Морал - слобода или ропство?

Day 1,612, 07:08 • Published in Serbia New Zealand • by sawone93


Шта је то морал? Често сам се питао шта та реч у ствари представља? Сви је помињу, у различитим ситуацијама, скоро сваки пут различито наглашено. Просто речено, збуњујуће је, то што се гомила квазиучених људи разбацује са овом речју и стално се позива на њу, било да се неко други окривљује или да се они сами бране. Збуњујуће је.

Прочитах неку дефиницију: „Морал је скуп неписаних правила и обичаја који утврђују међуљудске односе и просуђују шта је добро, а шта зло. Дефинише се као облик друштвене свести, систем обичаја,навика, норми.“ , па се замислих мало, скуп правила, та реч ме кињи. Зашто све мора бити по правилима? Зашто се наш живот своди на гомилу правила по којима „морамо“ живети. Неки и за лепоту кажу да је „правило“. Лепота је „правило“, како бих ја то рекао. Математичари воле ту златну средину (геометријска, аритметичка средина...). Међутим, да ли је та умереност иста за сваког појединца? Можда екстрем за мене, представља „златну средину“ за неког поред мене, или обрнуто. По оној дефиницији, морал је и обичај моје породице да слави славу, значи ли то да смо ми морални људи? И ако то то значи, значи ли то, да неко ко је убио људско биће, а за обичај има слављење славе, моралан човек као и ја?
Да се опет вратим на дефиницију. Како нешто као што је морал може да одреди, ево рецимо, вама, шта је добро, а шта лоше? Нечији доброчинитељски чин може, баш код вас да буде схваћен као нешто „добро“, док је то за мене иконско „зло“.

Ту је, такође, она латинска изрека „О укусима не треба расправљати.“ , али да ли је тако, зар „морал“ управо то не ради? Расправља о нашим укусима, мења их на начин који „њему“ одговара. Да ли онда можемо рећи да „морал“ манипулише нама?

Облик друштвене свести, каква је то свест када друштво манипулише нама, док ми у мраку прихватамо ту „свест“, такву каква је, ни не проверавајући је, а камоли оспоравајући је. Систем обичаја, колико сам упознат се разликује код хришћана и муслимана. Имао сам прилику да упознам друга и другарицу из Сарајева, волонтери Црвеног крста, попут мене, да ли се наше делатности разликују? Да ли сам ја хуманији од њих? Да ли су они непристраснији од мене? Њихови и наши обичаји се разликују, значи ли то да се њихови обичаји не уклапају у систем, те с тога нису морални, или можда обрнуто? Рецимо, моја навика је да бар два пута у току 24 часа, оперем зубе, то је и њихова, навика, то значи да смо морални, али чек, тиме поништавам оно што сам мало пре рекао да нам се обичаји разликују, те да неко од нас није моралан.
Читам сада овај текст, и схватам да сам оставио себи, а и вама многа питања отвореним. Отворио сам многа места, за могућност размишљања, бар се надам да јесам. Одмах могу да, претензиозно, похвалим себе и кажем да сам ону дефиницију са почетка, дефинитивно оборио. Моја „златна средина“ није иста као ваша! Нити ја желим да буде. За мене је досадно да будем досадан, да будем „још један у низу“, да будем нечија „златна средина“. Желим да будем нечији „екстрем“. Желим да се истакнем, а не да упадам у глупе и досадне “pro forme“ навике. Не желим да због мојих обичаја будем моралан или неморалан. Једном речју „ко“ је морал да просуђује уместо мене? Једноставно желим да за себе креирам слику о свакоме, и да на основу личних ставова и запажања одредим да ли је неко „добар“ или „лош“. Закључујем да ако причамо о моралу, причамо и о „заробљеништву“. Некако нисам баш сигуран, да било ко од вас, жели да буде заточен између „четири зида“ морала, да се равна према схватањима других и да губи своје „ЈА“.
Гласам за „слободу“, а ви?

Да ли сам као играч ове друштвене игре слободан или напротив, уштогљен мрмот заглављен у стегама ове игре, њених правила, админа...?
Да ли за нас постоји трунка слободе да изнесемо своје мишљење да будемо своји, да се наше "ЈА" чује изнад осталих? Ја сам неук да одговорим на то, па се стапам у ток реке ове игре, њених правила...слепо верујући да мој потез, мој ударац у битци, баш тај мој инфлуенс од 150к за фул фуд фајт мења реалност, помера зид...
...јер да не верујемо...не бисмо опстали...


Воут, саб, шаут!

ВАШ...