Ко да ми отме из моје душе Косово

Day 1,839, 07:01 • Published in Serbia Serbia • by Pardija1
Пре него што почнем овај чланак, хтио бих да напоменем да је ово мој први чланак. Новине сам направио само ради ММ медаље, али због догађаја који су се десили овај викенд у мом стварном животу па бих хтео да поделим са вама. Знам да се не пише о стварима из стварног живота али ово је нешто посебно за мене зато вас молим да обратите пажњу на овај чланак.


Зовем се Марко, имам 18 година и живим у Сарајеву, али тема чланка није моје промовисање него прича која ме толико дирнула да ме мој нервни систем приморао да ово напишем. Наиме овај викенд ће ми увек остати урезан у глави, јер су у мој град дошли моји вршњаци са Косова, ради се о акцији покрета Уједињена Србија, боравили су код разних породица током ова 2-3 дана. Дружили смо се и уживали, упознавали се и наравно пили 🙂 (Јесмо ли СРБИ или нисмо).




Настојали смо да им што боље и љепше прикажемо наш град и посебно овај српски дио познатији као Источно (Српско) Сарајево. Синоћ смо боравили у једном лоаклу који је због нас направио кафанско вече. Све је било као у духу српства. Пјевали смо наше најпознатије народне пјесме које знају и репери и панкери. Али онда одједном се десио један тренутак због ког се и сада најежим док пишем ово. Дечко који је пуштао музику је пустио пјесму Гоце Лазаревић - Видовдан, тада је цели локал запевао као једно. Када је дошао рефрен "Куд' год да кренем теби се враћам поново, ко да ми отме из моје душе Косово", гледајући њих мени срце није издржло, очи су ми се напуниле сузама, али нисам заплакао због њих. Само из разлога да не помисле да их гледам са жаљењем због ситуације у којој се налазе јер их тако не гледам, они су за мене хероји које ова земља све више заборавља, због тога ми је срце стало на секунд.




Већ сам рекао да намера чланка није промовисање мог имена него да пробудим свјест бар некоме, да уради нешто, да не заборави те младе, ведре животе. Није све у парама морате то схватити, само да не буде касно кад схватите. За крај бих још да додам да је све прошло у најбољем реду без икаквих сукоба, јер су наши гости били потпуно заштићени и слободно су могли шетати улицом. За крај бих још додао да сам напунио 18 година, сад ћу да полажем возачки и палим доле код њих. 🙂





Хвала на пажњи, Пардија1


НЕМА ПРЕДАЈЕ!


EDIT: Za vote i shout neću da molim ako imate potrebu uradite to, Hvala