Ретроспектива глупости
Gavra Munja
Желео сам да ово писаније започнем неким цитатима и народним мудростима, али схватам да то и нема пуно смисла. Ако већ неко не конта да се из историје може много научити, ни моји цитати га неће опаметити...Поента овог текста није да некоме солим памет, да пребацујем кривицу на овог или оног, већ да покушам да приближим просечном играчу моје виђење ствари. Током мог подужег боравка у овој игри, нагледао сам свега и свачега, упознао људе који су на мене оставили овакав или онакав утисак. Људе који играју ову игру, не пикселе које сви видимо. То многи од вас често заборављају. Иако је овај профил релативно млад, многи од вас ме знају, јер ову игру играм 4 и по године. И за сво то време, наша заједница није пала ниже него што је сада.
Када сам се регистровао први пут, давног јула 2009. ова је заједница још била у почетним стадијумима развоја. Релативно мали број играча, организација осредња, али је зато једна ствар била много, много израженија. Слога. Људи су играли једни за друге, а сви су играли за еСрбију. На челу земље били су озбиљни људи, нормалнх моралних вредности. Сад ми дође смешно кад је требало да скидамо пецароша са власти само зато јер није био ту пар дана...Чак и тада, били смо сложни. И позиција и опозиција имале су јасан циљ, циљ који је пред њих постављала еСрбија, а не ова или она странка или јединица. Није било ни близу оволико подметања и зле крви. Али, чим смо се изборили за неке позиције унутар тадашњег савеза и добили ЛК, стигле су и прве озбиљне невоље. Постали смо битни у сопственим очима. Корак који се увек покаже као опасан.
********************************************************************************
4 је године од тада прошло, а ситуација је из дана у дан, из месеца у месец, све гора. И мислим да смо сада на прекретници. Што би рекли амери, "we hit rock bottom", илити по нашки, дотакли смо дно. Велики его и несхватљиво мали капацитет неких људи, који се издају за великане ове игре, довели су нас дотле да ова заједница буквално више нема шта да изгуби. Влада потпуна апатија. Велики део оних који би можда и били у стању да снагом своје личности изнесу промене, одавно су баталили озбиљно играње, или играју негде где могу на миру да играју своју игру. Онај мали део неоптерећених и поштених људи, који се још труди, одавно је прогутало море полуписмених, полуобразованих мегаломанијака, који се труде да овде остваре све оно што у стварном животу не могу. Постоје и људи који заиста верују у оно што раде, али...Веровао је и Хитлер...Поређење вероватно није на месту, али схватате поенту...
Овој је земљи, или боље речено заједници, преко потребно освежење. Један добар шамар да је протресе, да је прене из учмалости. Јер, ова земља полако али сирурно одумире, већ дуго времена. Некада се тај проблем решавао новим бејби бумом, али мислим да смо тог кеца из рукава одавно потрошили, треба пронаћи ново решење. Политичари, они који бар мисле да то јесу, раде шта им је воља, и кроје судбину свих нас онако како одговара њима и њиховој странци. Од дојучерашњих непријатеља праве пријатеље и обрнуто, не мислећи при том какве ће то последице оставити на играчку заједницу. Само последње у низу је удаљавање од Мађара зарад неког тамо вајног пријатељства са Пољацима. Уколико до тога дође, то ће значити потписивање смртне пресуде овој заједници. Удаљавање од колонија попут Тајланда, мора да је прави потез! Поново, зарад вајног пријатељства са неким велесилама...
********************************************************************************
Много је грешака почињено, али ја не ценим некога по грешци коју је направио, јер свако греши, већ према начину на који се труди да ту грешку исправи. Код нас, грешке се обично заборављају, или гурају под тепих док их народ не заборави, уместо да се из њих учи. Уместо да се твом наследнику остави намештен кревет, у њега се гура отровна гуја. Сопствена замисао мора да се оствари, макар она била и на штету целокупног народа, само ако то значи да ће она наштетити оној другој страни макар и најмање. Најтужније од свега је, што је та друга страна твој сопствени народ. Људи, тргните се док још има шта да се спасе. Ја нисам неки маргиналац, ја сам део ове заједнице, баш као што је то и било ко други, макар чије држављанство имао. Схватите да није све у ресурсима, није све у томе ко је већи СрбиноВ, нити ко има више жутог на профилу. Има нешто и у части, има нешто и у оданости. Сматрам да би сваки политичар, пре него што то постане, требао бити послат на један третман у неку малу државицу без ресурса, са заједницом од стотињак активних играча, да се пре свега научи понизности и раду за заједницу. Па тек онда да отпочне свој рад овде. Можда ће тако добробит заједнице избити испред личне. Уметност је водити, а не владати...
Comments
"И за сво то време, наша заједница није пала ниже него што је сада." - али ни то није довољно ниско, јер смо много пута доказали да можемо још ниже.
Некад је пецарош био дно, а данас... пффф, па у скорије време смо имали цепеа који ни по доласку на власт није био ту а ни по одласку са власти, јбг био му кратак мандат...
Кад год ти се учини да дотачињемо дно то је само обмана јер већ сутра можемо још ниже да паднемо.
Мале државе без ресурса су исто подељене (не рачунам творевине типа сауди арабија које имају једног активног играча).
Али да, постоји та солидарност у биткама и постоји то радовање које је и Србија некада имала.
