Где смо ми, а где су они?!

Day 1,320, 17:32 • Published in Serbia Serbia • by Pantosh

Поштовани читаоци

Да ли сте се запитали колико је еСрбија економски моћна или немоћна?
Какав је животни стандард у еСрбији у односу на ближе и даље окружење?
Хм ово су питања на која би се могло писати заиста много као и што много фактора утиче на њих, што економских што социолошких. Ако сте се запитали шта сада овај булазни ово је ипак само глупа виртуелна игра, ја ћу вам рећи само ово јесте игра, али је играју стварни људи, а стварни људи имају навике које тешко мењају.
У овом чланку ћу покушати што боље приближити и приказати један фактор који утиче како на саму економску моћ једне државе тако и на животни стандард грађана тј. поједница, а то је куповна моћ. Шта је куповна моћ?Укратко то је колико пара толико и музике.
Јака валута јака држава, идила милина да можда је то тако све док се теорија и пракса неразиђу.



Србија, Пољска, Македонија и Индонезија ће бити објекат истраживања у овоме чланку. Ове државе сам одабрао, јер су биле остале или биће велике војне или економске силе.
На први поглед доста различите, а опет у неку руку исте. Економски можда јаке можда слабе, али можда и исте све зависи како посматрамо на то. Државе са најјачом домаћом валутом, државе са најслабијом домаћом валутом на први лаички поглед доста јаке или слабе,али да ли је то тако и дали стварно још увек верујете да јачина курса одређује јачину економске моћи?
Кликните на слику за већи приказ.

Храна

Табела 1. Цене хлеба на тржишту Србије, Пољске, Македоније и Индонезије у периоду 1313-1319 дана.


У табели су приказане цене у домаћој валути, али и цене исказане у злату., као што видимо храна у Србији је јефтинија у односу на остале три државе.Можемо рећи да је разлика између цена у Србији и Индонезији држави са најскупљом храном неких 45%. Пољска и ако има исту вредност домаће валуте у односу на голд као и ми,aли је храна код њих нешто мало више скупља него код нас тачније за неких 8-11%. Оно што је занимљиво цене хране у Македонији су нешто више, али не прелазе 30% у односу на цене код нас и ако је 2.5 пута слабија њихова валута у односу на нашу.Просечна цена хране квалитета 5 у Србији је износила 0.0046 златника, у Пољској 0,0056 златника, Македонији 0.0058 златника и Индонезији 0.0079 златника

Међутим пре него што наставимо хтео бих да напоменем да овај податак не узмете здраво за готово и помослите да ми имамо бољи стандард, јер је питање колико заправао ми можемо нрп. купит хране квалитета 5 за једну дневну плату, а колико могу они.

Оружје

Табела 2. Цена оружја на тржишту Србије, Пољске, Македоније и Индонезије у периоду 1313-1319 дана.


Што се тиче оружја прича је тотално другачија у односу на храну.Цене у Србији и Пољској су мање више приближне, наравно у МКД је скупље у односу на Србију, али не толико скупље као што је случај са Индонезијом. Просечна цена оружја квалитета 5 у Србији је износила 0.054 златника, Пољској 0.054 златника, Македонији 0.059 златника и Индонезији 0.081 златника.

Плате

Табела 3. Нето зарада у Србији, Пољској, Македонији и Индонезији за период 1313-1319 дана.


Нето зарада се израчинава тако што од бруто зараде умањите износ за вредност пореза.
Србија: Порез на приход се разликује између грана привреде и креће се од 5% у индустрији хране и оружја, док је у сировинском делу порез на приход у сектору жито 8%, и гвожђе 7%.
Пољска: Порез на приход у свим гранам привреде износи 2%
Македонија: Порез на приход у свим гранама привреде износи 9%
Индознезија: Порез на приход у свим гранам привреде износи невероватних 25%
Како бројке показују у Србији је на неки начин фаворизона индустрија готових производа, а самим тим и радници у истима, јер они отприлике имају 4% више плате него радници у сировинском делу што је неких 2-2,5 динара већа зарада. Пољску и Македонију што се тиче пореза не бих коментарисао, док Индонезију не могу да заобиђем и још једном не споменем да им је порез на приход 25% тј. једна четвртина дневне зараде што говори да они свака 4 дана оставе једнодневну плату држави(номинација за епатриотизам).

Како смо се упознали са порезима време је да пређемо заправо на тему чланка, а то је куповна моћ.
Графикон 1.

У графикону 1. је приказана просечна плата изражена у златницима за период 1313-1319 дана, као и количина производа квалитета 5 која се може купити за исту. Морам напоменути да сам узимао у рачуницу храну и оружје квалитета 5, јер се управо ти квалитети највише троше такође овде се приказује број оружа или хране који се може купити за плату. Као што видимо имамо 4 различите државе, 4 различита тржишта и две различите вредности домаће валуте, а то су 0.005 и 0.002. Грађани Србије имају најјачу вреднос домаће валуте у Новом свету 0.005, а имамо најмању нето зараду, Македонија има курс домаће валуте 0.002 и понављам то је 2.5 пута мањи курс, а има готово исту куповну моћ. Индонезија држава са порезом од 25% на приход и пдв-ом од 25% и вредношћу домаће валуте 0.002 златника за 1 ИДР 0.12 оружја квалитета 5 у просеку мање грађанин Индонезије је могао да купи у односу на грађана Србије. Да ли је битно и да ли је у интересу Србије да има јак курс у овом тренутку када је постала најатрактивнија туристичка дестинација, када злато излази из државе 3 пута брже него што се иста количина унесе. Да ли нам је битно да имамо јак курс или да имамо јаку развијену привреду са доста произвођача који ће своје производе пласирати у иностранство и на тај начин враћати злато у Србију или не. Хм можда ће те рећи сада Пољска има јак курс има највећу куповну моћ. Да то је истина, али развијеност Пољске и Српске привреде се не може поредити. Да ли је ико размислио о покретању производње, верујем да јесте, али када је видео колико му треба домаће валуте за отварање компаније квалитета 4 верујем да је одустао одмах. Админи су нам омогућили менаџерски рад, зашто то не искористити и отварати компаније квалитета 4 и радити сами у њима и те производе извозити. Ако се окренемо ка томе и повећамо извоз верујем да ће тај фамозни курс сам од себе ојачати. До тада хвалимо се јачином динара и даље купујмо од плате 4 тенка, а хлеб тражимо по новинама.

Тржиште новца

Табела 3. Тржиште новца у периоду 1313-1319 дана.


Курс се није мења изузев покушаја нашег министарства економије да 1317 и 1318 дана обори курс на 0.004 и тиме спаси део количине голда који износе наши драги туристи. Што се тиче самог курса немам шта да додам.

Савети:
1. Извозите
2. Не делите држављанства (не)пријатељима
3. Не мислите превише о ‘’јаком динару’’
4. Не занемарујте економски модул, јер колико год он био уништен и даље постоји.



П.С. .

Граматичке и правописне грешке не исправљам

Будите у току економских дешавања читајте