Join the new world

Државе са монархистичким уређењем

Андора
Антигва и Барбуда
Аустралија
Барбадос
Бахами
Бахреин
Белгија
Белизе
Брунеј
Бутан
Ватикан *
Гренада
Данска
Јамајка
Јапан
Јордан
Камбоџа *
Канада
Катар
Холандија
Кувајт
Лесото
Лихтенштајн
Луксембург
Малезија *
Мароко
Монако
Нови Зеланд
Норвешка
Оман
Папуа Нова Гвинеја
Саудијска Арабија
Света Луција
Свети Винсент и Гренадини
Свети Китс и Невис
Соломонова Острва
Тајланд
Тонга
Тувалу
Уједињени Арапски Емирати
Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске
Шведска
Шпанија

Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске



Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске (енгл. United Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) је држава у западној Европи, и чланица Европске уније. Често се користи име „Уједињено Краљевство“, „УК“ или незванично „Велика Британија“ или „Британија“. УК има четири саставна дела. Три британска дела: Енглеска, Велс и Шкотска и четврти део Северна Ирска која се налази на острву Ирска и граничи се са Републиком Ирском.
Чланица је Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске уније.
Уједињено Краљевство је формирано серијом Актова уније (Act of Union), који су ујединили државе или територије Енглеске, Велса, Шкотске и Ирске (острва) под једну владу, са седиштем у Лондону. Велики део Ирске је напустио Уједињено Краљевство (које се тада звало Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске) 1922, и данас је то Република Ирска, док је североисточни део острва, Северна Ирска, остао у Уједињеном Краљевству.
Уједињено Краљевство се налази на северозападу Европе. Има копнену границу са Републиком Ирском, а осим тога је окружено Северним морем, каналом Ламанш (Енглески канал), Ирским морем и Атлантским океаном.
Велика Британија, понекада звана само Британијом, је географско име за највеће од Британских острва, и подразумева копно Енглеске, Велса и Шкотске, а понекад подразумева и њихова острва. У медијима се често уместо Уједињеног Краљевства користи термин „Британија“. Атрибут „велика“ се користи као супротност „малој Британији“ у Француској.

Andora



Према једној легенди, Карло Велики је повељом доделио земљу Андорцима како би наградио њихову борбу против Мавара. Контрола над територијом прешла је у руке грофа од Урхела, потом су се о њој заједнички старали бискуп од Урхела и породица Кабое коју су наследили грофови покрајине Фоа. Два владаоца (један световни и други црквени) често су се сукобљавали око права првенства над долином.
Године 1278. конфликт је разрешен успостављањем подељеног суверенитета над Андором између француског грофа покрајине Фоа (касније, шефа француске државе) и бискупа Урхела из шпанске регије Каталоније. То је учврстило територију ове мале кнежевине.
У периоду између 1812. и 1814, француско царство анектирало је Каталонију и поделило је на четири департмана. Андора је такође припојена и ушла је у састав једног од департмана.
Дана 6. јула 1934. Рус Борис Скосирев се прогласио кнезом Андоре. Дана 14. јула шпанска војна полиција је ушла у Андору и ухапсила га.
Између јула 1936. и јуна 1940, један француски војни одред је упућен у Андору како би спречио погубан утицај Шпанског грађанског рата и Франкове Шпаније. Јун 1940. је месец капитулације Француске у Другом светском рату.
Дана 25. септембра 1939. Андора је била приморана да потпише мировни споразум са Немачком јер никада пре тога није ратификовала Версајски мировни уговор, што ју је, у чисто правном погледу, оставило у рату са Немачком. Државица је успела да очува неутралност током целог Другог светског рата.
Узевши у обзир њену релативну изолованост, Андора је остала на маргини европске историје, са покојим везама са Француском и Шпанијом. Па ипак, у новије време њен туризам бележи успех, баш као што су развој саобраћаја и телекомуникација извукли земљу из изолације. Њен политички систем је осетно модернизован 1993.

Антигва и Барбуда



Антигва и Барбуда (енгл. Antigua and Barbuda) је острвска земља која се налази у источном дијелу Карипског мора на граници са Атлантским океаном. Антигва и Барбуда је дио архипелага Малих Антила. У близини се налазе Гваделуп на југу, Монсерат на југозападу, Сент Китс и Невис на западу и Сент Бартелемија на сјеверозападу. Она је независна острвска држава, у Западноиндијским острвима, у источном делу Карипског мора. Састоји се од три Лувард острва-Антигва и два мања острва, Барбуда на северу и Редонда, ненасељено стеновито острвце, на југозападу. Укупна површина Антигве и Барбуде је 442km², и држава има 67.448 (2002) становника. Уопште, Антигва је ниско положено острво, али се диже до 470 m на Боги врху. Барбуда је равно корално острво са лепим плажама. Клима је тропска, али су острва подложна суши. Привреда Антигве и Барбуде је јако зависна од туризма; такође је важан пораст памука, воћа и шећерне трске. Њихов друштвени производ износио је 682 милиона амер. долара у 2001. године. Рибарство је важно у Барбуди. Индустријске прерађевине укључују пречишћени петролеј, рум, одећу и електричну опрему.
Рибарство се готово удуплало од 1980, и корални гребени који окружују мајушна острва су претрпели неке поремећаје. Око 15 процената површине је заштићено законом. Због ограничених природних слатководних богатстава, управљање водом је друга најважнија област заинтересованости државе.

Аустралија



Државна заједница Аустралија (енгл. Commonwealth of Australia) је држава на јужној хемисфери која обухвата копно истоименог најмањег континента на свету, острво Тасманију, као и бројна друга острва у Јужном, Индијском и Тихом океану. Површина Аустралије износи 7.741.220 km² и по површини је 6. у свету. Окружена је Индонезијом, Источним Тимором и Папуом Новом Гвинејом на северу, Соломонским Острвима, Вануатуом и француском прекоморском територијом Новом Каледонијом на североистоку, и Новим Зеландом на југоистоку.
По попису становништва из 2006. Аустралија је имала 19.855.288 становника. Главни град је Канбера, смештен у Аустралијској престоничкој територији. Највећи градови су Сиднеј, Мелбурн, Бризбејн, Перт и Аделејд, у којима живи већина становника Аустралије.
Аустралијски домороци насељавају аустралијско копно више од 42.000 година. Након спорадичних посета рибара са севера и европских истраживача и трговаца у 17. веку, Велика Британија је запосела источну половину острва током 1770, где је слала људе по казни у колонију названу Нови Јужни Велс, која је формирана 26. јануара 1788. Како је број становника растао и како су откриване нове територије, током 19. века формирано је још пет великих аутономних Британских прекоморских територија. Дана 1. јануара 1901, шест колонија формирало је федерацију названу Комонвелт Аустралија. Као федерација, Аустралија је успоставила стабилан либерално-демократски политички систем, остајући чланица Крунских земаља Комонвелта.