Join the new world

Добро вече свима, ебраћо и есестре
поздрав такође свим еПријателијима и онима који ово читају..
Следећа тема о којој сам хтео да вас упозорим јесте потресна и можда ће променити ваша национална осећања, верска схватања, ваше животе уосталом!

То је било једне мрачне ноћи кад на еНебу није било ниједне еЗвезде... са војском смо били у рововима... релативно је било скоро, па што пре вас будем обавестио биће боље.Браниcмо еИндонезију од еХрвата. Жестока ноћ. Само су се чули топови и ништа више. У једном тренутку као да се свет окренуо. Био сам мртав уморан а и један пешадинац не могавши да се бори против артиљерије шта би друго могао да уради. Знам да је срамотно, али дао сам се у бег... Био сам уплашен, зној се сливао низ врат изазивајући језу још гору од панике која ме беше ухватила. Мислио сам да сам се искрао из наших редова, трчао сам кроз ђунглу мени не познату, далеко од отађбине, далеко од ићега што знадох. Последњи звук мине која је пала не далеко од мене, као да ме је звизнула по издајничким леђима, падох на земљу и утонух у причу...

,,Устани Тарнеру!,, нареди ми глас који ме је тапкао по рамену. Пошто сам земљи био окренут леђима нисам могао да познам ко је, мада бих по језику који розумијем рекао да је неки војник који ме је нашао. Сигурно није мислио да сам мртав чим ме је будио. Следи ми казна за издајство, помислих.
Али гору казну од ове нисам могао да добијем. После ње је на мени остало све
да упозорим цео еСрпски народ. Као да су знали. Намерно су дали задатак једном војнику, који нема неки утицај у еДруштву и не може ни накоји начин да скрене пажњу јавности.

,,Не бој се! Зар не препознајеш лик мој!,, рече створење универзалнога лица, између мушких и женскијех црта. Чуда се нисам могао нагледати.
,,Ко си ти? Јесам ли жив?,, упитах збуњен. ,,И више си него жив, дошао сам да ти пренесем поруку, коју ћеш ти пренети осталима. Ја сам Ангел Божији!,, рече он. Знао сам да не лаже, уплаших се страшно од изгледа силе небеске.
Мислио сам да сам будан али све је деловало као сан, као оно пророчанство браће Тарабић, само страшније, као Гундулићев сан, само грозније

,,Али зашто баш ја, што сте мене одабрали?
- Јер си ти јунак, којег је твоја земља искала, за којим твоја очевина вапи! (мислим да је то рекао нисам сигуран више ни ја 😃😃😃)
-Покушао си да издаш свету земљу еСрба, нажалост преживео си, али последицу ћеш морати да сносиш у виду казне коју ћу ти насадити на кичму, као волове, домаћин кад оптерети ралом!!Сад не троши речи, него ме слушај и пођи замном.,,
Одвео ме је до неке ивице испод које беше грдна провалија. Како сам погледао шта је испод смучило ми се. Као да се сам пакао отворио, а своја зла уста и језичину је намерачио на мене да ме поједе.,,Гледај горе!,,.Погледао сам и видео сам 10000 боја и исто толико слика и све се преплитао и чинило је неке димензије које превазилазе све законе метафизике, ја мислим, овога света. Као рецимо... као да смо путовали кроз време.
Бљесак. Видео сам Европу, у крви и ватри, чији вражји трон је био у Варшави, али најпре сам се загледао у Србију. границе су изгледале тада овако као сад ове:

он као да је нестао а ја сам се нашао у удобној фотељи на ГО састану ССеД-а.

,,...бало да саградимо К7 тенкару јесте заправо две недеље!,, рече, шеф овог одељења ГаврилоТ. ,,Да ли сви прихватају овај договор?,,. ,,Да,, зачуло се одмах ко из топа, као да су сви једва чекали изградњу индустрије смрти!. ,,Да, да и ја се слажем!,, додадох. Жмит се закашљо, у знак да мој глас није био од неког виталног значаја. Спазио сам да ту фали Огњен, па сам схватио да су не знам ни ја сам којом методом изабрали мене као заменика. Слабо сам познавао људе из савеза, али чинило ми се да су наши односи из дана у дан бољи и оданији.

Изашао сам из зграде и стајао сам у месту. Као у филмовима, време мењало светлосном брзином, поред мене су пролазили људи као возови, а кола сам видео као зрак кад пролети. Све се зауставило и схватих да сам у кампањи пролажења кроз будућност и да се време померило за корак напред. Као пред први светски рат, цркве су звониле а народ је, додуше сада нормалном брзином, трчао и журио на све стране. ,,Шта се дешава?,, упитао сам пролазника. ,,Ти ко пао да си са Марс,, одговори неки сељак. ,,Па рат је блесане, ја сам дошао да посетим сина у касарни је у Београду, РАВЕС неком одреду је'ем ли га кој ће га знати, не знам ни где је, у моје време не било тако.... ,,Добро.,, прекинух га. ,,Показаћу вам ја, морам и ја да свратим, заправо ја сам војник за мене је сваки дан рат, а и слабо сам у БГ-у па нисам навикао да народ овако паничи зато питам,, Покушао сам да се претварам нормалан уз циничан кез на лицу... Време је било за РАВЕС.

Наставиче се.