање координације и сарадње међу играчима, а с друге стране постојање жеље да се истакну и баш они нешто ураде доводи до тога да су ефекти врло слаби или никакви, кад се мало шире погледају ствари. За оне који желе нешто више од два клика дневно – посао и тренинг, евентуално рати и болница, постоји већ утабана стаза ка томе „више“. У разним туторијалима постоје линкови ка сајту еСрбије и чету, где се набрже и најлакше долази до потребних информација о разним акцијама и дешавањимау еСрбија.
Број хуманитарних, невладиних и непрофитних организација је велики као и број еновина, хиперпродукција је присутна на све стране и онда се у мору свачега изгубиш и не знаш више ни шта је сврха ни шта је смисао.

Надам се да ми неће бити замерен овај помало критички став, јер знам да звучи грубо и сурово. Ја сам само искрена. Да бих донекле овакакв став оправдала послужићу се сопственим примером - ипак је себе анализирати некако најбезболније – нема ко да се буни да га ниси добро схватио, или да си га лоше проценио.

У еРеп сам дошла из једног јединог рзлога – чула сам како нам требају ебебе, да је еСрбија под окупацијом, да нам је конгрес преузет.... Мало копања по еновинам, тек да створим слику шта се дешава и формирам еполитичко мишљење. Нашла сам оно што ми одговара и преко ИГМа питала могу ли и како да помогнем. Тако сам пре месец и нешто, на јунским страначким изборима упознала активне чланове СКСа и потрудила се, колико сам могла да помогнем да се званични страналки кандидат изабере за председника. Није било много – и ја сам тад била на почетку - тек стекла право гласа.
Све оно што сам сматрала лошим за интерес транке – износила сам колегама и тражила подршку да се исправи, нешто је пролазило, нешто не – не би било ни реално да сам увек у праву, зар не, али заједно смо кренули у изградњу СКС, каква је данас. Убрзо затим, добила сам позив да будем званични страначки кандидат на изборима за конгрес, постала конгресмен, почела да издајем новине које су наилазиле на поприлично контраверзне реакције у коментарима,... и даље сам се трудила, трудим се и трудићу се и у будуће, док год ме буде било у еРеп, као активног играча, да СКС функционише као добар тим.
Понекад сам према неком од колега била, можда и сувише груба – имала сам идеју да нема времена за анализу, већ је битна само одреаговати на време и сачувати општи интерес странке; у моментима кад би неко нешто добро урадио била сам и она која ће то лепо да похвали. Такви би ваљда требали да буду односи у тиму, ако хоће да опстане. Трпела сам и сама критике и похвале, прво не прија баш, друго увек добор дође, али док год смо ту, искрени једни према другима и идемо даље – добро је.
Пре неколико дана, постала сам прво једини званични кандидат СКС за председника, а онда и председник СКС.
Нисмо се претерано трудили око кампање – није било потребе. А постојала је и жеља да се види колика подршка може да се добије, без много рада, са по неким параметрима, ипак дискутабилним кандидатом (нисам толико искусна као играч, контраверзне реакције сам изазивала својим новинама, и на крају – женско сам, а странка се зове конзервативна 🙂.
После објављивања резултата, остадох дужна да се захвалим.

Хвала свима онима који су гласали за мене и тиме указали поверење и мени и руководству странке које ме је кандидовало.

Време иде даље, ја се сад још више (јер се осећам обавезном да то радим) трудим да СКС унапредимо и што боље припремимо за 25. за прве праве вишестраначке изборе у еСрбији.

Хвала свима који ми, како званичном лидеру, на томе помажу, јер да нема доброг тима, не би било ни СКС.

И, да не дужим, на крају, ево отвореног позива свима који желе да нешто стварно ураде – покушајте оном утабаном стазом, јер солирање не доноси резултате. Без неке жеље да напредујем ја сам управо тим путем дошла до еполитичке каријере, колико год ми није била потебна, јер сам у РЛ реализовала све своје политичке амбиције. Не јурите за титулама и функцијама, јер без доборг тима, који стоји са Вама и уз Вас, ни један појединац не може ништа да уради сам, колико год се трудио. Титуле и функције ИГМ или оне неформалне не доносе ништа осим обавезе – нема посланичких паушала и великих плата, већ само одговрност, које ако нема доводите у опасност читаву државу и срозавате саму идеју, која је највероватније позитивна.

Нека ми, бар овај пут, буде опроштено на, можда понеком грубљем изразу или поређењу, ово је, у суштини само молба свима да брину пре свега о заједници – еСрбији и њеним интересима, а онда о својим политичким идејама и свему осталом, да нам се никад више не понови све оно што су старији играчи имали прилике да епреживљавају,
да нам свима еСрбија буде стабилна и јака увек.

Живела еСрбија!

Ваша Симеона