Join the new world

Ма прича ли ви ја како сам прошја ономад к'д бе у град? Како несам? Мене ми се чини да сам ви причаја.... А мож и да несам...!? Море како почеше са овија избори , ја се скроз заулави. Неје чудо и да ви несам причаја. Не мож бе да упалиш ТВ да да неки не изрипи на екран , и одма почиња нешто да обећава ... Те овој ће , те оној ће ... а знајем да не заебавав , а знајев и они. Него да ви причам. Бемо ономад татко , мајка ми и ја, у башчу код Мораву, брамо паприку. А она убава, црвена, голема, ће треба кило месо једну да напуниш, а пиринач ич да не тураш. Претера га и ја с'г , па ће неки да смисли заебанцију на наш рачун: - У Врање нема лагање , паприка никла и без сејање... Несу бе б'ш толке , ал' поголемачке су, кило паприке , пуна мерица. А љутице , малечке , никакве, љуте трујев. Татко вика на мајку ми што ги је и садила.Неје теја ни да ги бере , ал' мораја је , мајка ми теше му главу исцепи сас камен... Обрамо ми тој за ''дан ч'с , и ће ги носимо на пијац у Ниш , да ги продавамо. У Лесковац не идомо , кој ће ги на њи продава паприку, они си гу имав колко оћеш, ница ги и по зидови, и тој бе одма нанизана на кон'ц. Како су гу тој под стреу садили не ми је јасно... Стигомо у Ниш , зауземо тезгу , изнесомо кутије , а татко ми вика , да повр' турам онеј најголеме... Ја такој и работи... Извади и онеј љутице... Оне несу баш за излог ал' нека ги , мож неки ће купи и такве.Почеше жене да питујев за цену... На онуј ву големе, на онуј криве , једна вика љуте ву... а једна па цена ву голема. На татка ми вика : - А бе, овај паприка , пуњена ли ти је, па је толко скупа? Татко ми гу испцува , а и она му неје остала дужна... Пун пијац , а ништа не продадомо. Поче да се растурав људи... Ја огледне, па викам на татка ми, да ми купи плескавицу, видо сви ги бе једев : - Море узми сирење и паприку па си једи , каква плескавица, на њи кој ги је крив , што несу садили паприку ... Такој и бидна ... На тезгу поред нас једна жена ( да не ми замерите, гузица ву као наша мерица сас паприку) продава тикве... А и оне колке су , туго мајке, двојица ће тешко да ги носив... ја пробува да подигнем једну ал' немога. Тај жена ми вика : - Немој бе синко, не дизај толко тешко, чувај си јајца , како ће после нешто друго да дизаш!“Ја погледа , јајца несмо понели , а кутије ги већ диза, што ли ву је било на туј жену , о какви јајца ли је причала , ја си појима немам. Каза на татка што ми је казала , а он вика: - Море пушти гу бе синко, на њума ву само јајца пред очи... Ма приметија је татко ми да ву се јајца причињавав, ће гу заебава , па гу питује : - А мори „комшике“, к'д сади теј тикве , за гузицу ли се држа па су толке? Она га погледа онакој ребрачки, па му одговори : - А ти, к'д си садија теј љутике , за што си се држаја, за онуј ли работу? Татко ми поцрвене, како онеј паприке, теше из кожу да изрипи... и ућута се , спусти цену на паприке , продадомо ги за пола сат, и отидомо си дом. А дом к'д дођомо, на мајку ми вика да је било малка људи на пијац, и да је мораја да спушти цену, па је затој толко паре донеја. Мајка ми га питува : -Даја ли си бе на дете неки динар? Ја не мога више да ћутим па одговори : -Как'в мори динар, неје теја ни плескавицу да ми купи, него сам јеја паприку и сирење. - Арам да ти је бре, куде ће ти душа , на дете ич неси мислеја.Кој ти знаје што си ти на пијац работија, па су затој и паре малка. Ја ућута , несам смеја даље да причам за онуј са големе тикве. Оно несу само тикве биле големе , него боље да си ћутим... Мајка ми му узеде паре, и даде ми две иљаде, вика: - Купи си бе нешто, нек бар ти имаш вајду од толику муку или иди си у град.