Туђин / Русија

Day 2,089, 06:04 Published in Serbia Serbia by mMilutin


http://www.youtube.com/watch?v=6lnrvjvrur4

МС 1.8 - Чужим

Ако се осећаш као туђин у том станишту живих машина,
Плача гладне деце и задовољних ситих њушки,
Противтенковских мина, великих излога
И умируће наде, нешто измени, ниси сам.
Тајне се откривају, ти си вирус система.
Матрица ће те испљунути брже, него што измениш своје гене.
Тај поредак је већ неколико векова -- Илуминати владају балом рукама прекривеним љуштуром.
Здраво „Инсајдеру"! На дну пирамиде, такви као ја се не виде
И птица неће видети рибу на дну океана.
Ил Бил и Џејкен, Дејвид Ајк, Вилијам Купер
Тајне се откривају и не сналазе се Јандекс и Гугл.
Уплашени, сатерани у ћошак на почетку пута
Мораш решити колико си далеко спреман да идеш.
Јеси ли спреман да спознаш себе као део Јединственога.
Цепајући као тапету холограм двојног света.
Добро и зло, живот и смрт, истина или лаж.
Борба се не завршава, у рукама непријатеља је потпуно исти нож.
Дакле, ко си ти, зашто си овде, у том огромном логору.
Где су глад гмизаваца упијали чак и зидови зграда.
У клопци убеђења диктираних од рођења.
Твој „геније" ће постати зупчаник у механизму трења.
Бесмислених борби са сумњивим исходом
И поток крви за благостање, а тешко да ће Бог то одобрити.
Религије се свађају заборављајући љубав.
А тумачи воде рат рукама робова.
У име Бога, пунећи оф-шор гомилом пара.
И скоро свако може да отплати било које грехове.
Ти ниси сам! Затвори очи, отвори ум.
И стишавши дисање, осети да материјално не постоји.
Док неко губи време на трансферинг
Ја визуализујем духовни раст и излаз постоји...

Ко одлучује где је добро и праведни гнев
Чија је истина, ко је говно, а ко човек, чији метак треба први да прозвижди.
Кога можеш волети, ко је друг, а ко не.
Борба или покрет, Пакао или Рај, питање или одговор.
Ко одлучује, осим тебе, куда ићи да би спознао себе.
И изаћи из таме сакривене испод светлости дана.
Тој трилогији неће бити краја.
Како да се ослободиш, само ти одлучујеш -- матрица се шири.

Ако се осећаш као туђин и видиш само црни дим
Тамо где руље виде јарку светлост, чувајући спам.
Боготворећи ђубре, препуњујући план.
Беспоговорне капитулације парама --
Значи ти си већ тамо, у романима антиутописта.
Орвел против Хакслија, а сетите се, то је једна иста идеја.
Њу-ејџери или фанатици НЛО.
Логика овог света одрубљује светле главе
Време дигиталног пира и духовне глади
Време света пре и после 2012. године.
Време моде на насиље без повода.
Фабрике точе више алкохола, него што има воде у водоводу.
Позив телу! Лекције Петрова и Жданова, за и против!
Да ли се уздржати и наћи себи други наркотик?
Или напротив, рушити тајне тајфуном питања.
Ти ниси сам, твој сан је завршен и чак и космос је премали.


http://www.youtube.com/watch?v=x2uiW6TiJE4&list=UUrtQe1ibiG3iltZxSxGKO6w

Койот - Россия

Никоме нећемо дозволити да преправља историју Русије.
Нећемо заборавити наше хероје -- крв, част, сила.
Мајчица Русија је многе синове одгајила.
А колико је бола било, невоље си бојом прикрила.
Бескрајни простори -- мора, реке, океани, планине, куполе, храмови.
Руски дух -- то не можеш порећи!
Чак и они, који су иза високе бодљикаве ограде
Настављају да се боре за слободу свог народа.
Шта може бити лепше од боровог шумарка.
Овде под звезданим небом се дише много лакше.
Ми нисмо богати, али смо снажни, брате!
Узмимо се за руке, спојимо силу руског духа.
Када ионако нема ничега, можеш се кладити са судбином.
Већ нас је хиљаде, схвати, ниси сам.
Овде, у сваком оронулом сеоцету под поцепаном одећом
Људима у срцима тиња трачак наде.

Никоме нећемо дозволити да прља нашу историју.
Русија, само с великим словом, а не некаква „раша".
Господ нам је дао све што је потребно, већ је време да се зна напамет.
Да је тако бескорисно чекати као озебао сунце.
Наша Русија је као лавица, краљица планете.
Ми смо патриоте и драго ми је што пишемо о томе.
Ми не дајемо савете, свако ће сам одлучити.
За своју земљу ћу дати последње.
За ово чисто небо
За росу која је као сузе
За сваки сунчев зрак
За сенку витке брезе.
Драго ми је што сам имао прилику да се родим под овим небом.
Каква год била, Русијо
С тобом се поносимо
Над мајчицом Русијом заставу вијори ветар.
Бела, плава, црвена -- то су боје слободе.
О нашим прадедовима и дедовима живе легенде.
Ветерани у униформи.
У ваздуху су траке Светог Ђорђа.

Доћи ће час када ће Свевишњи сићи с неба
И јарком светлошћу озарити нашу планету.
И поверујте, нема безгрешних људи.
И свако ће за своје поступке одговарати.
За сваку сузу рођеног детета
Чији је живот бацан по таласима, као чамац без весала.
За сваки рат који су удесили одозго.
За сваки крик у помоћ, који није био услишен.
Постало ми је болно гледати
Како сте се помирили са судбином.
Својим ћутањем попуњавајући реке невине крви.
Да, оставило је време ожиљке на срцу заувек.
То није повод да бисте затварали очи.
И поново постављам питање, али не чујем одговор.
Зашто ћутиш?!

Онима, који говоре, затвори очи и не диши
Одговори -- чујеш ли, боље умрети као лав
Него живети као сиви миш.
Море потенцијала усмерите у нужни ток.
Време не губите узалуд, оно одлази брзо.
Из сваке ситуације увек ће се наћи излаз.
Ако не куцате на врата она ће увек бити затворена.
Никада и ништа нисмо добијали на поклон.
Глупо је тражити лаке путеве, иако их има много.
Али сви они, као један, воде у велики обор
Где већина престаје да мисли главом.
И зар је то све што можемо?