Чекање

Day 2,009, 23:57 • Published in Serbia Serbia • by baby.blue

Донекле те разумем, а да ли ти разумеш мене? Толико сам се трудила да схватим како нешто што је било тако лепо може бити тако лоше...
Сви имамо своју истину са којом се будимо и лежемо...
Сви имају свој замишљени и мали оток среће који посећују кад им је лоше и тешко, ја имам слику као и сви други и увек ћу је чувати у свом срцу, неукаљану, просту и испуњујућу...
Нико није савршен и недодирљив, ставови које имамо се мењају како живот тече, али од јачине човека зависи шта ће изабрати и ко ће постати...
О да, ја желим да те видим срећног, насмејаног, поред себе (можда сам себична, шта ћу кад сам човек), али ја сада знам да мораш пре свега постати неко да би могао да уживаш и препустиш се...
И не, не желим твоју пропаст, већ успех, и зато не мрзи ме као што ни ја не мрзим тебе...знаш ти већ све...
Можда ти ово глупо звучи и сигурно ћеш се грохотом насмејати, али то је тако, ја те чекам и чекаћу те, иако можда никад нећеш доћи...