Е к'д рече у град мени ми текна... Ће идем у град , до с'д никад несам бија у оној што га викав „Дискотека“... И такој. Обања се ја ... Гледа на огледало дал' има ли што да бријам, ал оно нема', несу почеле да раснев длаке још. Облеко одело , оној матурско. Рукави ми беву малка кратки , ал' реко ће помине, друго несам имаја . Ногавице су добре, јел мајка ми ги подвија т'г , беву дугачке, па ги с'д опушти. Ципеле су исто од малу матуру. Татко ми ги купи код Кинези у Бању к'д бемо на сабор. Несу биле скупе. До душе биле су и т'д малка тесне , ал татко ми викаше ће се разгазев. Чуја сам да сви људи к'д купујев ципеле гледав, модел, боју , величину и цену, ал татко ми је изгледа гледаја само цену. Него што да работим обу ги њи ... А за сат не ви реко да сам га турија на руку. Тој је он'ј дигитални што ги викав. Несу му се све бројке виделе, ал' надзирав се . Тој ми дадоше за једн рођендан. Десети ли беше, ебем ли га, давно је било... и ће кренем. К'д оно неје једна мука, поче да пада киша. -Ту да Бог да никад не падала, па с'д ли је нашла да пада, к'д сам решија да идем прв'пут у град. У капку му се не видело. Куна бре псова, ал' она падаше, ко да гу неки од небо расипује. Тики стаде у јед'н ма. Погледа на он'ј сат, једва разазна да је десет...беше касно да идем. Поче да се соблекујем , к'д улеже татко ми у собу. - Што се бе соблачиш, неће ли идеш у град? - Како бе да идем , к'д да стигнем, видиш ли колко је сат! - и пружи му руку. Он погледа у сат па вика: - Па овој се бе ништо не види! - Па не се види , сећаш ли се бе к'д сте ми га купили!? Добро несам окачија на руку он'ј пешчани . Ете как'в си ти татко! На њега му докриве , па рече да узмем његову бициклу. - Коју бе , онуј ли што је од Турци остала к'д су бегали !? Не ме бе заебавај. Доста је за дан'с! Помисле се што да работим , па пристадо. Отидо у избу , а оно боја се не познава, кокошке на њум се качив к'д спијев. Нема контру , а нема ни он'ј лим што штити ногавице, да ги не фати ланац. Погледа нема ни светло ... Туго што да правим... Ал' тој ти што ти је... Обриса гу малка, на ногавицу стави штипаљку да ми не исцепи ногавицу , јана гу и крена. Мрак бе, ништо се не види, а по пут киша нанела камења и ђубре. Овија из горњу чаршију, једва чекав да падне киша. Т'д све што имав за бацање и ђубре, изнесев на улицу да вода однесе... Теше главу да искршим, што од камења , што од ланац к'д ми фати ногавицу. Несам видеја да је штипаљка испала ... Мота бе мота, душа ми на нос искочи , а не видим да се гума исцепила, на неко стакло ли је, кој ти знаје ... Псоваја сам бе и деду ,и татка ми , ма све што сам се сетија. Фрљи бициклу у жбун, и крена пешке... Иди бе иди , никад да стигнем... А ципеле ми направише жуљ, свитке ми искачав пред очи... Море не попуштам , идем ли идем... Стигна некако. Улего у дискотеку , а там мрак , дим , па к'д се саплето , очи теше искарам. Дал' сам негде запеја, ил' ми је неки у он'ј мрак турија саплитку ,тој не знам... једва бе ненако дођо до столицу .... Дође конобар , па ми пита: -За што си?. - Море несам низашто ,видиш ли да сам све наебаја, него донеси ми једну Цоца Цолу са коџа лед и забоди сламку сас малечак сунцобран! Тој сам видеја на рекламу , такој гу пијев. А музика туго мајке ... Завија бе ко к'д татко ми са моторно тестере крати дрва... К'д лупне он'ј гоч , подрипујем од столицу колко је јако. Седим си , пијем сокче и слушам музику... Љуљам се , као свиђа ми се музика. Море какво свиђање, љуљам се од болови да не приметев да сам изуја ципеле, ноге бе малка да одморим... жуљеви попуцали, крв липти ли липти... Па ги обу , белким ће ме искарав ако видив да сам бос. Извади кутију цигаре, украдо ги на татка ми, и ће запалим, да биднем фрајер... Леле леле, к'д се загрцна од дим, једва се поврна, реко готов сам, ја овој неће преживим... Једва до ваздух дођо... Седим такој, тики иде једна девојка... Коса замотана, ноге дугачке до гузицу, гузица ко лубеница , а груди како зреле диње ... пуцав... А штикле високе, туго мајке... Ја си ноге искрши