Србијо, имај наде!

Day 600, 12:46 • Published in Serbia USA • by Sehi Van

Ποштовани грађани еСрбије, ви који тренутно нисте грађани еСрбије и ви који сте само у пролазу, застаните на тренутак и прочитајте редове који следе.
Обећавам да ће вам улепшати дан. 🙂


Нико као ја

"Све особе су различите, самим тим јединствене и непоновљиве", могли сте чути или пак прочитати небројено пута, али ако бисте се мало замислили, не бисте се макли од почетне идеје, чак би вам и она постала страна. У глави би вам била збрка, јер свака особа је другачија од друге по физичком и менталном склопу, а опет, све особе, као припаднице исте групе или друштва, губе своју индивидуалност и постају анонимуси. Једини начин да не будете безлични део целине је да се истакнете, да будете познати свима, али првенствено ономе ко вас као особу обезличава и третира вас само као неважан шраф у механизму.
Од најранијег детињства, сви се трудимо да се истакнемо и верујемо да смо предодређени ѕа нешто више, да нас неће препознавати по припадности групи, већ по нама самима и делима која смо урадили.
И тако, док смо још деца, несхваћени онако како бисмо желели, и сами себе не схватамо, долази до тренутка када нас нешто наведе на помисао да ипак нисмо предвиђени за нешто више, да смо уствари само још један у низу бројева у матичној књизи, и да ће нас заборавити врло брзо након напуштања овог лепог света.
А да ли је он баш толико леп?
Целог живота, све што радимо су покушаји решавања тренутног проблема, и баш онда када га решимо, појави се нови, па нови, па нови. И ти проблеми су оно што нас чини посебним иод нас ствара некакву личност. Можда не онакву какву бисмо желели, али ипак, временом се навикнемо да смо то уствари ми.
Осим проблема, у нашим животима, мора се признати, постоје и светли тренуци. Они нам дају снагу да идемо даље, чине нас бољим особама и показују нам да нисмо само љуштуре отпорне на утицај околине, с једним јединим циљем: " да реше проблем који им је наметнут".
То осећање среће, које се изненада јавља када мислимо да је све изгубљено, бар на тренутак нам отклања црне мисли, дозвољава нам да ће бити боље. То је разлог зашто идемо даље, то је разлог зашто нећемо устукнути ни пред безизлазном ситуацијом, то је оно без чега не бисмо постојали.
И зато сви ми бијемо своје битке и покушавамо да нам у сваком тренутку биде што боље, и свако од нас има посебан начин схватања овог друштва и света, и покушава да бар у својој околини буде посебан, али и прихваћен.
Ево, и ја сада покушавам да напишем "нешто" паметно, лепше и боље од других, али што више пишем, и што више покушавам да смислим "шта даље", у мојој глави је све већа збрка, али ипак, и поред свега, живот је јеп!!!


Овај састав је оригиналан, учествовао је на "Пекићевом конкурсу" и освојио једно од првих места, а уз то је и мојих руку дело. 🙂
Обавезно оставите коментар, а можете и да гласате или се претплатите уколико вам се допало, а обећавам да ће бити још сличних, а можда и различитих текстова 🙂

Допустите пријатељима широм света да се бар на тренутак осете боље.