Поносни на своје!
Robert E.Lee 1861
Кнез Павле Карађорђевић
Један од најмудријих владара Југославије-Србије у двадесетом веку.
Политички осуђен прогнан и гурнут у заборав.
Сада рехабилитован и враћен у Србију и тако је отклоњена велика неправда према историји и династији Карађорђевић.
Биографија
Рођен је у Петрограду, 15/27. априла 1893. године као син кнеза Арсена и кнегиње Ауроре Павловне Демидов ди Сан Донато. Његови родитељи су 1895. године раскинули брачну везу и кнез Павле је од 1896. године живео у домаћинству свог стрица, кнеза Петра Карађорђевића у Женеви. Кнегиња Аурора је преминула 1904. године. Са осам година, уписали су га у школу госпођице Брехбул (Brechbuhl), коју су похађали његови рођаци кнегиња Јелена, кнежеви Ђорђе и Александар. Године 1903, његов стриц Петар, проглашен је за краља Србије.
Краљ Петар и Кнез Павле
Заједно са својим оцем кнезом Арсеном био је руски држављанин и српска влада је најпре издејствовала њихов отпуст, а затим су 1904. године примљени у српско држављанство и постали чланови Краљевског Дома. Кнез Павле се уписао у II београдску гимназију, у којој је матурирао 1912. године. Наредне, 1913. године, отишао је у Енглеску, где је уписан на универзитет у Оксфорду.
Исте године је указом краља Петра I произведен у чин коњичког потпоручника. У јесен 1914. године узео је учешћа у ратним дејствима. У јануару 1915. године, разболео се од хепатитиса. До одласка на Крф обављао је дипломатске мисије у Италији и Енглеској, а од фебруара 1916. прикључио се главном штабу. На Крфу је радио у Међународном црвеном крсту. Крајем јануара 1917. боравио је у Солуну где је учествовао у припремама за пролећну офанзиву. Почетком 1918. био је на лечењу у Лондону. После рата ступио је на Оксфорд, у Колеџ Христова црква.
Кнегињу Олгу, најстарију кћер грчког принца Николе, упознао је у Лондону, у јулу 1922. године. Венчали су се 22. октобра 1923. на дан крштења прворођеног сина краља Александра I Карађорђевића, престолонаследника Петра. Венчани кум им је био војвода од Јорка, будући британски краљ Џорџ VI и његова супруга Елизабета, војвоткиња од Јорка. У августу 1924. године, родио им се син Александар.
Атентат и Намесништво
У Марсеју је, 9. октобра 1934. године, извршен атентат на краља Александра I Карађорђевића. Тестаментом Краљевим, Кнез Павле је био предвиђен за намесника, заједно са Иваном Перовићем и Раденком Станковићем. На краља Александра су већ били вршени атентати, а био је обавештен и о хрватској завери. Због тога је од кнеза Павла захтевао да буде припреман, ако се њему шта деси. Нарочито је био изричит, пред своје посете Софији и Паризу. Кнез Павле се, због великог поштовања и љубави према краљу Александру, прихватио врло одговорног и осетљивог положаја намесника. На том месту је остао све до пуча 27. марта 1941. године, када је отишао у изгнанство.
У априлу 1936. године, кнегиња Олга и кнез Павле добијају кћерку, Јелисавету.
WW2
У лето 1939. године, сазнавши да су СССР и Трећи рајх пред потписивањем пакта о ненападању, влада Драгише Цветковића убрзала је преговоре са Хрватима и убрзо, 23. августа, потписан је споразум Цветковић-Мачек. Кнез Павле је од самог преузимања одговорности за Краљевину чинио све што је било у његовој моћи да Југославија не буде увучена у рат. То је било супротно интересима политике Велике Британије на Балкану.
У време када се одлучивало о судбини земље, кнез је имао само два избора: да прихвати предлог Адолфа Хитлера за приступање Тројном пакту, или да му се супротстави са ослабљеном армијом. Његова влада и Крунски савет одлучили су се за прву варијанту. То је изазвало бурна негодовања у земљи, војни удар и преузимање власти од краља Петра II, малолетног сина краља Александра. Слабо наоружана и још горе припремљена за рат против неупоредиво јачег непријатеља, Југославија је била окупирана за само једанаест дана.
Принуђен да оде у егзил, кнез Павле је из Београда отишао са породицом у Грчку, затим у Каиро. После неколико недеља, под будним оком британске обавештајне службе, пресељен је у Најроби (Кенија). Тамо је, што због климе, што због удаљености од света коме је припадао, имао тешкоћа са здрављем. У таквим, нарочито тешким условима живота, породица ће остати све до почетка јуна 1943. године, када ће бити пребачени у Јужну Африку, у Јоханезбург.
Издржао је све тешкоће изгнанства, клевету и потврду својих најцрњих слутњи у погледу судбине његове српске отаџбине. Долазак комуниста на власт и забрану повратка. Судбина му се осмехнула тек почетком 1947. године, када су британски краљ Џорџ и краљица Елизабета посетили Јоханесбург и том приликом примили у аудијенцију кнеза Павла и кнегињу Олгу. Са новим пасошем и швајцарском визом стиже у Женеву крајем октобра 1948. године. Убрзо му је било допуштено да посети Енглеску. Поводом смрти краља Џорџа VI, фебруара 1952. године, био је позван у Виндзор и присуствовао је сахрани оданог пријатеља. Наредне године је, као краљевски сродник, позван је и на крунисање британске краљице.