сас овеј моје рамне, како ли је на њу , она мора да нема прсти, сигурно су ву отапли од такве ципеле ...!? Док гу ја мери , она дође куде мене па ми вика: - Ја сам Мануела . Играш ли бе ? Ће играмо ли? Ја забрави како се викам. - А ја Стојан ... некако се сети... играм мори играм , како па де не играм, ноге земљу не дотицав ... пролетос игра коло на сабор све у шесна'ес... ! Море куде знајем , него прихвати понуду, таква се не одбива. Устадо , ал' оћеш ноге клецав, што од болови, што од стра... Фати ме она око врат , ја њума око струк и кренамооо... Стегја сам гу око струк , коске ће ву искршим ,а све гледам у страну , не смем да обрнем главу спрам њума, ће се угушим бе , а и нос ми упада у њен деколте ... Висока бе ... Туго мајке ,очи сам избуљија како маче на џигерицу... љуљам се , а натам , а навам, као играм бе.Ма какво црно играње, поче се презнојавам од болови. Она ми вика: - Па неће се бе собаљамо, па си ме толко стегја. И што се бе толко љуљаш!? Полк бе. А не знаје јадна , ако гу пуштим има да треснем на сред онуј дискотеку , тресем се бе од стра ко младо врбче на ветар, ципеле ме убивав па расипујев , онај работа, џерима ниједна, поче се мица... Ма сачувај Боже ... Леле леле , реко с'д ако се обрукам, има ме заебавав наредне дваес године... Фалим те Боже, некако се заврши и тој играње. Па седнамо , а она ме питује : - Ће ме испратиш ли до кућу? Ће морам да идем , татко ми је рекја да дођем дома до два. - Ће те испратим мори , како па да нећу... Викам ву , а и ја једва чекам да искочим из овуј лудницу, ципеле да собујем , иначе ће останем инвалид, ако ми нокти већ несу отпали... Плати ја оној што смо пили , све паре што ми даде мајка узедоше ми, и искочимо одотле. – Куде живиш мори? –питујем гу - Па у кућу бе живим, не живим на грану!- поче ме она заебава Лелееееееее, мислим се , ако гу фатим у неки мрак, има ми плати и за ципеле и за бициклу , ма за све бе, има гу искршим ко дете играчку , ако до с'д тој несам работија ... Кренамо ми низ улицу , дођомо до парк, па ву предложи малка да седнемо на клупу, да се одмори од високе штикле. Ма не ми је толко за њене штикле , него од болови одневиде, поче се саплићам. Седнамо , а ја се све пол'ко примицам, реко ће кренем да гу загрлим па што бидне... Море она не се снебива, не се буни , прифати... Уздрхташе ми и ноге и руке , вилице се укочише, и оглуве и одневиде , а за друго да ви не причам ... Туго што ли с'д да работим !? Е реко готово је... С'д ако не умрем ,има да живим ко гавран, двеста године....... Прикупи некако душичку... Поче да гу целивам... Рука ми сама отиде куде треба, ал' се и укочи, прсти ми утрнаше како да сам ги на врата прикљештија ... Окуражи се бе , па сам навалија како дете на еуро крем . Коске пуцав бе ... Акција што мисиш ... Реко готово је , овој ће бидне што ће бидне, ће падне онодеље ... Забрави бе и на ципеле, и на жуљеви... Там'н к'д је требало да бидне оној главно , ете ти гу њена сестра, пошла и она дом. - А мори , што работиш тој , татко ти ће те утепа!? Пооди дом!!! Она рипи од клупу , отрча пред њу ... ја онакој ко покисл петл гледа по њи , не знам што ме снађе ... Свес ми не дооди ...Несам стигја ни да гу питам за мобилан... Пођо си и ја... Дођо до бициклу ... Јана гу , оно низбрдица сама си иде , не морам да мотам , а и да моран не могу , ноге утрнале ... Онакој под стрес забравија сам да је гума исцепена, и да нема конрту ... па к'д се убрза туго мајке... Ем тресе , ем нема са што да кочим... Кочи бе сас ноге по асвалт кочи, јајца се све истресоше , а на ципеле ги и ђон одпаде... Укочи некако, фрљи и бициклу и оној што је остало од ципе , па пешке и бос некао дођо до кућу... Ебем ти и град, и бициклу, и ципеле, и онодење , за малка теше главу да изгубим... Не се бе смеј , на мене ич не ми је било смешно. Па не ли је такој? Ич неје за смешку!