Дугујем вам неколико речи

Day 1,438, 02:12 • Published in Serbia Serbia • by Krindendo


Хај пипл,
Хајл брадерс,
Обраћам се становницима наранџастог мравињака. Обраћам се незванично.

Мора да се пише.
Изненадио сам се колико је, да кажем, чудно писати са орга Министарства спољних послова. Тај орг је уклет, осим када се лупета на енглеском.



Нисам имао намеру да улазим у дубину приче о анкети и Турцима. Уздао сам се у време, радило је за нас. У међувремену времена, појавио се Гидов чланак. То, плус још пар реактаната, и изнова су призвани демони сумње, реваншизма и свиленог гајтана. А таман је упалила жвака са совама, добрим и лошим полицајцем.

Од почетка ми је сметало што су Турци битна тема. Јача су тема у Србији него што су то Срби у Турској. Трудио сам се да скренем пажњу са провокација на неку другу страну. Безобразлук појединих Турака нам је ишао на руку, још је позитивно утицао на опредељење гласача анкете у неким земљама. Проблем је у безобразлуку Срба.

Проблем је у нама и о том проблему морамо да разговарамо.
Турски провокатори су били пробили све границе, претерали су. Ми смо се на неки начин оградили предлагањем „mp3“ закона. Испоставило се да они који су нас секирали, како букну тако и утихну. Постало им је јасно да су се увалили у проблем, у међународном погледу. Када су то схватили спустили су лопту, свесни да би наредни инцидент са њихове стране могао да буде кобан по њих. У тренутној ситуацији, Србија не сме бити та која ће направити погрешан корак.



Помињао се рат. То је глупост.
Први који су звецкали оружјем били су Турци. Између осталих је и турски тенк Батталгази (ко год да сада води тај налог) у свом чланку, ако се не варам још док је трајала анкета, објавио пар тешких мудрости и још тежих лажи, успут наводећи да нас се не плаше и да су спремни за рат. Обрисао је тај чланак и од тада пише чланке са тотално десетом тематиком.

Дакле, Турци су почели да провоцирају, Турци су почели да помињу рат.
Сада када су Турци ућутали ми имамо говеда која још увек реагују на старе провокације и сада су наша говеда ти који помињу рат. Када кажем говеда то не треба схватити порешно, већ искључиво у пежоративном смислу, као атак на њихов беспрекорни понос. Уствари су то кукавице и издајници, играчи који нашој заједници не желе добро и које не занимају последице сопствених поступака.

Од рата нема ништа.
До њега је могло доћи на врхунцу кризе. Испали бисмо будале, додуше мање будале него ако бисмо сада покренули рат. Тих дана све очи су биле упрте у српско-турски сукоб. Подсетићу да је тада највећи део енергије био усмерен на анкету која је била у току и никакво експериментисање није долазило у обзир. Турци су у погледу игре разједињени, оно што је најлакше могло да их уједини била би нетрпељивост према нама. Ко се разуме у турске вештине играња може да претпостави како би се то одразило на анкету. Поступили смо онако како велика сила треба да поступи.

Такође, ни од правог савезништва нема ништа.
Оставили смо им отшкринута врата. Мало је перфидно али се може рећи да уствари чекамо да направе грешку, таква ситуација нама одговара. Чекање је вероватно узалудно, посветили смо се другим циљевима.



Волео бих да не бринете превише, јер добро знамо са киме имамо посла у Турској.
Мене лично брину само поменута говеда која верују да су Турци зло док су Срби цвећке, а сами су својим поступцима контрадикторност таквој тврдњи.

Што се тиче ударања у биткама остварена је нека сарадња.
Организовано смо им помогли у борби против лошег полицајца Кипра, а они су нама помогли у мексичким борбама. То што неки Турци ударају против нас не значи да и ми треба тако да се понашамо, наравно, под условом да нисмо говеда. Играч са нашим држављанством који удара против Турске то може да ради само на своју руку. На таквог играча као држава можемо утицати топлим саветима и исправљати грешке његове себичности. Али нека тај играч буде Џек па нека држави која му се изборила за свих 10 ресурса донира 30% производа које направи у фирмама јер тих 30% ионако не би имао да су одлуке биле по његовом. И нека зна да му се при сваком подвигу непријатељи искрено подсмевају.



Уводи се Албанија.
Оно што је поражавајуће јесте да Хрвати, Турци и компанија a priori рачунају да ће по увођењу Албаније профитирати од смрада наших СЖ проблема. Рачунају на закрвљени однос, рачунају на то да смо и Албанци и ми говеда. Ограничићу се на игру. Оно што ће Албанија доживети од Србије по увођењу у игру биће чланак добродошлице са државних новина. Као највећа нација у игри требало би те нове играче да дочекамо као људска бића. И највећем оптимисти је тешко да замисли савез са Албанијом. Ратоваћемо са њима, то нема смисла пожуривати јер ће се десити. Битно је како ћемо се у старту поставити према њима, не због непријатеља, не због странаца који нас опсервирају, него због нас самих.

Нашу регију смо изгласали.
Надгласавали смо се са Аргентинцима и Белгијанцима јер Албанија није постојала. Објективно гледано Албанци су на неки начин оштећени. Морамо бити опрезни, јер ако се којим случајем поново покрене питање статуса еКосова тада ће Албанци имати јак аргумент на рачун исправности анкете. Са друге стране, ако Косово и дефинитивно остане наше онда опет не видим разлог да ми будемо ти који ће дизати тензију.
_______________________________________________________________________________

Хвала на читању,
Zeka-Peka