Узроци и последице

Day 1,378, 02:54 • Published in Serbia Serbia • by Helm Hammerhand
Ово је само један чланак у гомили чланака сличног типа, ни ја нисам успео да се отргнем дефетизму, не због битака изгубљених на бојном пољу него због наше наивности и поводљивости...
У сваком случају чланак је досадан и не треба га читати. 😃

Овај чланак сам планирао да напишем још када је ова ситуација била у зачетку али сам одустао, делимично због тога што нисам желео да ширим негативну енергију док је у нашем јавном мњењу владао широки оптимизам поводом предстојећих битки а делимично због тога што, мораћу да признам, нисам желео да ризикујем да не будем у праву, мада као да је уопште и битно...

Дакле Војводина је пала.
Ту небитну и не претерано насељену регију смо жртвовали како би освојили Софију.

Софију нисмо освојили.
Добро, дешава се, Хрватска нас је напала, пламен ослободилачких ратова захватио је наше колоније, малтене цео EDEN/Terra савез је ударао против нас, нисмо успели да одбранимо Војводину и нисмо успели да освојимо Софију.
Али морали смо да нападнемо Бугарску, Софија је регија од великог војног, а нарочито економског значаја пошто би њеним освајањем дошли до Гуме, ресурса који нам фали како бисмо "ухватили све Покемоне" и остварили бонус на производњу сировина за оружје.

Хм, нешто ту не ваља, ево, ни на мапи уз Софију не стоји Гума већ Гвожђе, значи то није био разлог...
Чудног ли чуда, не могу да одолим да се не запитам:



Па да!
Тако је!
Одважно смо прискочили у помоћ нашим јужним суседима.
Помогли смо им да у ослободилачким ратовима збаце окове које им је ставила моћна бугарска империја, чије напредовање они нису успели да зауставе, мада су, по њиховим скромним речима много моћнији, не само од Бугара већ и од Бугара и Грка заједно.
Нисмо.
Чак нисмо ни напали од стране Бугара окупиране регије како би их касније вратили савезницима.
Напали смо оригиналне бугарске регије, поново, зашто?

Не знам колико пратите медијска збивања у региону али одавно је присутан прави троловски рат на релацији Македонија-Бугарска и Македонија-Грчка, а први од наведених је почео да поприма шире размере ослобођењем Бугарске.

Бугари охрабрени скорашњим ослобођењем своје аргументе преносе на бојно поље и без већих потешкоћа сламају отпор нашег моћног савезника.

И ту на сцену ступамо МИ и започињемо још једну казнену експедицију с циљем да опаметимо дрске Бугаре.
Хрвати, уз мало оклевања, хитају да евоцирају старе успомене, прикључују им се савезници и ми се нађосмо у "небраном грожђу".

Занимљиво је било видети како тече македонско-бугарски обрачун тролова током нашег изгласавања Бугарске за природног непријатеља, злонамерника има са обе стране, али оно што је мени запало за око, је македонско бусање у груди нашим предлогом природног непријатеља, имао сам утисак да присуствујем дечачкој свађи у којој један другом прети својим старијим братом...

Сматрам да не претерујем када то кажем, пошто је очигледно да смо далеко догурали у овој игри а и имамо све симптоме светске силе број 1, само ми се чини да смо овог пута загризли превелики залогај без преке потребе.

И сад, Македонија је слободна, Бугарска није кажњена, Хрватска је узела Војводину, напала Београд, устанци су подигнути, ресурси угрожени.
Можемо ли се одбранити?
Можемо, били смо и у горим ситуацијама па смо ипак успевали да се одржимо, а ако ништа друго, рат са Хрватском ће бар подгрејати старо ривалство и дати нам нови разлог да играмо ово што личи на игру коју смо волели и да се дружимо а у томе је и ствар, зар не? Често заборављамо то.

Ја јесам субјективан, али не кажем да не треба бранити савезнике, савез се мора поштовати, само, мислим да смо до циља могли доћи и уз мању цену, али нека, барем је поново занимљиво.

Волео бих да, макар једном, ако смо већ нека велесила у овом еСвету, не допустимо да нас вуку за нос и да, макар једном, мислимо својом главом...

Волки вас Хелм