Народно јединство...

Day 488, 09:21 • Published in Serbia Pakistan • by Dio Hostilian

У последње време се по новинама и коментарима јављају позиви на тзв. „народно јединство“. Кажу да сви треба да станемо иза ПСС и финално се одбранимо од хрватског агресора. Кажу и убеђују како су они једини који су у стању да наш напаћен народ изведу на прави пут јер само они знају како се води држава. Ми би, наравно, требало да следимо нашега великога вођу и да не обраћамо пажњу на то где нас води и да није којиме случајем слеп.

Пошто ја нисам слеп, а верујем да постоји још таквих људи, хтео бих зарад општег добра и менталног здравља да резимирам шта се све у еРепублику дешавало од кад сам ја овде, са посебним освртом на наше руководство. То да ли су страни фактори хтели да нас окупирају и преузму или то и даље желе не може и никад неће оправдати наше руководство. Ако су они били свесни „спољне претње“ требало је да нађу неко решење како да је избегну. Али да не филозофирам на празно, боље да почнем причу од почетка.

Једне давне године 2008. еСрби су живели у еАустрији пошто су предели данашње еСрбије јоште били ненасељени. Заједништвом и уз подршку неких Хрвата и Аустријанаца (укључујући ту и тадашњег председника еАустрије) смо преузели еАустријски конгрес и поставили свог председника, Азу Лазу. Тада се све мења и наши конгресмени доносе законе који су уназадили привреду еАустрије. Идеја је била да се еАустрија остави без кинте и да ми тим парама оснујемо државне институције (у приватном власништву) у еСрбији. Пошто је устало цело становништво еАустрије, као и савез PEACE против тадашње српске власти, део пара је враћен, а део је задржан, а као гаранција је аустријанцима предат скуп фирми Делта холдинга. То је дефинитивно једна велика црна мрља у еСрпској историји.

Када је еСрбија коначно насељена, многи су уложили паре у Народну банку како би потпомогли оснивање народних компанија. Компаније су основане, било је посла за све и чинило се да ће еСрбија лепо да напредује. Међутим, тада се појављују неки Иранци и неки Хрвати са намером да преузму власт у еСрбији. Као одговор на ту претњу, сви Срби се учлањују у Патриотску странку Србије и, захваљујући разним махинацијама од стране тих Хрвата, једва успевају да освоје већину у конгресу (22 наша конгресмена наспрам 18 хрватских, чини ми се). После тога се наставља кампања са пљувањем по Хрватима уместо да се усредсреди на развој српске економије и склапање межудржавних уговора.

Следе председнички избори. Ситуација је врло чиста, просто да није било ни неопходно да сви Срби гласају, пошто смо имали апсолутну већину. Међутим, наш кандидат, Матија, захваљујући својим „пристојним“ порукама (чини ми се упућеним суцку, али то није ни битно) бива банован у току избора и на председничким изборима побеђује БорКан, хрватски кандидат. Нормално, сви криве Хрвате место да криве Матију који се очигледно недолично понашао и није ни заслужио да буде наш кандидат за председника. Међутим, није још све изгубљено, и даље имамо већину у конгресу, само што без председничког места не можемо да склопимо савез нисаким, а не можемо ни да направимо болнице и одбрамбене системе.

Пљување по Хрватима се наставља и као резултат тог пљувања неколико конгресмена бива бановано, а неколико самовољно излазе из конгреса омогућујући да Хрвати преузму и конгрес. Наравно, сад кад Хрвати имају већину у конгресу и председничко место, они крећу у дестабилизацију и уништавање еСрбије са финалним планом да нас еХрватска окупира (нормално, да се не оптерећује буџет еХрватске, еСрбија је објавила рат).

У међувремену долази до страначких избора и Срби преузимају обе несрпске странке - Странку стамених Хрвата и Радикалну странку. Оне се презивају у Комунистичку партију и Спасимо еСрбију, редом.

И за крај, почињу нови избори за конгрес. Сада се очекује (или сам бар ја очекивао) да ће на изборима учествовати три српске партије и да ПСС више нема шта да тражи у конгресу. Међутим, на неком договору (који се, као по обичају, дешава негде иза седам гора и седам мора), ове две странке (КП и СеС) одлучују да се не кандидују за конгрес, већ да сви подрже ПСС. То је, по мом мишљењу, трагична одлука и то по два критеријума:

1) Битно је да постоји више од једне странке на изборима, посебно ако ни једна није непријатељски настројена,
2) Ако се нико не кандидује у овим странкама, Хрвати ће слободно моћи да се кандидују и нико их у томе неће моћи спречити.

Ок, чаки и ако сви стану иза ПСС-а, пошто су председници странака наши, могле би странке да се презову у нешто типа „НЕ ГЛАСАЈТЕ ЗА НАС“. Али, у одсудном моменту јанјорди, дотадашњи председник Комунистичке партије, излази из странке и странку преузима човек са највишим искуством, који је сасвим случајно Хрват, тако да и овај план „НЕ ГЛАСАЈТЕ ЗА НАС“ пропада.

Ја сада питам, да ли су људи који успеју да сто пута својим неразмишљањем, својом неспособношћу и/или својом злонамерношћу зезну еСрбију прави људи да воде еСрбију? Ја мислим да нису и због тога позивам све да гласају за странку Spasimo eSrbiju иако је тзв. руководство те странке одлучило да се не кандидује, али то уопште није битно, има људи који ће да се кандидују у оквиру те странке и, ако буде среће, однесу победу на следећим изборима.

Да ли ће та евентуална победа спасити еСрбију од еХрвата? Не знам и не могу да знам. Тренутно смо углавном препуштени њиховој доброј вољи и све што можемо да урадимо је да их замолимо да нас не окупирају у потпуности.