Од свега по пуно

Day 1,328, 15:15 • Published in Serbia Serbia • by momars

Издешавало се у последњих неколико дана поприлично ствари, што везано за еСрбију што за мене лично. Просто, једна ситуација другу стиже и пробаћу да то све спакујем у један чланак иако тематски те ствари и нису повезане.



Најпре, информација да сам се кандидовао за председника УеСа на следећим страначким изборима. Искрено, до пре неколико дана ми није падало на памет да се упустим у ту причу али су ме неке ствари просто подстакле да одлуку променим. Ради се о чињеници да је сазрело време за промену политике странке када је међустраначка сарадња у питању и да се са речи пређе на конкретне акције које ће, сигуран сам, уродити плодом. Ценим да то могу постићи, тим пре што у овој езаједници важим за одмереног играча који није склон свађи, напротив. Ако сам могао да припремим договор о примирју са еХрватском, моћи ћу исто да учиним и на домаћем тлу. Трудићу се да унапредим досадашњу добру сарадњу са СНО. И овај пут имам потребу да то истакнем, посебно са екипом који су учествовали у влади, да их сада не набрајам, али и мојим другарима из јединице Хајдуци. Такође сам спреман за разговоре и са представницима других странака од којих је један већ у току и надам се да ће први резултат тих разговора бити видљив дан по оканчању избора за предсдника странке. Даље филозофирање на ову тему било би сувишно јер сматрам да ме довољан број људи зна и да ће имати поверење у мој рад.



Следеће чега бих се дотакао би била потоња дешавања на ратишту. Опет мељемо и одбранити се од онолико истовремених напада је било фантастично. Уз неколико ситних грешака у МоДу, које не замерам, имам само речи хвале за успех. Похвалио бих и нашу езаједницу која је спремно и паметно одговарала на нападе. Био сам сведок ишчекивања напада и већ по томе се видело да ће то бити један од оних великих ратова које смо сви оставили иза нас још од борби за ЛК и веровали да се то време тешко може поновити. Као што видите, мени није пала круна са главе тиме што сам похвалио неке потезе владе иако сам кандидат за председника опозиционе странке, али упозоравам да ћу овим чином имати и морално право да у будућности критикујем и оно што је лоше. Што би мој едруг Пакија рекао “ пљунем те критички “. Обећавам нашој евлади да ћемо се у наредном периоду “ дружити “, наравно кроз чланке које ћу објављивати везано за њихов рад.



Прелазим на следећу тему, а то је прашина која се подигла, односно коју је Бановани подигао, својим ставом око помоћи еГрчкој. Лично сам велики гркофил и на самом почетку ми није било јасно како смо на различитим странама, али сам схватио да су у еволуцији ове игре карте подељене како су подељене. Ипак, свако има право на своје мишљење и не правим питање око тог става. Шта ако се за пар месеци карте друкчије промешају и створи се савез који у овом тренутку сврставамо у домен научне фантастике? А примера те врсте у нашој еисторији имамо на претек. Ко је до пре неколико месеци и помишљао да ћемо се тући против еБразила руку под руку са еПољском и е Шпанијом? Ми првенствено морамо да гледамо свој интерес и ако је процена да нам такав савез у датом моменту одговара, зашто не? Из тог разлога не видим никакав проблем причати на ту тему, аргументовано размењивати ставове за и протв , наравно ако се геполитички миље промени. Сада би то имало више штете него користи, али ко зна шта доноси ноћ, а шта дан?



А сада конгрес, тј поједини конгресмени и прича о миту и корупцији. тема поприлично излизана и за мене сасвим очекиван развој догађаја. Сведок сам да је рад конгреса из месеца у месец у сталном паду квалитета. Нажалост, осим јавне осуде таквих конгресмена не остаје нам ништа друго. Лакомих на голд када је куповина гласова у питању на основу којих ће се прогурати неки неодговорни играч који ће са друге стране цех надокнадити продајом држављанства ће увек бити. Е само је питање колико ће таквих бити у конгресу, мање или више. Одговорност за такве догађаје је искључиво пада на терет странака, па драга господо, ви који и даље живите у свету где је поштење врлина а не дебилизам, а коме и сам припадам, убудуће добро размислите коме ће од конгресмена припасти та част да му дате свој глас.



На самом крају нешто мени екстра интересантно, што не значи да ће бити и вама, али са вама једноставно морам да поделим догађај везан за једног од мојих омиљених другара на ерепу, наравно, то је Даничић Цар Предраг. Не, нећу говорити о његовим путешествијама са Цера и изненађењем да на планини има и узбрдица, већ на заразу коју у последње време жестоко шири међу људима који имају срећу да са њим контактирају на чету. За неупућене, Даничић Цар Предраг је лик који никад и словима никад није откуцао граматички исправну реченицу на чету и многи имају проблем да га прате. Е сада је превазишао сам себе и почео је да речи куца уназад са свим оним , за њега нормалним, граматичким грешкама. Људска машта је сувише скучена да би могла и назрети докле досежу хоризонти таквог вида комуникације. Сви смо се презнојавали покушавајући да дешифрујемо његово писаније. Још кад је отишао да купи пиво па га срубио за делић секунде е тек тада је дошло до распада система. На крају мислим да ни он сам није имао појма шта је хтео да каже. Све у свему, успесмо да разумемо да се спрема за излазак у град те да ће се тамо олешити од алкохола, а по његовој уверљивој причи још ће и да узне три бода у гостима. На крају оде. Ми остадосмо у чуду и даље са несмањеним ентузијазмом покушавајући да растумачимо написано. Тек следећи дан се видело шта смо сви ми запатили. Вирус писања у стилу Даничић Цара предрага и се расипао на нашем каналу код свих присутних и што смо се више трудили све је било изражемије. Зато није чудо што при и самој помисли на њега прва асоцијација ми је Радован III и реченица “ Ја се њему дивим до имбецилности “.

Дружењем до победе




momars