Синдром...

Day 2,068, 04:53 • Published in Serbia Serbia • by purebg

Ових дана сам дијагностиковао ново обољење код једног дела овдашњих девојака - Синдром Јелене Карлеуше, илити Покушај да се привуче пажња по сваку цену.

Један паметан човек је скорије рекао за неке од девојака, пошто у то време синдром ЈК није још био издвојен као посебно обољење, Да неке девојке падну са висине свог ега на ниво своје интелигенције - погинуле би.



Али ... Зачудо, има и интелигентних ЈК девојака, тако да глупост није пресудна.

ЈК девојке карактерише жеља да истакну своје мишљење и по сваку цену га наметну другима, покушавајући да обликују моралне нормативе и друштвена схватања. Иако им се млеко још није осушило око уста, живе у мишљењу да су посисали сву мудрост овога света, охрабрене бројним тапшањима што по рамену, што по дупету... небројеним лајковима, којима се хвали њихов персоналити, оличен у полуголим сисама, нагуженој задњици и пачјем дупету на извештаченом лицу, са презривим и завидљивим погледом сакривеним иза тамних наочара. Пљују и газе по било каквој врсти ауторитета, сем по оној која служи обликовању њихових шаблона и образаца у које покушавају да уклопе свет око себе.
Њихова моћ метаморфозе је невероватна. Количина емоција које просипају, показује одсуство било каквих емоција, јер оне САМО претпостављају како би у неком тренутку требало да се осећају. И у свом само-нагађању осећања показују "самилост" и "доброту" већу чак и од Мајке Терезе. Таква је и њихова скромност, лажна и извештачена. Нескромне су у својој скромности исто као што су охоле у ​​својој понизности. Њихова "мудрост" је непресушни рудник глупости, исто као што је и доброта, само добро упакована злоба. О љубави могу само да нагађају и зато иду из преваре у превару, покушавајући да у очима других нађу оно што саме осетити не могу, истовремено, немилосрдношћу и истрајношћу Великог инквизитора величају оданост и верност у сенци пламена ломаче Јавне осуде, за коју прикивају неке нове салимске вештице.
Оне провоцирају, оне пљују, оне вређају и повређују. Оне су "јаке". Оне су "недодирљиве" ... и зато ношене својом препотентношћу, обрнуто сразмерној њиховој мудрости, покушавају да газе по свим дрзницима, који се, авај! усуде да имају другачије мишљење.



Међутим ...
У складу са трећим Њутновим законом, Законом акције и реакције, свако "лош", кога оболеле од ЈК синдрома покушавају да у својој глупости или злоби пљују или понизе, уграђујући их у неке самосебизнане шаблоне и обрасце, свако од њих који им, бранећи се од оболелих, покаже зубе и врати макар делић истом мером, показујући им место где заиста припадају, буде проглашен за хејтера, неког ко им завиди, ко само хоће да напакости њиховој узвишеној мудрости и доброти и баци љагу на њихов, тако савршено складни и лепи брачни или предбрачни живот. Оваква фрустрираност, показује само неспособност да реше своје проблеме па онда "решавају" туђе. А ако туђих проблема и нема, оне ће да их створе, није проблем, својим трачарење, оговарањима, лажима ... Господарице лажи и уметнице превара, обмане и манипулације.

Лек? Не постоји. Једино што можемо да урадимо је да не погоршавамо њихово стање. Нереаговање на њихове провокације, апсолутно игнорисање њихових покушаја манипулације, одсуство слуха за њихове увреде је најбољи и једини могући начин да се сведу на ниво подношљивости. Сваки пут када се погледају у огледало, виде оно што желе да виде, шта год им ми рекли или урадили. И зато је било каква наша добронамерна прича унапред осуђена на неуспех. Оне су себи Нај, Ин, Секси, Кул. Не хранимо им сујету, подржавајући их или пљујући их, јер ризикујемо да свака следећа генерација има све више и више таквих особа, јер оне, несвесне своје болести преносе то на своју околину... Своје потомке.



Градимо будућност на темељима прошлости. Класичне вредности оличене у мудрим, седим главама, у уметности, поезији и прози, које нису популистичке, су нешто што треба да се одржи, ма колико изопаченост Новог Светског Поретка покушавала да све то затре Опринским моделом понашања и живљења у сенци логоа са дрогама, сектама, хомосексуализмом и небројеним другим облицима изопачености, као "новим вредностима". Вратимо се доброти, љубави и поштењу.

Ово сада, овај муљ и блато које нас окружује је само трептај ока у времену. И када трептај прође, биће све као што и треба да буде.

Прогледаћете.


Текст је у целости преузет са блога "Вечности тренутка", а у потпуности објашњава понашање есрпског живља оба пола.




Једва нађох каунтер :/
(3 сата касније)