Join the new world

Прича је заснована на истинитом догађају.

У јуну 1972, једна женас се појавила у Cedar Senai болници носивши само белу, крвљу исфлекану хаљину. Ово само по себи не би требало да буде толико изненађујуће, пошто већина људи који дођу у болницу су прекривени крви.
Али биле су 2 ствари који су натерали људе који би је видели да се исповраћају и да побегну од страха што даље од ње.
Прва ствар је била то што она није била човек. Није била људско биће. Личила је по изгледу и тежини налик лутке које стоје у излогу продавница, али имала је пулс и крв и све течности као што и човек има. Њено лице...њено лице је било исто као и луткино. Без иједне експресије. Без обрва и умазано шминком. Њена уста су била мало отворена, као да није могла да их затвори.
Имала је мало маче између зуба, а зуби су јој били тако јако и неприродно "затворени" да је изгледало застрашујуће. Крв јој је прскала по хаљини и по поду, док на крају није извадила маче из уста, бацила га са стране, и колабрилала.
Од кад је прошла кроз улаз болнице и одведена у ординацију да је очисте од крви како би је припремили за седитацију, она је била потпуно смирена, непомична и без икакве експресије на лицу.
Доктори су мислили да је најбоље да је завежу за столицу како се она не би трзала док не дође полиција.
Нису могли да добију никакав одговор од ње, а већина медицинских сестара су се осећале неудобно ако би је гледали дуже време. Али друга медицинска сестра је покушала да јој да седатив (не медицинској сестри, него том бићу), она се опирала невероватном снагом. Две медицинске сестре су морали да је држе док је њено тело..тако рећи "лебдело", нико не зна како, са том истом..празном експресијом.
Окренула је њене беживотне очи ка доктору, и урадила нешто чудно, насмешила се...од увета до увета. Како је то урадила, доктор ју је пустио вриштећи од шока, зато што у њеним устима нису билу људски зуби, него дуге, оштре сабље, које су биле предуге да би она могла да затвори уста потпуно.
Доктор је гледао у њу, са дистанце, док није упитао са плашљивим гласом: "ШТА СИ ТИ?!"
Она је прислонила главу на раме, али врло брзо, како би га гледала...и даље смешкајући се..
Била је дуга пауза, дуга тишина, тишину су убили полицајци који су трчали низ ходник, којима су се могли чути њихови тешки кораци. Како их је она чула, заронила је напред ка доктори, и забила ми је зубе у предњи део гркљана, ишчупавши душник и натерајући га да падне на под, док се мучио за један "гутљај" ваздуха, јер се давио у сопственој крви.
Она је устала, и дошла ка његовом лицу, невероватно близу се приближила ка његовом лицу док се живот губио у његовим очима. Пришла је ближе ка њему, и шапнула му је:
"Ја...сам...Бог."
Докторове очи су се прелиле страхом док ју је гледао како мирно одлази да "поздрави" полицајце. Његов последњи призор у животу је како се она храни над њима, једним по једним, како их цепа на делиће...како крв лије низ ходник..
Медицинска сестра, која је преживела, дала јој је име "Безизражајна".
Више никада нису забележена виђања тог створења.

А што се тиче слике...