После тешког дана

Day 1,382, 18:59 • Published in Serbia Serbia • by Divine Justice

Много је негативних осећања у свакоме од нас који ово играмо срцем, много жеље да се криви неко други, а да на погледамо на себе и оне који нас окружију као сукривце оваквог стања.

Сви смо по мало криви, јер смо нешто друго ставили на прво место ....

Сећам се песме која нас је дизала својевремено на чету кад је едржава била у опасности. Мислим да би требали сви да је се сетимо и вечерас.
Да енергију која се акумулирала дефинисала као бес и жеља за тражењем крвица каналишемо на други начин. Да на прво место ставимо заједницу која нас је довела у игру.



Кад сам ја овде дошла, мотив била еСрбија - једна и једина виртуелна отаџбина.
Сећам се времена када смо релативно нејаки нападали на Славонују и распоређивања оружја на каналу скупштине, међу политичким противницима, по систему ајде да видимо ко може колико, па да направимо најефикаснију варијанту.
То време ми и данас фали... Време када је најгори наш био бољи од било ког противничког, јер је био наш; време кад систем "да комшији црнке крава" није ишао толико далеко да се са кравом из фразе поистовећује и држава.

Од времена кад сам ја почела да играм - времена мале и младе еСрбије, која је под својом контролом имала само Шумадију и Јужну Србију, једну болницу и ни један одбрамбени систем - до данас, прошло је више од две године. Верујем да су се многи уморили од свега више него једном, да је било и беса и разочарења, радости победе и горчине пораза сасвим довољно у свима нама. Неки су се повлачили, неки други наметали, замерали смо једни другима, прозивали се пљували волели и неволели..... Много се тога дешавало, али смо се увек враћали у пет до дванарст да подупремо кад је било критично. Војводину је пре неколико месеци одбранио народ. Много је битака поготово балканских добио народ, а не власт или бесомучно тенковање појединца. Народ је носио енергију победе - жељу за доказивањем и доминацијом.




Овога пута је, чини ми се, то изостало, или је само изостало у оној мери да буде довољно. сви смо се затворили у своје мале кружоке - странке, јединице, групе, сви гледамо прво себе, па онда остале прво билже, а ако имамо времена и воље тек онда оне даље. Администратор је помогао - добили смо мисије, добили смо медљице нове неке и олакшано долажење до оних које су некада биле ретке.
Ко год може јуи за златом овако или онако, јури да унапреди свог грађанина, да скупи још више, да има и за сутра, а и за дан после тога.

Администрација је учинила своје, али остало је оно што не могу и никада неће моћи да нам узму - остало је срце којим можемо да играмо и даље. Срце које ће да бије за еСрбију, које ће да је воли и брани ма ко њоме владао. КОје ће да ратује најбоље што може онда кад треба, а не да чека плату.

Изостала је мотивација, жеља да се понесе аватар српског ратника, да се стане у исту колону и бије свом снагом, да се каже "НЕ моЖЕ! Овуда нећете, јер вам не дамо!"


Обрисана нам је виртулна држава после дуго дуго времена.

Надам се да ћемо извући поуку, да ћемо уместо кривца од кога нема баш претерано користи поново наћи мотивацију, ону позитивну саборну, да нас окупи и ако не измири, оно бар научи да постоји нешто што је изнад странака, изнад личних анимозитете,дневних и древних свађа, да ћемо поново пронаћи једну и једину еСрбију.



Једна је еСрбија, јер смо без ње и ми сами мање битни у овој игрици, колико год појединачно велики били.


Jедна је Србија

На крају крајева - ако немаш са ким да га мериш, како ћеш знати да је твој већи 😉

Зато нам треба нада у сутра, како лично, тако и сутра заједнице. Да се окупимо око истог циља, да вратимо еСрбију на мапу, ојачамо је и вратимо за ово са каматом.



До следећег броја
поздравља Вас
Симеона