КАМИКАЗА!!!

Day 1,270, 11:21 Published in Serbia Bulgaria by Illusive Serb



Увод...
Када сам први пут играо еРепублик, само сам одрадио, одтренирао мало експериментисао и отишао кући. Мало помало почињао сам да капирам како-шта. Почео сам и на еРеп „чет“ да идем. Само, првих пар дана нисам ништа причао, само сам посматрао каквих све ликова има. Па сам прешао са ћутње на „Здраво“ и „Поздрав Срби“. Онда су ми чак и преко „чета“ помагали људи да укапирам разне ствари, између осталог и како се бахће „поклонима“...
А ту је наравно био и чувени ЗИД и ратови који су ми били нешто невиђено! Никад нећу заборавити Стрбонија који ми је једном приликом у једној од првих одбрана Лиаонинга поклонио чак 3 ку3 оружја. Осећај који сам имао док сам ударао за еСрбију је био божански. Гледао сам наше јунаке како ударају и лете њихове слике преко зида и гурају га у понор. Знао сам да је мој утицај, или ти „штета“ како смо га тада звали, скоро безначајан, али није ме било брига јер ми је било задовољство бити део заједнице. Ударати заједно, против гомиле непријатеља. И знао сам да сам само почетник и да ће једног дана и моја штета одлучивати битке.

Разрада.
Пролазили су месеци, био сам на еРепу сваки дан. Јачао све мало по мало. Био задовољан својим местом на лествици хијерархије, знајући да никад нећу достићи величину „Тенкова“. Напад за нападом, Лиаонинг је стајао. Наранџаста боја у сред Азије боде очи љубичастим америма, розе Пољацима и Кинезима чије је то и територија. Али, свет је био захваћен првом историјском променом у еРепу. В2. Паника, како ће се ко уклопити у нови систем. Дошао је и тај дан. Појавио се еРеп "Рајзинг"! Али Срби су били добро припремљени. Снашли смо се добро у новом и иако занимљивом, превише спором в2 модулу. Лиаонинг је идаље био неосвојива тврђава. Српски утицај се проширио до Малезије.
Тада, админи убацују нешто што смо скоро сазнали да се назива в2.6.6.1
Модул означен као почетак краја, показано на примеру Пољака под именом ЛК777 који је буквално сам освојио Литванију.

Први напад на Лиаонинг у овом модулу и Србија губи, последњи тренутци битке, држава отказује отпор и посвећује се другим биткама. Ја, који сам већ неко време живео у Лиаонингу у последњим тренутцима се камиказирам. Потрошио сам последњи хлеб, пушку и динар а остао на свега 15-20 енергије. Лиаонинг, неосвојива тврђава, је пао у првом налету овог модула. У освојеном Лиаонингу остајем неких недељу дана не желећи да се вратим у еСрбију.
Након тих недељу дана контактирао ме је неки „Цлуелесс“ (Клулес) и наговорио ме да пређем у Саравек, нашу колонију у Малезији. Али узалуд. Пар дана након мог доласка нападнут је и он. Иако нисам везан за њега као за Лиаонинг, и овде сам се „камиказирао“.
И након одолевања устанцима, и Саравек је пао.

Селим се назад у Србију, али једино што сам имао је карта која би ме довела најдаље до Пакистана. Ту сам остао свега пар дана док не зарадим за карту и можда коју пуцу која је била јефтинија него у Србији.

Враћам се у Србију и настављам да се опорављам од овог исцрпљивања. И ту сам остао до данашњег дана. Радио сам код истих људи, тренирао сваки дан. Изузев месец дана када сам бојкотовао админе који су ме игнорисали по питању КосМета.

Закључак.
Годину и нешто дана сам играо ову „игру“. Идаље сам „еБеба“. Мој „утицај“ је идаље занемарљив. Када један ломпеловац удари пар милиона а ја свега 20 хиљада после годину и нешто дана играња, осећај је да сам бедан. Преваре, завере, свађе, политичке и личне, немири, досада, константне промене механизама игре, ломпеловци и бебе.
После ко зна колико времена извршена инвазија на Србију која је донела јединство! Само да би све нестало након пишљивих избора. Не, није тајна победе над Србима нападати их у пола 12 кад пола људи спава, већ напасти их после избора.

Бојкот? Сад сте нашли да бојкотујете? Сад, кад сам истрошио сваку залиху? Сад кад сам потрошио више од 150 ку5 хлебова и 30 тенкова у протеклих недељу дана? Сад сте нашли да бојкотујете а нисте кад је један ломпеловац направио 50 милиона утицаја само у једном дану?
Можда се Ромпер дичи кад побеђује људе који неплаћају 2000 евра на игру у једном дану (или уопште). А да због њега и њему сличних „бојкотујем“, и то баш САД, непада ми напамет. Ја ћу као и увек, да се камиказирам. Ако ишта, макар да се такав човек истроши што више. Бојкотујте ви слободно. То иде вама на част, као што њему иде да троши толике паре на ваздух.


СЛОБОДА ИЛИ СМРТ!




Romper aprooved this article!


Едит: Наслов промењен из "Тестамент" у тренутни, на предлог мог трајног послодавца стЕндЕца 🙂