Смена генерација

Day 1,544, 17:23 Published in Spain Serbia by Zaeban Covek

I apologize to Spanish players for writing articles in Serbian language in their media.
Hope this is the last time 🙂

*****

То што већ месецима уназад не могу да нађем инспирацију за писање макар једног озбиљног текста о еРепублику додатно потврђује тезу коју ћу изнети у наставку овог чланка - време генерације играча еСрбије којој припадам одавно је прошло. Да бисте схватили поенту оног што желим да објасним овим текстом, мораћу да вам наведем кратку хронологију дешавања, пре свега на политичкој сцени - из мог угла гледано (субјективно).

11. фебруар 2012. - трећи рођендан еСрбије.

Наше заједничко трогодишње путешествије започело је под врло специфичним околностима. Малобројна српска заједница, додатно притиснута од стране спољњег непријатеља, била је приморана на збијање редова и међусобну сарадњу. Између осталих, својим ауторитетом (који делом почива и у релативној популарности из стварног живота) убрзо се истакао [1] Lipec. Он је постао предводник прве генерације играча (намерно не кажем политичара, јер они нису то били у данашњем смислу те речи) еСрбије и "отац" њене друге (уједно и најбројније) генерације, нас који смо дошли у игру у периоду мај-септембар 2009.

Управо у том периоду, Липецова екипа поузданих људи окупљена у странци Спасимо/сачувајмо еСрбију (СеС) била је неприкосновени политички и војни предводник еСрбије, да би се у септембру већ почели јављати први знаци замора материјала и одсуство оног првобитног ентузијазма. Тадашњој опозицији коју су чинили Српска конзервативна странка (СКС), Странка здравог разума (СЗР), Социјалдемократски форум (СДФ) и Српска народна одбрана (СНО) није много требало да се уједини и удружи под вођством популарног писца хумористичких чланака [2] desert hamster-a. Истовремено, као опција која није подржавала летаргију у коју је упао СеС, али ни крајње агресивну кампању опозиције која је позивала на револуцију користећи пароле из стварног живота ("Готов је!"), настаје Странка српске реформе (ССР) коју су предводили [3] Strahinjic Banovan и моја маленкост. Друга генерација политичара еСрбије тако ступа на сцену.

Убрзо се међутим обистињавају предвиђања изнета у мом тексту који је претходио оснивању Реформе, а то је било неминовно распарчавање коалиције која није имала ничег заједничког сем жеље за рушењем власти. Из "шарене коалиције" излазе њено лево и десно крило - СДФ и СНО. СКС и СЗР настављају заједнички пут, СДФ се враћа СеСу, а СНО се оријентише на подметачине Реформи како би сачували место у топ 5 странака. Иако смо имали прилично активно чланство, ми као странка највероватније никада не бисмо "присмрдели" ни Конгресу, а камоли власти да Админ није одлучио да промени правило и помери рок за председничке кандидатуре са четвртог на други дан у месецу. У борби три анонимуса победио је Страхињић, а у његову владу улазе људи из СДФ, СКС и СЗР. СеС покушава да се врати на политичку сцену тако што би преузео скоро комплетан тим који је сјајно водио еСрбију под Страхињићевом командом. Овај је ипак имао намеру да подржи (касније ћу тек схватити) Дезертовог пулена, а своју популарност је злоупотребио покушавши да дискредитује коалицију СеС-СДФ у сред избора. Дигла се огромна прашина.

*****

Овде ћу накратко зауставити време.

Тренутак када је Страхињић објавио спорни чланак (јануарски председнички избори 2010.), био је идеалан тренутак да се на политичкој сцени еСрбије појави трећа генерација политичара, нових играча који нису били умешани у сву ту тадашњу сплеткарију и који би се против исте побунили. Међутим, из неколико разлога није имао ко да преузме штафетну палицу, па није било реално очекивати да до тога дође.

Први разлог је тај што су тада све странке биле врло темељне у "пречешљавању" нових играча и водила се жестока битка за сваког новог потенцијалног члана. Свако ко би иоле био заинтересован да се упусти у политику - већ је био регрутован. Други, по мени и главни разлог је то што су играчи треће генерације дошли у окружење које је било потпуно различито од оног у ком су играчи моје генерације почели игру. Млађим играчима је све до те мере било скувано, сервирано и сажвакано од стране нас старијих да им је преостајало само да прогутају причу. Нама у Липецово доба није давана риба на тацни већ нам је показивано како се иста лови. Ни у ком случају не желим да кажем да смо ми сад због тога паметнији или сналажљивији, већ нам се једноставно из темеља разликују схватања еРепублика и еСрбије, и при томе опет не желим да потенцирам да ли су у праву они или ови. Износим то као, по мом мишљењу, чињеницу. То ће касније и довести до "генерацијског сукоба" који и дан-данас траје, али о томе више када завршим хронолошки део приче...

