Историја - учитељица живота

Day 1,314, 14:22 • Published in Serbia Serbia • by momars

Ето, заврши се и ово чудо од избора. Карте су подељене како су подељене. А шта даље ? Одговор на ово питање је у суштини и прост и компликован у исто време. Можда вам ово звучи чудно и небулозно, али хајде, дајте ми који минут свог времена како би то објаснио. Искрено се надам да ће овај чланак помоћи свима нама да будемо јачи и бољи у наредном периоду.



По мојој теорији основа за успех је јединство. Јединство у жељама и хтењима свих нас, нека врста концензуса око најбитнијих циљева ове езаједнице. Ал сам открио топлу воду помислићете сад. Наравно да нисам открио топлу воду, сви ми то знамо. Јединствени циљ којим би огромна већина нас стремила. Да ли се то звала Камчатка или Тексас, Да ли се звало стабилан динар или јака привреда, мање је битно. Битно је да се поведу међустраначки разговори на ту тему и да сви, заједно, дођемо до решења.

Оваквих прича и хтења је било и раније и ништа нисмо постигли. Ломећи своје сиве ћелије дошао сам до закључка да на овај начин како се до сада радило и није могао донети успех. Недостајао је један корак и то онај први, најбитнији, који је уствари темељ за решење проблема. А тај корак је уствари, анализа и то она реална, непристрасна, свих догађаја у нашој еисторији који су довели до неслоге и немогућности било каквог договора. Затворени у ускостарначке оквире и опхрвани идолопоклонством нисмо у стању да сагледамо реалну, тако неопходну, слику стања еСрбије. Нажалост то није само овде случај, већ и свуда око нас имамо такве примере. Да би вам било јасније о чему пишем урадићу једну мини анализу српске историје из четрнаестог века.



Опште је мишљење да је суноврат српске средњовековне државе почело са Косовском битком. Међутим, непуних 18 година раније десио се један догађај који је по мени прави узрок, а Косовски бој је само последица. Дакле, септембра 1371 године десила се Маричка битка. Краљ Вукашин и деспот Угљеша су предводили српску војску дупло већу од турске и … били побијени. Тада су нас Турци потукли до ногу и напредовање на север и запад им је било отворено. А ко је чинио ту српску војску? Чинили су искључиво јужни Срби . Оних са севера и запада није било укључујући и самог кнеза Лазара. Због личне нетрпељивости и заокупљен бесомучним мини ратовима са Николом Алтомановићем они нијсу учествовали на Марици и нису били једини. Јединства се сетио 1389 године када су Турци дошли до Крушевца и да се разумемо, за то скидам капу. Успео је да прикупи шта се прикупити могло и за мало успео у намери да заустави Турке. Успео је само да неминовно одложи. После тога , за своју неизмерну жртву имамо и данас оправданих


хвалоспева. Анализу нејединства 18 година раније нико и не помиње. Да ли из разлога што би се Лазарева жртва на Косову умањила или не, углавном Марица је у нашој историји скрајнута. А истине ради, да је реално сагледано и да се све поставило на здраве основе кнез Лазар би и данас био свети и заслужан за све шта је учинио. Са друге стране, да је постављен у реалне историјске оквире када је Марица у питаљу, научили би ми лекцију и не бисмо правили по ко зна који пут исте грешке.
Ово је саамо један пример, који осликава нашу реалност и даје одговор на питање зашто стално правимо исте грешке.

Зато памет у главу еполитичари док није још касно. Баш сада, када нам добро иде, уразумите се и седите заједно те се договорите о дугорочним циљевима. Научимо коначно нешто из историје зарад боље будућности. Ослободите се ускостраначких стега, робовања ликом и делом лидера и лидерчића и покушајте коначно да видите даље од својих носева.

Дружењем до победе




momars