Join the new world

Поздрав, драги читаоци, ево мене опет, реших да добар део овог дана одвојим на писање чланка, јер колико год наши званичници говорили да кризе у савезу нема, ње има, и имао сам неку потребу да дам свој глас на ту тему..
Разлог кризе је осећај превелике моћи наших, може се рећи најјачих савезника и њихове лепше половине, који, иако званично немају ништа против нас, очигледно не могу очима да нас виде, и чини се да фали једна једина ситница како би од нас направили непријатеље.. Не може се рећи ни да смо ми били цвећке, али колико год ми били лоши према њима, они су многоструко били лошији према нама- свакодневна пљувања нашег целокупног народа преко разних четова, анкете о невраћању Аквитаније њеном пуноправном власнику, па чак и претње ваздушним нападом и ПН закон од стране Шпанаца (!!!) доказ су колико је овај савез на климавим ногама.. У наставку овог чланка не планирам ни да плачем, ни да пљујем, већ да проанализирам неке будуће савезе и ток неких будућих ратова до којих би могло доћи..



Осигуравање Српске Империје

Иако Српска Империја делује огромно, моћно и несавладиво, у слачају лошег вођења спољне али и унутрашње политике, могла би се распасти као кула од карата.. Да би наша Империја опстала, морамо бити спремни на одређена одрицања како би нам границе биле сигурне, и како не бисмо морали да се прибојавамо рата на више фронтова.. При томе наравно мислим на окупиране земље.. Албанија не садржи ни један нама потребан ресурс, већ више служи као трофеј којим показујемо тоталну балканску доминацију.. Дакле, Албанија нам не треба, њој бисмо без проблема могли вратити слободу под условом да не нападају Црногорце.. Хрвати, иако делују задовољно у Индији, засигурно желе слободу својих матичних регија и самим тим могу представљати проблем.. Ни они, као ни Албанци немају ресурс који нам треба, тако да бисмо и њима могли вратити све регије осим Далмације која нам треба да би нас повезала са Италијом.. Босну и Италију не смемо пустити због регија које су нам неопходне, а с обзиром да немају велику штету, они као непријатељи нису велики проблем.. А оно што бисмо Француској могли понудити је слобода од "вековне" пољске окупације, с тим да би нам морали уступити Аквитанију и регије које нас повезују са њом, а заузврат би добили нашу штету у евентуалном рату са Енглезима, и наравно са Пољацима, а такође и губљење границе са Шпанијом.. Наравно, уз нас би стале све оне земље окупиране од стране Шпаније и Пољске- Португал, Немачка, Чешка и Холандија.. Тако би изгледао перфектан почетак сукоба, и иако делује као бајка, уз мало вештине министарства иностраних послова, свака држава жели да преговара са убедљиво најјачом државом еСвета..



Будући савези

У случају стварања нова два блока, наравно, мора доћи до промене савеза, а државе TWO-а ће морати да изаберу на коју ће страну.. Покушаћу овај део чланка да поделим по областима у којима се државе налазе..

Западна Европа
У случају да нам Шпанија постане непријатељ, водећи се девизом "непријатељ мог непријатеља мени је пријатељ", Португал би дошао на нашу страну, те би се Шпанија, у случају напада на нас, нашла у рату на два фронта, који би јако тешко могла да добије.. Француску сам већ поменуо, они не би имали другу опцију осим нас, јер због те две гуме које имају, они са Споландом не могу бити у пријатељским односима.. Енглези би пратили Пољаке, мада, имајући у виду напад Канађана на њих, тренутно су превише заузети борбом за слободу, да би размишљали о било чему другом.. Белгија и Холандија би устанцима одваличили део пољске штете, па бисмо и са њима могли развити пријатељске односе..

Централна и Источна Европа
Немачкој и Чешкој би борба за слободу налагала да се бори против пољског окупатора, па би нам и то ишло на руку.. Са Словенцима смо, чини ми се, развили веома дубоко пријатељство, и сматрам да ће, без обзира на све, они остати увек уз нас.. Таквог мишљења сам био и што се тиче Мађара, међутим, веома често у задње време читам како се Пољаци веома озбиљно труде да их придобију, па се то пријатељство доводи у питање.. Оно што је сигурно, то је да ће једва помирени непријатељи Мађарска и Румунија, овај распад савеза искористити да се растану једна од друге, те ће нам у случају непријатељства једне државе, савезник бити она друга..

Остатак света је, углавном, један велики знак питања, уз пар изузетака:
-уз Србију: Естонија (током естонско-финског рата, пружали смо им велику помоћ, што њихове вође веома цене), Тајланд (традиционално пријатељство).(искрено, очекивао сам да ће ова листа бити мало дужа, али гледајући мапу, нисам нашао искреног српског пријатеља..)
-против Србије: САД(зна се), Кина(увек била против), Индонезија(стални рат са Тајландом), Финска(стални рат са Естонијом)..



То би било неко моје гледиште, надам се да вам се допао чланак и да сте можда добили неке нове информације, јер ова власт крије спољну политику као змија ноге.. Све у свему, не смемо се правити луди, не смемо неспремно дочекати нови рат који ће засигурно отпочети, морамо паметно водити спољну политику, и што је најбитније МОРАМО БИТИ СЛОЖНИ. Имамо све конце у својим рукама, само тај конац морамо лепо исплести..
Поздрав!
До следећег читања, dushanseelny