Не може нам нико ништа...

Day 1,272, 07:03 • Published in Serbia Serbia • by Zaeban Covek

...јачи смо од судбине; што би рекао Тарми Рићми. Газимо еБугаре, спремамо се за гажење еХрвата, неки већ најављују брисање еБиХ. Какав обрт у односу на атмосферу пред битку за Војводину, када су свима била пуна уста Ромпера и бојкота. Шта се то променило од тада? Врло је једноставно - сада нам добро иде, а када нам добро иде нису важни ни "админи", ни ко нам је у власти, ни правила игре, ни бесконачно тенковање, нити чињеница да смо се одбранили само зато што су неки људи жртвовали своје стварне новце (и свака им част). Проблеми се гурају под кревет све док ситуација опет крене лоше по нас.

Ово није још један класичан текст који проучава "српски менталитет", јер ми се и не разликујемо од других толико колико нам се чини. Зар би рецимо Шпанци причали о бојкоту у тренутку када би им недостајала једна регија да обришу еБразил? Наравно да им не би ни пало на памет. Оно што је најбитније, и што је поента овог текста, јесте то да нисмо одустали. Непријатељ је ту споредни чинилац - нисмо поклекли пред сопственим слабостима. Борили смо се до краја, бројни и сложни као и увек када је тешко, а сада је било најтеже. Сад када смо први пут после две године били у ситуацији да нас окупирају, избришу са мапе.

Због тога сам врло поносан на све нас и сада сам убеђен да ћемо следећи пут (јер врло је могуће да еХрвати и еБугари успеју да поврате иницијативу) бити још бољи и још упорнији до самог краја. Убеђен сам да ће бити још мање оних који ће позивати на предају или бојкот, окривљивати "админе" и Ромпера; а да ће бити далеко више оних који ће бити достојанствени и дати све од себе у одбрани еСрбије, оних који схватају да није најбитније да ли ћемо успети да се одбранимо већ да дамо све од себе да у томе успемо. Па како буде.