На дан 12. априла 1954. године, велика несрећа задесила је породицу кнеза Павла и кнегиње Олге. У аутомобилском удесу у близини Лондона Кнез Никола је изгубио живот. Кнез Павле никада није прежалио смрт сина.
Поживео је још 22 године, станујући у Паризу. Путовао је мање него раније. Његова љубав за лепе уметности, међутим, не беше пресахла. Пред крај, поклањао је својим омиљеним музејима и галеријама слике, ретке уметнине.
Међу одликовањима кнеза Павла треба издвојити следећа: Орден белог орла III степена, Орден Карађорђеве звезде, дански Орден белог слона, Орден Легије части I реда и Орден подвезице, којим га је британски краљ Џорџ VI одликовао 17. јула 1939 године. Ово је одликовање витешког реда основаног 1348. године, и додељује се за изузетне врлине, у ретким приликама.
Уживао је у својим унуцима, којих је у време његове смрти било седморо.
Кнез Павле Карађорђевић је преминуо 14. септембра 1976. године, у Америчкој болници у Неију, крај Париза. Сахрањен је на гробљу у Лозани, у Швајцарској, одакле је ексхумиран 28. септембра 2012 да би био сахрањен на Опленцу.
Посмртни остаци кнеза Павла, кнегиње Олге и њиховог сина кнеза Николе пренети су у Саборну цркву у Београду 4. октобра 2012. око 18 сати, где су остали до 5. октобра у 17. сати када су кренули пут Опленца где су сахрањени 6. октобра 2012. уз највише државне почасти. Догађају на Опленцу су присуствовали чланови породице Карађорђевић, као и њихови сродници из других краљевских кућа, скупу се обратио председник Србије Томислав Николић, затим кратко кнегиња Јелисавета Карађорђевић и потом принц Александар II Карађорђевић на српском и на енглеском језику.
Сви други чувају и пазе своју историју величају своје владаре само их ми ништимо и бришемо
СЛАВА Кнезу Павлу!
ПОНОСНИ НА СВОЈЕ
Милош Фелдмаршал
Comments
sveti car dusan!
Само наши краљеви аболирају наше највеће противнике и са њима праве државу уместо да смо их све лепо држали као робове и истребљивали мало по мало.
Izuzetno mudar i obrazovan za svoje vreme, pokusao je sve da sacuva zemlju od unistenja i rata, ali ga mi nismo razumeli, a strane sile mu nisu dale. Jedna veoma tragicna licnost
Ivanhoe
upravo tako on je cuvao ono najsvetije a to su zivoti Srba.
Samo sto je Srbinu najteze sacuvati zivot.
Dok su se drugi sklanjali ispred Wermahta Visijeska Francuska itd mi smo se suprotstavili Nemackoj iako smo dobili ugovor koji nikome drugome Nemci nisu ponudili.
Srbi su zrtva Velike Britanije i njenih interesa.
uvek bili zrtva njihova, i uopste zapada.. al sto je najgore oni na udicu namenjenu nama nikakav mamac nisu stavljali...
Поносни на своје!
Bravo za clanak.
Vidim da neznalice i osudjuju postupke Kneza Pavla. Potpisao pakt sa Hitlerom? A sto su danasnje vlasti potpisel pakt sa NATOm koji nas je bombardovao to je uredu? Sve je to produkt loseg novinarstva u Srbiji i konstantnog dugogodisnjeg ispiranja mozga.
Covek je probao da spase Srbe. Ali, to ljudima jednostavno nije jasno.
Највећи проблем је била његова веза са Енглезима,а последица тога је његова највећа грешка када је под њиховим притиском сменио Милана Стојадиновића,председника владе.Стојадиновић водио паметну економску политику према Рајху,имали смо немачке производе и наоружање попут Месершмитова и противавионских флак топова,немачке репарације после Првог светског рата и свеукупно одличну сарадњу са Немцима...А онда су на сцену ступили Павле и његови енглески масони...
@Frejzer
Pavle je potpisao pakt jer je bio svestan do cega ce nas rat dovesti,niko se tome nije usprotivio sem Britanaca.
Ko je oborio Pavla?
Vojni pucisti na celu sa generalom Simovicem on je najveci krivac za srpske zrtve jer vojnik ne moze biti i politicar.Sproveli su tajnu mobilizaciju da ne uznemire Nemce a Nemci su zakljucili o cemu se radi a i zurili su prilicno jer im se islo na istok pa su nas odmah napali.
Nisam monarhista i ne volim te kraljevske porodice i snobizam koji ide uz njih, ali prema našim vladarima iz dinastije Karađorđevića i pojedincima iz dinastije Obrenović gajim veliko poštovanje. Čiča Pera, kralj Aleksandar i knez Pavle su svetli primeri Karađorđevića dok je Mihailo Obrenović bio vizionar i motor pokretač Srbije.
Nažalost svi koji su radili u korist Srbije su ili ubijeni ili proterani, vučemo grehe jer smo bili najgori prema najboljima i još se pitamo što nam ovako ide
o7
Слава му!
@frejzer Лепо рече, ал немој много Павла да кудиш, није му било лако. Ипак су масони потегли своје струне. Иначе лепо је рекао Арчибалд Рајс. Ваш највећи непријатељ је човек са севера, Енглез па потом Немац.
И данас Енглеска нас највише мрзи, а ни Немачка није боља.
Наравно ово кад кажем мислим на људе који воде те државе, а не конкретно на народ.
o7
Srbija i Srbi nemaju prijatelje.