Join the new world

Пре него што почнем са овим, да напоменем да ово није права ратна анализа,више је неко моје виђење фронтова,нисам сигуран што сад то пишем, али тренутно ме мрзи да тражим голе жене да бих објавио чланак а писање има понекад смирујуће дејство на мене 😃 .



Писаћу само о Србији и српском фронту.
Тренутно се у Србији води 7 битака од којих у овом тренутку Србија има предност само у једној. Дакле, јесте да је јутро и да ми ноћу губима с обзиром да нам снага лежи у томе што смо се накотили ко Кинези у РЛ, али 7 фронтова се чини као превелик залогај.
Пре свега имамо отворене две битке са Италијанима, и ја можда нисам толко искусан али зар не би било много лакше када би слободна република Сицилија била враћена у наранџасту боју. Тиме би се жабари опет вратили на један РВ а ми би добили једну кампању мање. Даље имамо отворен сукоб са САД, где су такође отворене две кампање. Е сад, ја лично не видим сврху тог рата. Нема више ниједан ресурс који нам фали, а мислим да свако види да ми САД нећемо скоро обрисати, дакле имамо штету која се баца узалудно на један пинг-понг рат. Једно време сам веровао да јуримо Хрвате по Америци, али чим смо добили границу решисмо да ипак нећемо. Залудно трошење времена и снаге, али бар смо се један дан сунчали по Калифорнији. Кад смо већ код Хрвата, њихове оригиналне територије су сад већ доста дуго наше власништво, мало смо измењали географски поредак есвета у односу на РЛ, рећи ће неки како би да је правде требало и у РЛ да буде. Дакле еХрвати су лепо ушушкани у Централној Америци, и помало нас „јебуцкају“ на овим њиховим оригиналним територијама, узму Славонију па је врате, и тако, чисто да се види да не можемо једни без других. И на крају још имамо и РВ-ове у Француској, који су након потписивања мира између еФранцуза и еПољака постали тежи, јер раније смо се борили против половине од оно мало становника што Француска има, а сад имамо сву мањину Француза у РВовима против еСрбије. Такође, ускоро се очекује и напад на еАлбанију, с обзиром да милом није успело, мораће да се примени сила како би се Аљбанци научили интернету и лепим манирима.
Мрзи ме да пишем о остатук света, кад ионако немам појма шта се тамо дешава, а не гледа ми се сад карта.

Такође, пошто ово није класична ратна анализа, неће бити ни слика (ко ће сад да стиска принт скрин,идите сами на Шифт+W).



Ето, сад кад сам написао овај ереп део, морам и још мало нешто о РЛ. Ипак моји досадашњи чланци су увек били комбинација та два, највише зато што више е-папира потрошим. Данас је на програму 141. Вечити дерби(како ово звучи ко да ме је Звонко Михајловски учио српском језику), почеле су и прве чарке, ако се тако може рећи за ову сад уводну тучу у возу који стиже из Македоније, али оно што је најбитније десиће се од 18 часова. Без да будем пристрасан, али некако све мирише да ће сценаријо бити исти као и претходних неколико сезона. Такође, данас нам у Београду опет наступа и Дино Мерлин, и ја иако сам, може се рећи, донекле и Југоносталгичан, али Срби (иначе иста одлика је пристуна и код нашег еЖивља) заиста имају памћење на нивоу златне рибице.....Вероватно смо зато овде где смо.



Но, да не улазим даље,јесте да мало нагло завршавам чланак али истиче ми време, треба и на дерби полако да кренем, све најбоље до неког следећег издања