Да ли су Срби људи?

Day 1,540, 07:52 Published in Serbia Serbia by E=mc^2

Толико чланака је до сада написано о Србији и Србима. Расправљало се о разним темама везаним за нас : ``колико смо стари?`` , ``кад смо били најјачи?`` , ``шта су други рекли о нама а шта ми о њима?`` и слично...Ја имам једну много занимљивију тему – Да ли су Срби уопште људи? Пустимо то када смо настали, пустимо то када смо били најјачи, хајде да видимо где смо и какви смо сада, тј шта је од нас уопште остало?!

Синоћ око 23 часа враћао сам се од девојке и у близини железничке станице у Новом Саду видео човека како лежи у снегу. Учинио ми се познат. У први мах сам прошао поред њега, одмакао неколико корака и схватио да сам оставио човека да умре. Нисам издржао, вратио сам се. Схватио сам зашто ми се учинио познат, био је то један од клошара који се мувају око станице. Познајем му део фамилије. Човек је покушавао да устане и упорно падао на залеђени бетон. У питању је епилептичар, који има ногу у врло лошем стању и кад је трезан, тако да можете замислити ситуацију. Нисам имао кредита за позив па сам покушао да зауставим некога и замолим за помоћ. Први покушај је пропао јер је девојка коју сам зауставио прошла са причом како није добила плату. Други покушај је био бољи, дечко је стао, љубазно дао телефон, а ја сам покушао да ступим у контакт са његовом братаницом коју познајем. Говорна пошта! Слегли смо раменима, захвалио сам му се и он је отишао. Нисам знао шта да радим. Оставио сам човека и отишао да нађем продавницу или трафику која ради у то доба и уплатим кредит. Уплатио сам кредит у обижњој продавници и ступио у контакт са његовим братом који ми је одговорио : ``Ја сам легао и нећу да дођем, остави ти њега ту, није му први пут!``?! Запрепашћен спустио сам слушалицу. Рођени брат га је оставио да цркне као кер!!! Позвао сам хитну помоћ, јавила се жена, објаснио сам јој ситуацију а она ме је упитала да ли је он тражио нашу помоћ, збунио сам се, а она је почела да виче на мене из чиста мира како немају возила, како не могу да стигну све, и слично...Отерао сам је у п**** м*******!!! Дрекнула је ``Срам Вас било!``!!! Мене? Дођавола?! Овај део ми је такође тешко пао пошто сам пре неколико година гледао како дечко умире док се медицински брат, којем је требало 20 минута да дође из хитне помоћи удаљене 2 улице одатле, свађао са мојим познаником и није стигао да пружи помоћ дечку који је умро од срчаног напада! Да се вратим на причу...наишла је патрола полиције, изашао сам на пут и покушао да их зауставим док су они покушали да ме заобиђу и наставе свој пут...Добро је, ипак су стали...Рекли су да зовем 92 пошто су они немоћни да ми помогну јер су патрола саобраћајне полиције са аутопута. Позвао сам 92 и рекли су ми да ће послати патролу. Мислио сам да је крај агонији..20 минута...патроле још нема...нико не долази...неколико кола хитне помоћи и полиције пролази поред нас, гледају ме како стојим поред човека који лежи на залеђеном бетону и – не реагују?! Да ли је ово нормална реакција? Да ли се ико запитао зашто човек лежи поред? Можда сам му ја наудио? Ништа! Најзад стаје хитна помоћ, објашњавам дечку ситуацију док он вади слушалице из ушију, клима главом, затвара врата и – одлази?! Напокон стаје патрола полиције , не она која је требала да дође већ нека десета, објашњавам поново ситуацију...Позвали су диспечерку која је упитала да ли да зове хитну помоћ, а полицајац је одговорио на само себи својствен шаљиви начин уз благ смешак : ``За погребно није, наравно да зовеш хитну помоћ``. Рекли су ми да ће они остати са њим и да могу да идем...Отишао сам, смрзнут, одела које се поприлично осећало на мени од покушавања да помогнем скитници...Једва сам заспао синоћ...Јутрос кад сам устао, успео сам да ступим у контакт и са његовом братаницом коју нисам успео да добијем синоћ. ``Да ли је стриц дошао кући?``, упитао сам...``Одакле?``, упитала је...Туга...
Народ свакодневно кука како је ситуација тешка, како се нема новаца, како су за све криви политика и политичари...слажем се са њима, али да ли смо ми боље заслужили? Не верујем!...Да би неко био човек, није потребно много, али колико нас се заиста може назвати тим именом? Бити човек не кошта ништа! Више нисмо људи!!!