Рађање из пепела

Day 1,274, 13:07 • Published in Serbia Serbia • by gagiMW

Добро вече свим претплатницима и осталим читаоцима. Мислим да сте упознати са скорашњим дешавањима у земљи, тј. са тиме да смо били пред брисањем и да је поред тога владало расуло и политички хаос.

Првог маја за природног непријатеља прогласиле су нас све непријатељски настројене земље са Балкана. БиХ, Хрватска, Бугарска и Румунија. Док смо са БиХ већ били у рату, остале три државе су прекршиле договор о ненападању. Знало се да ће ово бити борба за опстанак отаџбине, за опстанак угледа и части.

Ово је био вероватно и највећи испит за светску силу број један од како смо то и постали. Ситуацију су отежали и председнички избори, тј. оно што се десило након њих - новоизабрани председник Кибла због СЖ није могао да обавља ту функцију. Уследио је предлог за смену председника који није прошао због бојкотовања појединих конгресмена. Ту је наступио општи колапс и хаос у земљи.



Али, на бољном пољу нам и није ишло толико лоше. Одбранили смо се од Румуније и уз велику помоћ Мађара затворили тај фронт, затим смо обрисали БиХ, што је значило гашење још једног фронта. Уследиле су тешке и неизвесне борбе против Хрватске и Бугарске, против којих смо у једном тренутку имали и иницијативу, али је убрзо и изгубили услед неразумог потеза водећих органа и напада на Славонију.

Убрзо, након силних безуспешних устанака широм државе, свели смо се на само једну регију, Војводину. Наше последње упориште. Тада је било питање бити или не бити, противници су нас довели у веома незгодну ситуацију. Прво су је напали Бугари, чији је напад служио за испуцавање Срба и трошење болница којим је Воша била опремљена. Ту битку смо добили без проблема, а онда је отпочео и напад Хрватске и њених мега тенкова, касно увече, када им највише одговара због вишка савезника у супротним временским зонама.

Бранили смо се јуначки, нисмо штедели на пуцама, златницима, динарима. Неки чак ни на СЖ новцу. Војници су у приправности остајали до касно у ноћ, делиле су се пуце, ударало се, камиказирало. Савезници су нам срдачно помагали, нисмо остали на цедилу. Освануо је нови дан и борба се наставила. Било је узбудљиво, понекад чак и неизвесно, али је битка добијена. Србија, сила број један, остала је на мапи, није се дала. Није поклекла пред непријатељима.



Након успешне одбране Војводине, добили смо иницијативу и кренули у ослобађање Србије. Ослобађали смо регију за регијом, стигли смо до последње, Београд, коме ослобођење следи сутра. Након ослобoђења Београда, ценим да би било рационално да кренемо и у ослобађање Црне Горе, тј. да нападнемо црногорске територије под Хрватском окупацијом, а онда да дижемо устанке и на тај начин их враћамо Црногорцима.

Моје мишљење је такође да би било паметно и потписати мир са Бугарима и Хрватима до даљњег, да би се страсти на Балкану смириле бар мало, а и да би кренули у економски опоравак, јер рат ни мало није јефтин, посебно не ако се води са четири противника истовремено.



Док би пауза у ратовању трајала, требало би да се смисли план како и где по нове ресурсе, ради јачања економске, а самим тим и војне моћи државе. Мој план о томе можете наћи на овом линку.

До следећег издања, Ваш

Шаутујте: Рађање из пепела: http://tinyurl.com/6glxnoc