Сад би овде требало да уследе коментари типа "Џаба пишеш, ништа неће да се промени", али људима је вероватно постало више мука и да констатују очигледно.
То што си написао о "полуписменима" и "полуобразованима" је наравно тачно, али та екипа још дуго неће моћи да се заобиђе.
Сад ће мало да се склоне, па ће опет да се врате уз помпу и идиотске повике.
Пођимо од претпоставке да си ти као ок лик, да имаш идеје, да си некорумпиран, да немаш неке репове из прошлости и све то .. Да си патриота, да желиш добро овој заједници.
Да ли би ти могао сад у Србији да обезбедиш себи 1500-2000 гласова а да не укључиш никог из ове "полуписмене" екипе?
Не.
И зато су џаба сви ти текстови о томе како је некад било екстра, како смо били сложни.
Џаба идеје.
Већина ових је дошла после свега тога, директно у свињац, не значи њима то ништа.
Одлазак из Србије није никаква капитулација као што неки покушавају да представе.
Ти си овде својом вољом и логично је да се потрудиш да пронађеш себи забаву, а не мислим да је превише забавно да гледаш исту екипу која ти га утерује годинама уназад како наставља да и даље то ради.
Зато се лепо одсели, ангажуј се око нечега и потруди се да ту енергију пренесеш и на друге људе.
То је отприлике максимум у овом тренутку.
Pričaš o odanosti i časti u državi čiji predsednik uspe da izjavi "kakvi obrazi ovo je igrica"
Па да, прича о оданости држави и својој части, без обзира ко је председник.
Pa i tog predsednika sa takvom izjavom je neko izabrao, čak 1125 glasača (mada mnogo verovatnije "glasača")
Алекс, како год, само што су његови "гласачи" вероватно паметнији, колико се сећам обрисано му је мање гласова него лексу, али то није ни битно, изборе је добио, и не можеш му оспоравати победу, јер није чак била ни тесна.
Са друге стране, ја се никад не борим за председника, ко год то био, то што се борим - борим се за есрпске интересе, онако како ми савест налаже и онако како ми командант нареди.
Pa u tome i jeste poenta...Da se takvi likovi brzo zaborave. Ali, ovo je balkan 🙂
''Сматрам да би сваки политичар, пре него што то постане, требао бити послат на један третман у неку малу државицу без ресурса, са заједницом од стотињак активних играча, да се пре свега научи понизности и раду за заједницу. Па тек онда да отпочне свој рад овде. Можда ће тако добробит заједнице избити испред личне. Уметност је водити, а не владати...''
Потпис на ово и на мртвог горе.
Мхмммм, и онда би добили гомилу малих прдара, гајбина и сличних њима, који осокољени успесима у "малим државицама" почињу да примењују методе које су тамо усавршили те да пишају по еСрбији и еСрбима...
Разлика је у томе што су они тамо ишли са суштински поквареним циљем. Нису баш добар пример, мени је бољи пример нпр. ИГД, ако га се сећаш, оно ПТО Кине, параноја и то, и ево дечко је у Саудијској Арабији и разуман и квалитетан играч.
Можда грешим али мислим да су они лош пример. Било је наших људи који су ишли по белом свету и помагали тим мањим државицама. Акасуна ми пада на памет. Чак и овај Лавал за Индију...али он је друга прича.
И тако долазимо до закључка да није битан ни почетак, ни развојни пут, ни третман ни диплома, већ оно што си понео из куће, јер ако те родитељи нису васпитали, нису ти улили поштовање према другима, нису те научили поштењу и држању дате речи, сигурно у једној хебеној игрици нећеш научити нешто од тога.
Cak su i ljudi u toj BiH, odnosno bar vecina njih, imali zdravog razuma i cilj vredan truda. Koji je posle izopacen dolaskom nekih tamo prdara gajbina i ostalih zeljnih virtuelne slave 🙂
Mislim da je bar 20% nasih aktivnih igraca moglo ovakav tekst da napise jos od pre 2 godine, tj. svima je to u glavi bar toliko. Svi smo mi svesni cinjenice da je ovo igra i da je ne treba shvatati preozbiljno, ali se ne treba ni sprdati sa njom. Ako vec zelis da budes ovde i da radis nesto, neka to bude korisno, a ne debilno.
Kad malo bolje pogledam, ova igra je propala u onom trenutku u kom su neki igraci svojim potezima predstavili javnosti da je praviti debila od sebe u redu i da je to zabavno.
"predstavili javnosti da je praviti debila od sebe u redu" - ма ово је још и океј, али је проблем у томе што је у еСрбији сасвим нормално да неко прави дебила од тебе, мене, свих нас и да ти се још смеје у лице.
Istina. Normalan/posten/dobar je budala, nepismeni i nevaspitani aljavci su normalni.
Kada dođe do toga da nekog okarakterišeš sa: polupismen si, priglup si, lopov, korumpiran si, sebičan, i nadasve licemeran, jer pričaš jedno, radiš drugo, izdaješ se za poštenje, patriotizam, čast, a ako nisi ti, onda sa tobom sve go lopov, lopuža i govnjivih obraza..... e onda si mu dao kompliment. On je još više u tripu da je u pravu, da je dovoljno da topiš loj, dobiješ izbore, zalivađuješ, izigravaš vanvremenske gospodare.... i pališ marketinšku mašinu!
Članak je odličan.