*****

Када се прашина слегла, из ње ће "изронити" још чвршћа СеСДФ (како су их звали противници) коалиција - данашња странка Заједно; али и коалиција (сада Страхињићеве и [4] Clueless-ове) Реформе са СКС - данашња странка Уједињена еСрбија (УеС). Тек тада се као битан фактор у целој политичкој причи појављује и пети најутицајнији политичар еСрбије - [5] 0riana, која стаје на чело "конзервативне" половине УеС-а. (Ваља напоменути да је Клулесов утицај више произилазио из високог положаја у Савезу који је стекао као стратег, него што га је стекао кроз бављење унутрашњом политиком.)

У новонасталој (испоставиће се трајно) нарушеној атмосфери, на површину су почеле да испливавају и прве прљавштине из сфере високе политике. Прво је постало јасно да је горепоменути Дезертов пулен (јануарски председник еСрбије) уствари патолошки лажов и да је мало шта од оног због чега га је Реформа подржала уствари истина. Липецов чланак, тј. песма о "Багри", који је уследио такође на дан избора (мартовских) за неке је био јасан и значио изношење још прљавих гаћа (Дезертових), док су га други схватили (ненамерно или намерно) погрешно - као вређање читаве коалиције СЗР-СКС. О другим дешавањима из тог периода сам врло слабо упућен јер се у УеС враћам тек средином јуна на наговор доброг пријатеља, али кључни ударац коалицији СеСДФ задат је на јунским изборима када је Ориана победила Веселиновића. Своју верзију ми је предочио још један пријатељ од великог поверења који из прве руке зна колико су ти избори били непоштени (највероватније по први пут су масовно "радили мултији" на обе стране). После тога, опада утицај СеСДФ коалиције који је и до тада одржавао само СДФ, теглећи за собом одумирући СеС.

Као што рекох, у УеС се враћам (условно речено, јер сам био само члан Реформе) средином јуна 2010. године и одмах активно почињем (без неког посебног разлога сем анимозитета према Дезерту) да потпомажем све уочљивија размимоилажења са СЗР-ом. Нисам ни сигуран колико је уопште утицало моје гурање анти-СЗР приче јер се вишемесечно пријатељство распало врло брзо. Од тог тренутка - јула 2010. до данас, дакле више од годину и по дана на власти у еСрбији се непосредно или посредно налази или УеС или СЗР.

*****

Овде поново заустављам време.

Ових годину и по дана сви ми заједно играмо еРепублик у сенци једног нездравог ривалства где није чак најбитнији ни интерес странке (за који ови "аполитични" тврде да је битнији од интереса еСрбије), већ је најбитније уништити "непријатеља". УеС постоји да би уништио Дезерта - Дезерт игра да би уништио УеС.

Е, полако али сигурно - дођох до поенте...

Ниједном у тих 18 месеци, колико траје ривалство УеС и СЗР, нисам видео ни наговештај појаве треће генерације e-српских политичара! Јесу изникле у међувремену нове странке, али странке којима је очигледно врхунац политичког успеха 25% Конгреса. Странке које немају харизматичне и популарне лидере, немају јасне дугорочне стратегије деловања, немају стрпљења за рововску и истрајну политичку борбу и желе све сада и одмах. Када сам у претходном одељку при крају (подвучено и подебљано) написао "непосредно или посредно", то "посредно" се односило углавном на СЗР с обзиром на то да је Дезерту постао обичај да као кандидате истура најпознатије српске тенкове (fib, cowboy_from_hell) који су и сами у заблуди да су независни кандидати и да имају високе владалачке способности. Стога доводе у заблуду и остатак јавности, који се на крају њиховог мандата ипак увери да је Дезерт тај који је вукао конце из сенке.

Дакле, сви ми знамо да ни УеС ни СЗР немају онај почетни ентузијазам и снагу за успешно вођење државе, али се нико од нових генерација играча ни не труди да створи једну, пре свега независну, а онда и способну, хомогену, познату и популарну групу играча која би нас све заједно повела даље.

Уместо тога имамо два или три "народна трибуна" који желе да постану VVayman (далеко најбољи и најдуховитији сатиричар политичке "елите" еСрбије) кад порасту и који су се намерачили да узимају гласове и претплате текстовима који "једнако критикују СЗР и УеС", а да при томе не желе ни прстом да мрдну како би довели ствари у ред.

Драги моји, иако и сам дан-данас припадам УеС и остаћу у странци док год будем играо, морам рећи вама "аполитичнима" - одавно је време за смену генерација... трајало то месец дана или до краја сервера, била еСрбија уништена или препорођена - преузмите одговорност!

[6] ?????