Наслов

Day 2,148, 14:42 • Published in Serbia Japan • by IArhangeLLorDI

Није битно колико дуго ћеш да живиш, већ како.
Увалих неки дан у фотељу, подигох ноге на табуре.... Узех даљински и шалтах канале. У једном тренутку наиђох на нешто мени занимљиво а на први поглед и прелепо. Нисам сигурна да ли је хрт1 или 2 у питању.
Углавмом зауставих се због мора. А после сам кроз причу водитеља схватила да је реч о Британцима. Млади брачан пар продао кућу и фирму и купили камп кућицу... И упутили се на пут око света. Сад баш колико су држава посетили не бих знала да вам кажем. Али занимљиово је што су се венчали у свакој коју су посетили.
Сетих се ове причице данас док сам чекала трамвај.
Један Београђанин је објашњавао једној Хрватици где се шта налази и како да дође до тих места. Онда јој је причао како обожава Загреб и да се и он не сналази баш добро кад посети исти, ко и она сад овде.
Баш ми је било пријатно да их слушам.
Чудно је, Београд је брз, много. Мислим брзо се живи.
Први трамвај који је стигао био је крцат, нисам ни покушала да уђем у исти.
А ето... Није прошло ни пет минута стигао је други, празан.
Људи журе.
Доста њих само гледа да што пре заврше са послом, како би стигли што пре кући.
Питам се хоћу ли и ја тако једног дана.


Сви имамо само један живот, толико нам је дато.